Na temu „Status“ JSFF će ove godine prikazati više od 40 filmova među kojima će se naći evropske premijere japanskih dugometražnih ostvarenja, kao i višestruko nominovan i  nagrađivan „Red Post on Escher Street“ Siona Sonoa.

Priča Ikićevog filma Oaza smeštena je u Dom za decu i mlade ometene u razvoju, a vrti se oko ljubavnog trougla između dve devojke i jednog mladića koji žive u ovom Domu. Glavni kuriozitet vezan za ovaj film je to što se reditelj odlučio da glavne uloge poveri pravim korisnicima doma.

U konkurenciji za Gran pri i najbolji srpski i japanski film na temu, takmičiće se i ove godine samo kratkometražna dela, dok će revijalni program popuniti dugometražni filmovi koji su prema ovogodišnjoj selekciji najprikladnije odgovorili na temu festivala. 

JSFF je tematski filmski festival kulturne razmene između Srbije i Japana koji prikazuje kratkometražna i dugometražna ostvarenja iz obe zemlje, premijerno u Beogradu i Tokiju. 

Foto: Promo

The post Srpski kandidat za Oskara otvara Japansko-srpski festival appeared first on Kulturni kišobran.

Komisija sa zadovoljstvom konstatuje da je ovo jedna od najboljih godina srpske kinematografije kada se u izboru za „Oskara“ našlo osam izuzetno distinktivnih i kvalitetnih filmova.

U tom smislu zahtevno poređenje predstavljalo je veliku čast i odgovornost za sve članove komisije.

Posle duge diskusije i tri kruga glasanja Komisija je donela odluku da je kandidat Srbije za nagradu „Oskar“ film Ivana Ikića „Oaza“, u produkciji Sense Production. Priča delikatne teme o ljubavnom trouglu, atipičnih junaka, mladih sa posebnim potrebama prerasta u metaforu, koja odjekuje u svim podnebljima i vremenima. U tom smislu, rediteljski postupak odlikuje preciznost koja se prilagođavala nepredvidljivosti situacija rada sa naturščicima. Istovremeno, pratio scenario napisan u duhu od italijanskog neorealizma do rumunskog minimalizma. Spretno uklapanje narativnh tokova i rad sa glumcima predstavljali su izazov koji je savladala cela autorska ekipa.

Visoki standardi produkcije potvrđuju iskorak koji ovaj film predstavlja u svakom pogledu, čineći ga prepoznatljivim delom u duhu evropske filmske neomoderne.

Foto: FCS promo

The post Film „Oaza“ srpski kandidat za Oskara appeared first on Kulturni kišobran.

Prestižna nagrada pripala je palićkom laureate zajedno sa Florijanom Zelerom, rediteljem filma, i dramskim piscem istoimene pozorišne drame koja je poslužila kao polazište za “Oca” u kojem su glavne uloge ostvarili Entoni Hopkins, takođe nagrađen Oskarom za taj film, i Olivija Kolman.

Tokom boravka na Festivalu evropskog filma pre četiri godine, kada mu je na Letnjoj pozornici u Paliću uručena nagrada za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, Hampton je izjavio da scenaristi nisu adekvatno vrednovani, ali i da je razumljivo da se pre svega rediteljima pripisuje film. Scenarista filmova “Karington”, “Opasne veze”, za koji je osvojio prvog Oskara za adaptirani scenario, i “Pokajanje”, ukazao je da je scenario osnov filma.

“Kao piscu, vaš je zadatak da sarađujete sa rediteljem, da se trudite da ga ubedite u vašu ideju. Mislim da najbolji reditelji razumeju da je scenario osnova svega”, kazao je Hampton na 24. Festivalu evropskog filma Palić.

Ističući da veoma voli proces rada sa dobrim rediteljem, poput Stivena Frirsa, koji mu je omiljeni, Hampton je rekao da bliskost te saradnje proizvede nešto bolje nego što bi jedan ili drugi mogli da urade sami.

“To je ideal – da radite tako blisko sa rediteljem da je na kraju teško razlučiti ko je šta uradio u konkretnom filmu. Ali da, scenaristi nisu vrednovani sasvim koliko bi trebalo”, rekao je Hampton.

O iskustvu sa Oskarom koji je prvi put osvojio još 1989. godine, Hampton je objasnio da je pre svega, divno dobiti tu nagradu, koja povećava i cenu dobitnika. S druge strane, kako je rekao, sa tom nagradom stiže i neka vrste nervoze.

“Posle Oskara prošlo je šest godina pre nego što sam mogao da radim sledeći film. Oskar donosi veliki benefite, ali i čini da se ljudi postave tako da pažljivo razmisle pre nego što vam priđu sa nekim predlogom”, ispričao je Hampton na Paliću.

Foto: Promo

The post Dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” Kristofer Hampton osvojio Oskara za adaptirani scenario appeared first on Kulturni kišobran.

Publika FEST-a moći će da pogleda filmove „Zemlja nomada” rediteljke Kloi Zao, koji je nagrađen Oskarom za najbolji film, režiju i glavnu glumicu (Frensis Mekdormand).

„Zemlja nomada“ prati glavnu junakinju Fern koja je tokom ekonomske krize izgubila sve, i u svojim šezdesetim godinama kreće na putovanje preko američkog zapada živeći u kombiju poput nomada modernog doba.

Ostvarenje „Zemlja nomada” u prvom planu ima legendarnu glumicu Frensis Mekdormand koja je treći put dobila Oskara za svoju glumu. Prvi pu je nagrađena za film „Fargo” (1996) a drugi za „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” (2017). Ona se tako priključila odabranom društvu od svega četvoro aktivnih glumaca sa po tri Oskara, koji još čine Meril Strip, Džek Niklson i Denijel Del Luis.

Kloi Zao je postala druga žena u istoriji Oskara nagrađena u kategoriji najbolje režije, i to za svoj treći dugometražni film.

Na repertoaru je i film „Otac”, dobitnik u kategorijama glavna muška uloga (Entoni Hopkins) i adaptirani scenario, kao i film „Žena koja obećava” čija je rediteljka i scenaristkinja Emerald Fenel dobila Oskara za najbolji originalni scenario.

U filmu „Otac“ Hopkins, kojem je ovo drugi Oskar, tumači „imenjaka”, osamdesetogodišnjaka Entonija, koji je nestašan, prkosno živi sam i odbacuje pomoć negovatelja koje njegova ćerka En ohrabrujuće dovodi. Pomoć takođe postaje nužna i za En jer ona više ne može svakodnevno da posećuje oca čija se veza sa stvarnošću ruši. U glavnoj ženskoj ulozi je britanska glumica Olivija Kolman, i sama dobitnica Oskara pre dve godine za ulogu u filmu „Miljenica”, poznata i televizijskoj publici po maestralnoj ulozi u seriji „Kruna” o životu britanske kraljice Elizabete II. 

Sa druge strane, film „Žena koji obećava“ govori o mladoj ženi Keri, čiji život je obećavao dok nije došlo do misterioznog događaja koji je naglo preokrenuo njenu budućnost. Ali ništa u njenom životu nije onakvo kakvim se čini: ona je vrlo pametna, lukava i noću vodi tajni, dvostruki život. Neočekivani susret pružiće Kesi novu šansu da ispravi prošlost.

Biće prikazani i filmovi „Zvuk metala”, koji je ovenčan nagradama za najbolju montažu i zvuk i „Minari“ koji je dobio Oskara za najbolju glumicu u sporednoj ulozi (Ju-Džung Jun).

Film „Zvuk metala“ prati bubnjara metal benda, Rubena, koji počinje da gubi sluh. Kreativan pristup dočaravanju njegove situacije najviše je došao do izražaja upravo u montaži i zvuku, za koje je ovaj film dobio najprestižniju svetsku filmsku nagradu. Kada Rubenu lekar kaže da će mu se stanje pogoršati, on pomisli da su njegova karijera i život gotovi i mora da bira između nove stvarnosti i života kakav je nekada poznavao.

Drama „Minari“ prati korejsko-američku porodicu koja se seli na farmu u Arkanzasu u potrazi za sopstvenim američkim snom. Porodična kuća se potpuno menja dolaskom njihove lukave, neuredne, ali neverovatno ljubazne bake koju tumači Ju-Džung Jun, ovogodišnja dobitnica Oskara u kategoriji najbolje glumice u sporednoj ulozi. 

U užem krugu izbora za najbolji film van engleskog govornog područja našao se film „Čovek koji je prodao svoju kožu” koji je režirala tuniska autorka Kaouther Ben Hania, a biće prikazan u Glavnom takmičarskom programu 49. FEST-a.

Ovaj tuniski film za glavnog junaka ima Sama Alija, mladog, osećajnog i impulsivnog Sirijca, koji je napustio svoju zemlju i prebegao u Liban da bi izbegao rat. Da bi mogao da otputuje u Evropu i živi sa ljubavlju svog života, prihvata da mu savremeni umetnik tetovira leđa. Pretvarajući sopstveno telo u prestižno umetničko delo, Sam će shvatiti da njegova odluka može značiti sve samo ne slobodu.

Karte za FEST puštene su u prodaju, a program festivala možete pogledati OVDE.

Foto: FEST promo/ iz filma „Otac“

The post Pet dobitnika Oskara na repertoaru FEST-a appeared first on Kulturni kišobran.

Nisu samo 1920-te bile burne. U manje od veka, od prve dodele Oskara 1928, svet filma se drastično menjao, a neki događaji na dodelama ostaće upamćeni kao glavne prekretnice u tom procesu.

Orson Vels, Građanin Kejn i Mank

Drugi svetski rat je uveliko bio u toku kada je „Građanin Kejn” Orsonu Velsu doneo Oskara za najbolji scenario. Iako je nominovan u devet kategorija, a osvojio samo jednu nagradu, ovaj film iz 1941. se smatra jednim od najboljih filmova svih vremena.

Još jedno ime je neophodno spomenuti kada se govori o „Građaninu Kejnu”. U pitanju je čovek koji je napisao scenario za ovaj film, a umalo ostao nepotpisan za svoj veliki doprinos.

Reč je o Hermanu Dž. Mankevicu, scenaristi čija je priča prošle godine dospela na filmsko platno. Film „Mank” o „najsmešnijem čoveku u Njujorku”, kako mu je dodeljen epitet, urađen je u crnobeloj varijanti, i zanimljivo, u „trci” je za Oskara i ima najviše nominacija (čak deset). Jedna od njih pripala je oskarovcu Geriju Oldmanu, koji tumači Manka.

Poslednje scene filma posvećene su dodeli za najbolji scenario održanoj februara 1942. godine. Ni Vels ni Mankevic joj nisu prisustvovali. Vels je u to vreme snimao film u Brazilu, a nije bio veliki obožavalac Akademije.

Mankevic je, s druge strane, u poslednjem trenutku odlučio da ne prisustvuje ceremoniji. Sa medijima je ipak podelio kratak govor koji je spremio za veče ceremonije.

„Veoma me raduje što prihvatam ovu nagradu u odsustvu gospodina Velsa, jer je i scenario napisan u odsustvu gospodina Velsa”.

Marlon Brando odbija Oskara

Možda Mank i Vels nisu prisustvovali dodeli, ali se ipak nisu odrekli ove prestižne nagrade. To je, pak, učinio Marlon Brando.

Njegova izvedba u filmu “Kum” iz 1972. godine donela mu je drugog Oskara u ovoj kategoriji.

Kada je izgovoreno njegovo ime na dodeli, na scenu je izašla žena koja se predstavila kao Sašin Litlfeder, pripadnica plemena Apači.

“Predstavljam Marlona Branda ove večeri i on me je zamolio da vam kažem (…) da on sa velikim žaljenjem ne može da prihvati ovu vrlo izdašnu nagradu. A razlog za to je tretman američkih Indijanaca od strane filmske industrije”, rekla je Litlfeder nakon što je odbila da uzme statuu u ruke.

Ovo nije prvi put da je neko odbio Oskara.

To je uradio Dadli Nikols kada je odlučio da bojkotuje ceremoniju, iako je osvojio nagradu za najbolji scenario za film „The Informer” (1935).

Pogrdne reči imao je i Džordž C. Skot, koji je proglašen najboljim glumcem za film„Patton” iz 1970. godine.

„The Streaker”, ili go muškarac protrčao scenom

Godinu dana nakon što je Brando odbio Oskara desilo se nešto što će se godinama kasnije citirati kao jedan od najupečatljivijih momenata sa dodela Oskara. Na scenu je još jednom izašla osoba koju niko nije očekivao. Ovaj put, to je bio visok muškarac crne kose koji je uz sve to bio go.

Na sceni je u tom trenutku bio glumac Dejvid Niven, najavljujući Elizabet Tejlor, koja je trebalo da pročita dobitnika nagrade za najbolji film.

Ovaj bizarni momenat prekinuo je na momenat Nivena, koji se nasmejao i prokomentarisao:

„Nije li fascinantno pomisliti da je verovatno jedini smeh koji će ovaj čovek dobiti u životu biti skidanjem i pokazivanjem svojih nedostataka?“

Ubrzo je otkriveno ko je bio taj čovek. U pitanju je bio Robert Opel, konceptualni umetnik, fotograf i vlasnik umetničke galerije, ujedno i aktivista gej oslobodilačkog pokreta. Sličan „performans” Opel je ranije izvodio i na drugim mestima, protestujući zbog zabrane golotinje na plažama u okolini.

Došlo je vreme… za žene rediteljke

„Pa, došlo je vreme…”,rekla je Barbra Strajsend pre nego što je pročitala ime dobitnika Oskara za najbolju režiju 2010. godine. Prvi put u istoriji pobedu je odnela žena.

Ketrin Bigelou stavila je zapetu na nepravdu prema ženama kada je 2010. godine postala prva žena koja je osvojila nagradu za najbolju rediteljku za film „Katanac za bol”.

Istorija nije bila blagonaklona prema ženama rediteljkama kada govorimo o ovoj ceremoniji.

Moralo je da prođe skoro pola veka od prve dodele da jedna žena najpre bude nominovana u ovoj kategoriji. Tu čast imala je Lina Vertmiler za film „Paskvalino lepotan” iz 1975. godine.

Osim navedenih, u ovoj kategoriji su bile nominovane još Džejn Kempion za film„Klavir” 1994, zatim Sofija Kopola za film„Izgubljeni u prevodu” 2004 i na kraju Greta Gervig, za film „Bubamara” iz 2018.

Ako ni zbog čega drugog, ovogodišnja dodela Oskara ostaće upamćena po tome što su u kategoriji za najboljeg reditelja prvi put nominovane dve žene – Emerald Fenel i Kloi Džao.

Kad kažem Meril Strip, pomislim na…

Rekorderka po broju osvojenih Oskara za najbolju glumicu (tri) Ketrin Hepbern je nije volela.

Akademija filmskih umetnosti i nauka i publika očigledno imaju potpuno drugačiji utisak kad se spomene njeno ime. Meril Strip je u svojoj pola veka dugoj karijeri bila nominovana čak 17 puta za najbolju glumicu, a četiri za najbolju sporednu ulogu.

„Kad su izgovorili moje ime, imala sam osećaj da čujem pola Amerike kako izgovara: ‘O, ne, kako, zašto… ona, … ponovo’, znate. Ali, štagod”, rekla je kada je izašla na binu da preuzme nagradu za najbolju glumicu u filmu „Čelična ledi” 2012. godine.

Bio je to treći Oskar koji je osvojila, a drugi za najbolju glumicu.

Prva nagrada Akademije dodeljena joj je za sporednu ulogu u filmu „Kramer protiv Kramera” iz 1979. godine. A prvi Oskar za najbolju glumicu osvojila je 1982. za film „Sofijin izbor”.

Kako i u osmoj deceniji života i dalje aktivno radi, nije isključeno da će svoje mesto na ovom „tronu” dodatno zapečatiti i kući odneti i četvrtu po redu statuu. I time preteći Ketrin Hepbern, aktuelnu rekorderku.

Inače, muškarac koji je rekorder po broju osvojenih Oskara za najboljeg glumca je Danijel Dej Luis.

Dve decenije od Hali Beri

Dok je Meril Strip (zasluženo) bivala nominovana za Oskara iz godine u godinu, u vazduhu se osećala nepravda prema glumicama crnkinjama.

I posle skoro 20 godina od istorijskog trenutka kada osvaja Oskara za najbolju glavnu glumicu u filmu „Bal monstruma”, Hali Beri ostaje jedina crnkinja kojoj je ovo pošlo za rukom.

„Mislila sam da to znači nešto, ali sada mislim da nije značilo ništa”, rekla je glumica u razgovoru za Teen Vogue 2017. godine, prisećajući se te 2002. godine. Beri je tada u svom govoru rekla kako misli da će njena pobeda otvoriti vrata ostalim glumicama.

Velika je šansa, međutim, da je Hali Beri ipak, makar odškrinula vrata crnkinjama. Ove godine su od pet glumica za najbolju nominovane dve crnkinje – Vajola Dejvis i Andra Dej.

Dejvis važi za rekorderku kada su Oskari u pitanju.

Prvu nominaciju doneo joj je film „Sumnja”, u kojem je glumila sa Meril Strip. Drugi put je nominovana za glavnu ulogu u filmu „Služavke” iz 2011. I treća sreća – za sporednu ulogu u filmu „Ograde” iz 2016. godine Vajola osvaja svog prvog Oskara.

Ove godine nominovana je za ulogu u filmu „Ma Rainey’s Black Bottom”, filmu o „Majci bluza”. Dej je, s druge strane, „oživela” Bili Holidej.

Franses Makdormand i “inclusion rider”

Da je potrebno više različitosti u Holivudu, ukazala je Franses Makdormand u svom govoru nakon što joj je dodeljen drugi Oskar za najbolju glumicu u karijeri 2018. godine  (Prvi je osvojila za film „Fargo” 1996 a drugi za film „Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” 2018. godine).

Makdormand se prvo zahvalila saradnicima, a zatim spustila statuu na pod i zamolila sve žene koje su te godine nominovane u bilo kojoj kategoriji da ustanu. „Meril, ako ti uradiš to, svi ostali će, hajde”, rekla je ona, a onda im se obratila rečima:

„Pogledajte oko sebe, dame i gospodo. Zato što svi imamo priče i projekte za koje nam je potreban novac. Ne razgovarajte s nama o njima na zabavama večeras; pozovite nas u svoju kancelariju za nekoliko dana – ili možete doći kod nas, šta god vam najviše odgovara – i mi ćemo vam reći sve o njima. I još dve reči koje moram reći večeras dame i gospodo: inkluzivni jahači“.

Pojam „inkluzivni jahač” (inclusive rider) predstavila je u svom TED govoru 2016. godine profesorka sa Univerziteta Južne Kalifornije Stejsi Smit. Naime, ovaj pojam bi bio klauzula u ugovoru. Njime bi se omogućilo da glumci i ekipa filma koji se snima tačno odražavaju demografiju lokacije filma, čime bi se uticalo na rešavanje problema manjka različitosti u holivudskim filmovima.

Patriša Arket i jaz u zaradama

Jedna od glavnih atrakcija za publiku ne samo na dodeli Oskara nego i na drugim sličnim ceremonijama je odevna kombinacija koju ponesu glumci i glumice. Za umetnike, to nije jedina briga. Pogotovo ne za Patrišu Arket.

Ona je u svom govoru iz 2015, nakon što je preuzela nagradu za najbolju sporednu glumicu u filmu „Odrastanje”, ukazala na jaz koji postoji u zaradama muškaraca i žena.

„Svakoj ženi koja je rodila, svakoj poreskoj obveznici i građanki ove nacije: Borili smo se za jednaka prava svih ostalih. Naše je vreme da jednom zauvek imamo i jednakost zarada i jednaka prava žena u Sjedinjenim Američkim Državama!”, poručila je ona.

Hoakin Feniks i poziv na borbu protiv nepravde

Nakon osvajanja Oskara za najboljeg glumca za film „Džoker”, Hoakin Feniks pozvao je na borbu protiv nepravde, jer ljudi danas imaju izuzetno egocentričan pogled na svet.

„Bilo da govorimo o rodnoj nejednakosti ili rasizmu, kvir pravima ili autohtonim pravima ili pravima životinja, govorimo o borbi protiv nepravde ili govorimo o borbi protiv uverenja da jedna nacija, jedan narod, jedna rasa, jedan pol ili jedna vrsta imaju pravo da nekažnjeno dominiraju, kontrolišu i koriste i iskorišćavaju drugu“.

Njegov govor ostaće upamćen i po segmentu u kojem govori o životinjama.

„Mislimo da imamo pravo da veštački osemenimo kravu, a kada se ona oteli, ukrademo joj bebu, iako je nesumnjivo da su njeni vapaji – vapaji bola. Tada joj uzmemo mleko koje je namenjeno njenom teletu i stavimo ga u kafu i žitarice. Mislim da se bojimo ideje lične promene jer mislimo da moramo nešto žrtvovati da bismo se nečega odrekli”.

Leonardo Dikaprio i klimatske promene

Nema ko nije navijao da Leonardo Dikaprio konačno dobije Oskara. Svima koji su navijali, želja se ispunila 2016. godine. Dikapriju je ovo priznanje pripalo za glavnu ulogu u filmu „Povratnik”. Svoje vreme na bini glumac je iskoristio da govori o klimatskim promenama.

„Klimatske promene su stvarne, i dešavaju se upravo sada”, rekao je on, naglasivši da je 2015. godina bila jedna od najtoplijih u istoriji, kao i da su zbog nedostatka snega morali da menjaju lokaciju filma i odu tamo gde ga ima. „Ne uzimajmo ovu planetu zdravo za gotovo”, poručio je na kraju, dodavši da moramo da podržimo lidere širom sveta koji su na strani ljudi i svih onih koji su siromašni, a najviše pogođeni problemima zagađenja.

Još nekoliko momenata za pamćenje

Osim poruka osnaživanja i apela da ovaj svet postane bolje mesto ne samo za glumce već i sve ostale, dodele Oskara podarile su nam i neke simpatične momente kojih se uvek rado setimo.

Tu je nezaboravan potez Roberta Beninija, kada je film „Život je čudo” 1999. proglašen za najbolji strani film. Do bine je došao hodajući preko sedišta, a, između ostalog, rekao je: „Želim da zahvalim svojim roditeljima na najboljem poklonu koji su mi dali: siromaštvu”.

Pamtiće se i pad Dženifer Lorens dok je išla ka sceni da preuzme Oskara za najbolju glumicu 2013.

Za pamćenje je i greška koja se potkrala Džonu Travolti kada je 2014. Idini Menzel pogrešio ime i nazvao je Adela Dazim. Menzel se naredne godine našalila i najavila Travoltu kao Glena Gazinga.

A tu je i Lorens Olivije. On je na dodeli 1984. trebalo prvo da najavi nominovane, a zatim proglasi dobitnika Oskara za najbolji film. Međutim, kako se popeo na binu, usledile su ovacije, Olivije je zaboravio da pročita nominovane i samo rekao dobitnika.

Momenat iz 2017. kojeg se ekipa filma „La La Land” verovatno seća s gorkim ukusom u ustima, kada je film greškom proglašen za najbolji umesto „Mesečine”, nije jedina ovakva greška koja se dogodila na ceremoniji. Reč je o događaju iz 1964. kada je Semi Dejvis Junior otvorio pogrešnu kovertu i kao dobitnika nagrade za najbolju muziku proglasio Toma Džounsa, koji uopšte nije ni bio nominovan.

Da li će i 2021. biti puna iznenađenja i trenutaka za pamćenje, saznaćemo 26. aprila.

Foto: Kulturni kišobran/Canva

The post Deset momenata koji su obeležili dodele Oskara appeared first on Kulturni kišobran.

„Mank“ vodi sa najviše nominacija – čak deset, a prvi put u istoriji dve žene nominovane su iste godine u kategoriji najboljeg reditelja.

Film „Mank“ nominovan je i u kategorijama za najbolji film i najboljeg glavnog glumca. Sledi ostvarenje „The Father“ sa sedam nominacija.

Prvi put u istoriji dve žene, Emerald Fenel i Kloi Džao, našle u trci za nagradu u kategoriji „najbolji reditelj“ u istoj godini. Pored njih dve, u toj kategoriji su još Dejvid Finčer, Tomas Vinterberg i Li Ajzak Čang.

Za najbolji film nominovani su „The Father“, „Minari“, „Nomadland“, „Mank“, „Promising Young Woman“, „Judas And The Black Messiah“, „Sound of Metal“ i „Trial of the Chicago 7“.

Zlatni globus: Četiri nagrade za “Krunu”, najbolja drama “Nomadland”

“Nomadland” najbolji film u 2020. godini po oceni američkih kritičara

Za najbolji originalni scenario nominovani su „Judas And The Black Messiah“, „Minari“, „Promising Young Woman“, „Sound of Metal“ i „The Trial of the Chicago 7“.

Za najbolju mušku ulogu nominovani s Geri Oldman, Entoni Hopkins, Stiven Juen, Riz Ahmed i posthumno Čedvik Bosman. U trci za najbolju žensku ulogu našle su se glumice Keri Maligan, Frensis Mekdormand, Vajola Dejvis, Andra Dej i Vanesa Kirbi.

Nominovani za najbolju mušku epizodnu ulogu su Danijel Kaluja, Saša Baron Koen, Lesli Odom Džunior, Pol Raci i Lejkit Stajnfild, a žensku Marija Bakalova, Glen Klouz, Amanda Sejfrid, Olivija Kolman i Ju-jang Jun.

Na kraju, film rediteljke Jasmile Žbanić „Quo vadis Aida“ nominovan je za Oskara u kategoriji za najbolji strani film. U trci za najbolji strani film su i „Another Round“, „Better Days“, „Collective“ i „The Man Who Sold His Skins“, saopštila je Američka akademija za filmsku umetnost.

Foto: Pixabay

The post Trka za Oskara: Čak deset nominacija za „Mank“ appeared first on Kulturni kišobran.

O srpskom kandidatu za Oskara i Zlatni globus u svim kategorijama svoje kritike dali su brojni sajtovi specijalizovani za film, ali i filmski znalci među kojima su Ron Burkle pod čijom je izvršnom „palicom“ film došao u „Studio 101“, kao i David Glaser, izvršni direktor američke distributerske kuće.

Član Izvršnog odbora „Studija 101“ Ron Burkle poručio da je godinama izuzetno poštovao rad reditelja Predraga Antonijevića i dodao svoja zapažanja o filmu:

I izvršni direktor „Studija 101“ David Glaser ističe da je Dara iz Jasenovca prvi igrani film koji razotkriva zločine kako kaže „notorno brutalnog koncentracionog logora Jasenovac“ i dodaje:

Američki The Wrap.com u prvi plan ističe da je u pitanju istorijska priča koja se „prelama“ kroz sudbinu jedne devojčice pa navodi:

Sajt namenjen filmskoj tematici LRMonline.com piše: 

Za Movieroar.net ova priča je kako se navodi, jedan od najviše zanemarenih delova istorije „u kom Nemci ne vode Jasenovac, već fašističke ustaše upravljaju kompleksom“ pa dodaje „zverski su ubijani Jevreji, Srbi, Romi, među kojima je bilo i mnogo žena i dece“.

Podsetimo, nakon početka distribucije u Americi, film će svoju beogradsku premijeru imati 22. aprila, nakon čega će se naći u bioskopima širom Srbije.

Foto: Promo

The post Američki filmski sajtovi o „Dari iz Jasenovca“ appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj prestižni magazin, koji uživa veliki ugled u svetu filma, procenjuje da bi „Čekajući varvare” mogao da ponese nagradu Oskar za najbolji adaptirani scenario (Džon Maksvel Kuci), najboljeg glumca (Mark Rajlans), najbolji kostim (Karlo Pođoli), najbolju scenografiju (Domeniko Sika – dizajn produkcije; Krispijan Salis – dizajn produkcije i seta) i najbolju fotografiju (Kris Menges).

„Varvari su bili projekat koji smo svi dugo priželjkivali, sa izvrsnim režiserom i glumačkom postavom, a činjenica da je prepoznat kao jedan od mogućih kandidata za Oskara dodatna je potvrda uspešnosti našeg biznis modela. Ovaj model podrazumeva da je ekipa sastavljena u potpunosti od italijanskih profesionalaca u stanju da pravi filmove koji stoje rame uz rame sa holivudskim blokbasterima”, rekao je Andrea Iervolino, direktor i osnivač kompanije Iervolino Entertainment.

Magazin Variety, svake godine sastavlja listu svojih favorita, među ostvarenjima koja su i u zvaničnoj kandidaturi za najprestižniju filmsku nagradu, a čija dodela je zakazana za 25. april ove godine.

Uz Variety, zvanično priznanje filmu „Čekajući varvare” odala je i popularna web stranica IMDb, jedna od najrelevatnijih kada su u pitanju informacije o svetskoj kinematografiji, uvrstivši ga na listu potencijalnih kandidata za predstojećeg Oskara.

Film „Čekajući varvare” rađen je po istoimenom romanu južnoafričkog nobelovca Džona Maksvela Kucija, koji je napisao i scenario, dok režiju potpisuje proslavljeni kolumbijski reditelj Siro Gera, u svom prvom ostvarenju na engleskom jeziku. Glavne uloge poverene su glumcima Džoniju Depu, Robertu Patinsonu i Oskarovcu Marku Rajlansu, a zapažene uloge ostvarile su i Gana Bajaršajkan i Greta Skaki.

Foto: Promo

The post „Čekajući varvare” među kandidatima za Oskara u pet kategorija appeared first on Kulturni kišobran.

Dugo očekivano ostvarenje kreće sa prikazivanjima u bioskopima širom Sjedinjenih Američkih Država početkom februara, a pored trke za Zlatni globus, Srbiju će predstavljati i u trci za 93. nagradu Američke akademiјe filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriјi za naјbolji međunarodni film.

Tekst se bavi istorijskom pozadinom priče filma, iskazujući razumevanje za srpske žrtve i navodi se da je „Jasenovac“ bio jedan od najvećih logora za istrebljenje, ali da je u svetu malo ko čuo za njega.

„Ovim mestom užasa upravljao je vladajući ustaški režim, Hrvatski revolucionarni pokret, kako su se sami nazivali. Oni su bili ultranacionalistička, fašistička i teroristička grupa koja je obavljala prljave poslove hrvatske vlade, nakon što su Hrvati sklopili pakt s Hitlerom, brutalno ubijajući i mučeći više Jevreja, Roma i Srba nego u većini drugih koncentracionih logora“, navodi se na portalu goldenglobes.com.

Potresna istorijska saga „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Gage Antonijevića na jedinstven način opisuje borbu, hrabrost i stradanja srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata iz perspektive desetogodišnje devojčice Dare.

Ovu tragičnu priču, napisanu na osnovu istinitih događaja i svedočenja žrtava rata, gledaoci iz Čikaga, Dalasa, Hjustona, Atlante, Feniksa i drugih većih gradova imaće priliku da pogledaju od 5. februara, a nešto kasnije film će se prikazivati i u Filadelfiji, Detroitu, Indianapolisu, Orlandu, Klivlendu i brojnim drugim metropolama širom SAD.

Film, koji su podržali Vlada Republike Srbije i Filmski centar Srbije, govori o porodici razorenoj smrću i razdvajanjem, od koje ostaju samo desetogodišnja Dara i njen dvogodišnji brat Budo. Dara preuzima na sebe misiju da zaštiti i spasi svog malog brata.

Na portalu goldenglobes.com ističe se da se reditelj ne libi da prikaže zločine koji su počinjeni, kao i da skrene pažnju na podatak da su Nemci tražili od komandanta logora da „očisti“ lokalno stanovništvo od Jevreja i Roma, ali ne i od Srba. U filmu je, kako stoji u tekstu na pomenutom sajtu, upravo ustaški komandant logora onaj koji svrstava Srbe (i Slovene uopšte) u nacističku kategoriju „Untermenschen“ (niža rase).

„Ovo je prvi igrani film koji razotkriva strahote Jasenovca i rasvetljava besmislene zločine počinjene na štetu stotina hiljada žrtava, od kojih su mnoga bila deca. I dok film otkriva ove tragedije, na kraju priča priču o preživljavanju i otpornosti i o snazi, hrabrosti i istrajnosti“, reči su reditelja Antonijevića.

U filmu „Dara iz Jasenovca“ glavnu ulogu, Daru, tumači devojčica Biljana Cekić, koja nikada ranije nije glumila, dok je ostatak glumačke postave dobro poznat gledalištu u Srbiji i regionu.

Foto: MCF

The post Prestižni portal Zlatni globus o „Dari iz Jasenovca“: Ovo je prvi igrani film koji razotkriva strahote Jasenovca appeared first on Kulturni kišobran.

Trejlerom se „odbrojava“ do američke distribucije filma koja počinje 5. februara. Istovremeno se najavljuje i premijera filma u Beogradu, koja je simbolično zakazana za 22. april, datum kojim se obeležava 76 godina od proboja poslednjih zarobljenika iz logora Jasenovac. 

Podsetimo, nakon beogradske premijere 22. aprila, film će se naći u bioskopima širom Srbije.

Foto: MCF

The post Objavljen trejler filma „Dara iz Jasenovca“, srpskog kandidata za Oskara appeared first on Kulturni kišobran.