Film “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića dobitnik je nagrade u kategoriji domaćih igranih filmova, a “Plavi Cvijet” Zrinka Ogreste u kategoriji srpskih manjinskih koprodukcija.

Arsenijević se prilikom prijema nagrade rekao je kako mu nagrada jako znači, posebno jer, kako je rekao, „dolazi od ljudi i profesionalaca čije mišljenje i rad zaista cenim“.

„Ovo je zatvaranje kruga – kada smo počeli da pišemo ovaj film, jedno od prvih istraživanja koje smo obavili bio je razgovor s migrantima nedaleko odavde, u staroj ciglani. Ti susreti i razgovori s pravim ljudima su nas zauvek promenili i pokazali koji put treba da sledimo dok pravimo ovaj film”, rekao je nagrađeni reditelj.

Ogresta je istakao kako je ovo njegov osni film, a da je svaki od njih prikazan po festivalima u Srbiji.

„Paralelno s pozivom festivala na Paliću, ja sam dobio poziv za odlazak na još dva festivala koji se istovremeno održavaju – jedan na jugu Italije, a drugi u Egiptu. Ali kao što vidite, ja sam danas ovdje”, poručio je hrvatski reditelj.

U obrazloženju žirija povodom nagrada stoji:

“Hvala vredne filmskim jezikom, koji i o najtežem govori na suptilan, rafiniran, a tako snažan način, Arsenijević je slojevito prepleo sa jedne strane ovdašnju tradiciju, mit, sa više nego aktuelnim, gorućim pitanjem savremenog sveta, kao što su migrant, i sa druge strane slikovitu i rečitu lepezu. Od pošasti koje kao legitimne takozvane vrednosti haraju ovim prostorima, do gorkog ukusa koji ostavlja učinak normi i takozvane pravde razvijenog sveta, u koje su ipak sve oči uprte. Posle dugo, dugo vremena, bio je to srpski film u glavnom programu festivala A kategorije u Karlovim Varima gde je, kao što znamo, trijumfovao, a potom nastavio da niže uspehe  i na drugim međunarodnim manifestacijama”.

O filmu „Plavi Cvijet“ žiri kaže:

“Kroz priču o savremenoj ženi, njenoj ćerki u tinejdžerskim godinama i majci koju sustižu zdravstveni problemi, te bivšem suprugu i zabranjenom partneru, snažnom a nepretencioznom filmskom poetikom film preispituje nemogućnost komunikacije ne samo među ljudima, već i čoveka sa samim sobom, upućujući na zloslutne posledice. S druge strane daje upečatljivu sliku savremenog društva danas i ovde, čije je jedno od težišnih tačaka beznađe svih generacija, kao posledica neoliberalnog konteksta u kome je imetak sve, a čovek ništa”.

Asocijacija filmskih festivala Srbije osnovana je 2021. godine na inicijativu Filmskog centra Srbije, a njene članice su Festival evropskog filma Palić, Festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti (Niš), Leskovački internacionalni festival filmske režije, Festival autorskog filma (Beograd), Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma (Kragujevac) i festival Slika u pokretu (Novi Sad).

Foto: Damir Vujković

The post Stefan Arsenijević i Zrinko Ogresta reditelji najboljih filmova u 2021. godini appeared first on Kulturni kišobran.

Naša proslavljena glumica dočekana je na sceni gromoglasnim višeminutnim aplauzom, a svoju očaranost njenim talentom nije krio ni naš pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević, koji je ovogodišnji dobitnik prestižne nagrade „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, a kome je baš Mira tu nagradu i dodelila.

“Meni je izuzetna čast što mi je ovu nagradu ona dodelila, jer ja mislim da je Mira najkompletnija glumica u istoriji srpske glume”, rekao je on i dodao:

„Ova nagrada je simbol ovog evropskog festivala i predstavlja vrhunac nagrade u kinematografiji kod nas. Meni je izuzetna čast, naročito kada pogledate spisak ljudi koji su je dobili pre mene. To su imena koja su ugradila svoj radni vek u istoriju srpskog, jugoslovenskog i evropskog filma“, zaključio je Kovačević.

Legendarna glumica i počasna predsednica Saveta festivala uručila je nagradu “Aleksandar Lifka” Kovačeviću zajedno sa Radoslavom Zelenovićem, direktorom Festivala evropskog filma Palić.

„U ovom mom životnom zalasku, život me je počastio da mogu da Dušanu Kovačeviću uručim ovu značajnu i veliku nagradu, da mu zahvalim za sve što nam je ostavio, i za sve ono što će tek doći”, rekla je Mira Banjac prilikom dodele nagrade Kovačeviću.

Festival otvorio film “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša”

Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoren je projekcijom filma “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša” reditelja Andreasa Dresena koji je rađen po istinitoj priči.

Ovo ostvarenje najavili su Nikolaj Nikitin, selektor Glavnog takmičarskog programa, Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, i Marsel Maiga, predstavnik za istočnu Evropu German Films, nacionalnog informativnog i savetodavnog centra za promociju nemačkog filma u svetu.

U ovom ostvarenju Rabije Kurnaz, domaćica i brižna majka, očajnički želi da pomogne svom sinu. Odlazi u policiju, obaveštava nadležne, ali nailazi na njihovo nerazumevanje. Uprkos svim nedaćama nešto zaista neverovatno se dešava.

Tri decenije Palić Film Festa

Ovogodišnje izdanje Festivala evropskog filma Palić posebno je jer su se navršile tri decenije od početaka manifestacije. Na to je tokom svečanog otvaranja na Letnjoj pozornici na Paliću ukazao Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice, rekavši kako je prostor stare Letnje pozornice 1992. godine prvi put postao „svetilište filma“.

„U najtežem vremenu, kulturni pregaoci su se okupili i pokrenuli festival nade u umetnost i bolje sutra. Tokom 30 godina posvećeni organizatori samo jednom nisu uspeli da se izbore sa nedaćama i održe festival, i zato ćemo njegovo jubilarno trideseto izdanje slaviti sledeće godine. Danas ponovo umetnost prkosi sveopštoj nesigurnosti, kako je to još činila 2020. i 1999. godine. Otvaramo ovu smotru filma uvereni da će lepota spasiti svet, kako je govorio besmrtni Dostojevski“, rekao je Bakić.

Foto: Damir Vujković

The post Otvoren Palić Film Fest, gromoglasni aplauz za Miru Banjac appeared first on Kulturni kišobran.

Brkovi postoje od 2004. godine, a od tada su izdali 7 studijskih albuma i odsvirali bezbroj koncerata širom Balkana i Evrope. Bend je stvorio sopstveni stil koji su nazvali „PunkFolkWellness“. Vokal benda Shamso69 (Vedran Pehar) je autor većine tekstova i muzike.

Brkovi su do sada objavili albume „PunkFolkWellness“ (2009), „Društvo brkatih mladića“ (2010), „Balkanski Esperanto“ (2012), „Pizda materina“ (2014), „Torzo Dade Topića“ (2016), „Hormon Sreće“ (2018), „Brkovi su da se vole“ (2020). Godine 2013. je objavljen album „Brkati gosti“ na kojem su pesme Brkova izvodili razni izvodjači sa područja Balkana.

Brkovi su u proleće 2022. nastupom u Minhenu započeli turneju „Novo (Ne)normalno“, a poslednji singl i spot „Više ni pankeri ne slušaju punk“ su objavili početkom aprila 2022. Trenutna postavu čine Shamso69, Šarac, Tomac, Vlajko, i Igor Paspalj – Pas.

Pored Brkova, u muzičkom delu festivalskog programa tokom festivala nastupiće novosadski bendovi Gift i Norveška Šuma, zrenjaninski The Quarantinos, kao i subotički bendovi Perpetuum Mobile i Mia. Koncerti počinju svakog festivalskog dana u 22:30 časova i ulaz je besplatan.

Ovogodišnje festivalsko izdanje, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, održava se na više lokacija, među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: Sanjin Kaštelan

The post Pank-folk atrakcija Brkovi na 29. Festivalu evropskog filma Palić appeared first on Kulturni kišobran.

Na konferenciji za novinare povodom održavanja festivala objavljeni su dobitnici ovogodišnjih nagrada “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji – pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević u kategoriji domaćih stvaralaca i reditelj Mišel Azanavisijus u kategoriji inostranih stvaralaca.

Ove godine je drugi put dodeljena i regionalna nagrada “Aleksandar Lifka”, a čiji je dobitnik glumac Igor Galo. Na konferenciji za medije predstavljen je i program dve takmičarske selekcije – Glavnog takmičarskog programa i takmičarskog programa Paralele i sudari.

Dušan Kovačević je srpski pisac, scenarista i reditelj rođen 1948. godine u Mrđenovcu pored Šapca. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Napisao je i režirao preko 20 pozorišnih drama prevedenih na 27 jezika i odigranih širom sveta. Samo u beogradskim pozorištima odigrano je više od 3.000 njegovih predstava, koje je gledalo preko 1.9 miliona gledalaca.

Dušan Kovačević napisao je i 11 scenarija za višestruko nagrađivane igrane filmove kao što su “Podzemlje – Underground” Emira Kusturice, “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića, “Ko to tamo peva” Slobodana Šijana, “Balkanski špijun” (u sopstvenoj režiji), “Sabirni centar” Gorana Markovića, i druge. Film “Nije loše biti čovek”, za koji potpisuje i scenario i režiju, s velikim uspehom je prikazivan u bioskopima u Srbiji i inostranstvu tokom 2021. i 2022. godine. Od 1973. godine je član Udruženja književnika Srbije, a od 1998. godine direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Mišel Azanavisijus je rođen i odrastao u Parizu. Njegovi baka i deda su bili poreklom iz Litvanije, ali su se preselili u Francusku 1920-ih. Azanavisijus je pohađao umetničku školu i nastavio da radi kao reditelj reklama i televizijskih projekata. Godine 1999. napisao je i režirao svoj prvi igrani film „Mes amis“ (1999), u kojem je igrao njegov brat Serž Azanavisijus.

Njegov sledeći dugometražni igrani film, špijunska parodija, „OSS 117: Kairo, gnezdo špijuna“ (2006) imao je uspeha na francuskim blagajnama i garantovao je nastavak, „OSS 117: Izgubljeni u Riju“ (2009), koji je takođe bio hit. Azanavisijus je privukao pažnju međunarodne publike objavljivanjem gotovo nemog filma, „Umetnik“ (2011), u kojem su glumile njegova supruga Berenis Bežo i zvezda  filmova “OSS 117” Žan Dižardin. Film je bio veliki hit i pobrao mnoge velike nominacije i nagrade, među kojima i Oscara, nagradu BAFTA i nagradu César za najbolju režiju.

Igor Galo je rođen 5. decembra 1948. godine u Ćupriji. Prvu ulogu je ostvario u filmu “Imam dvije mame i dva tate”, režisera Kreše Golika 1968. godine. Nakon toga je ostvario niz zapaženih uloga na filmskom platnu, a verovatno je najpoznatiji po ulozi Bambina u filmu “Most”, Hajrudina Šibe Krvavca, barem u Narodnoj Republici Kini. Glumio je u nekim od najpoznatijih jugoslovenskih filmova — “Valter brani Sarajevo”, Hajrudina Šibe Krvavca “Divljim anđelima” (1969) Fadila Hadžića, sa Nedom Arnerić, “Maškaradi” (1971) Boštjana Hladnika – javno zabranjenim filmom u SFRJ, “ Poslijepodnevu jednog fazana” (1972) Marijana Arhanića, i mnogim drugima. Dobio je nagradu “Marjan Rotar” Pula Film Festivala za doprinos hrvatskom filmu i nagradu “Fabijan Šovagović”, za životno delo, koju dodeljuje Društvo hrvatskih redatelja, 2018. godine.

Glavna takmičarska selekcija

Glavnu takmičarsku selekciju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma Palić čini 12 evropskih ostvarenja. Na programu će se naći filmovi:  “Rabije Kurnaz protiv Džorža V. Buša” reditelja Andreasa Dresena, “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića, “Ne” Ditriha Brugemana, “Nežno” Lasla Čuja i Ane Nemeš, “Rimini” Ulriha Zajdla, “Lepe devedesete” Lorenca Di Amika De Karvalja, “Muka mi je od sebe” Kristofera Borglija, “Devojački film” Ali Hapasalo, “Magnetna rezonanca” Kristijana Munđiua, “Blizu” Lukasa Donta, “Pušenje izaziva kašalj” Kventina Dupijea, i “Rez” Mišela Azanavisijusa.

Selektor glavnog takmičarskog programa je Nikolaj Nikitin, glavni predavač u SOFA (School of Film Advancement). Na Festivalu evropskog filma Palić bio je umetnički direktor od 2005. do 2017. godine, a takođe je i kustos Nedelje kritike na manifestaciji Tallinn Black Nights Film Festival. Poslednje dve i po decenije radi kao filmski kustos i kritičar na brojnim filmskim festivalima širom Evrope, Gete-Institutu i Francuskom institutu.

Žiri glavnog takmičarskog programa ove godine čine producenti Majkl Džejms Mekmahon i Katriel Šori, glumica Katarina Radivojević, producentkinja, selektorka i kustoskinja Lorna Ti, i selektor festivala u Kotbusu Džošua Džadi.

Paralele i Sudari

U takmičarskoj selekciji programa „Paralele i Sudari” biće prikazani filmovi “Tiha zemlja” Agnješke Voščinske, “Glupaci” Tomaša Vasilevskog, “Granice ljubavi” Tomaša Vinskog, “Vizija leptira” Maksima Nakonečnija, “Igrani film o životu” Dovil Šarutit, “Anadolski leopard” Emrea Kajisa, “Bioskop Sabaya” Orita Fouksa Rotema, “Vlažan pesak” Elene Naveriani, “Izbrisati Franka” Gabora Fabricijusa i “Ujak” Davida Kapaca i Andrije Mardešića.

Selektorka programa “Paralele i Sudari” je Julija Sinkevič, filmski producent, selektor, konsultant, suosnivač i član Nadzornog odbora Ukrajinske filmske akademije, član Nadzornog odbora Ukrajinskog instituta, član Evropske filmske akademije. Poslednjih 10 godina Julia je radila kao generalni producent Međunarodnog filmskog festivala u Odesi.

Žiri programa “Paralele i Sudari” čine filmski kritičari Natalija Serebriakova iz Ukrajine, Volfgang Martin Hamdorf iz Nemačke, i Martin Milinković iz Hrvatske.

FIPRESCI žiri, žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara, 29. Festivala evropskog filma Palić čine Mikele Sancisi, Sunčica Unevska i Ingrid Berbaum.

Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Većina filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: KomunikArt

The post 29. Palić Film Fest od 16. do 22. jula appeared first on Kulturni kišobran.

„Festival Dead Lake se vraća i ove godine na Palić sa namerom da tu ostane zauvek! Po drugu godinu zaredom uspevamo da uživo održimo festival uprkos teškim uslovima u vremenu korona pandemije. Odlučni da ovo bude manifestacija kulture koja će da istraje. U Srbiji postoji verna publika žanra, i važno je istaći da bez podrške Ministarstva kulture i informisanja ne bismo uspeli da organizujemo festival i ove godine.“ – Miroslav Mogorović direktor festivala.

„Na festivalu će biti prikazano 8 horor filmova najnovije produkcije, a poseban kuriozitet biće horor maraton koji ćemo organizovati u petak uveče, pa sve do zore, samo za najhrabrije. Strašni filmovi, zanimljivi gosti, filmski maraton, matine za decu, fantastičan ambijent. Biće ovo jedan pakleno dobar festival!“, kaže programski direktor Festivala, reditelj Milan Todorović („The Outpost“, „Zona mrtvih“, „Mamula“).

Udarno veče festivala biće subota, 6. novembar kada je na programu evropska premijera domaćeg horor filma ”Ribnjak” (The Pond) u režiji Petra Pašića, koji će zajedno sa scenaristom Stefanom Andrejićem biti gost festivala i predstaviti ovo zanimljivo ostvarenje po prvi put evropskoj publici.

Nakon premijerne projekcije „Ribnjaka“, na Dead Lake festivalu sledi svirka jednog od najpopularnijih domaćih bendova – Straight Mickey and the Boyz. Poznati kao grupa koja već više od decenije žari i pali regionom Streight Mickey and the Boyz prepoznatljivi su po energiji i direktnim i britkim tekstovima koji izražavaju kritički stav prema mestu i trenutku u kom se nalaze.

Pored filma Petra Pašiča imaćemo još jednu srpsku ko-produkciju. U pitanju je film ”Vampir” Branka Tomovića, a deo glumačke i autorske ekipe biće takođe prisutan na projekciji.

Gost festivala biće i čuveni britanski reditelj Džulijan Ričards, koji će predstaviti svoje poslednje ostvarenje – nagrađivani film ”Tatina devojčica” (Daddy’s girl).

Festival otvara američki film ”Sledeća devojka” (Girl next) reditelja Lerija Vejda Karela, koji je svoj najnoviji film „Kvantni đavo“ snimao u Beogradu ove godine. Film „Sledeća devojka“ višestruko je nagrađivan na festivalima širom sveta.

Gost festivala biće i Romain Rol, direktor Briselskog filmskog marketa, jedinog žanrovskog marketa na svetu, koji će najaviti saradnju našeg festivala i BIF marketa.

Ovogodišnja nagrada „Bela Lugoši“ za izuzetan doprinos horor umetnosti biće dodeljena čuvenom glumcu UDO KIRU, poznatom, između ostalog, i po ulozi grofa Drakule u čuvenom filmu u produkciji Endija Vorhola „Krv za Drakulu“.

Većina filmova sa predstojećeg sedmog Dead Lake Horror & Wine Festivala biće premijerno prikazani u Srbiji!

Pored navedenih filmova, na Dead Lake Festivalu horora i vina gledaćemo i ”Zver u nama” (Beast Within), ”Noć u ukletom motelu” (The Night at the Eagle Inn), ”Neka sneži” (Let it snow), ”Cenzor” (Censor) kao i kratki film studenata FDU ”Na neodređeno”.

A za najmlađu publiku Bioskop Abazija svakog dana tokom festivala prikazuje animirani film Porodica Adams 2.

Festival je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije, koje je prepoznalo kulturni značaj ove manifestacije.

Organizatori festivala se poseno zahvaljuju članovima benda Straight Mickey and the Boyz na podršci da razmrdaju Suboticu i Palić.

Organizator festivala je producentska kuća Art & Popcorn.

Foto: Promo

The post Sedmi Dead Lake Horror & Wine Festival na Paliću appeared first on Kulturni kišobran.

LAKE DANCE Filmski Festival (Palic American Independent Film Festival – PAIFF) pružiće publici presek aktuelnih tokova i tendencija u savremenom američkom art filmu, koji poslednjih godina privlači svojom svežinom i inovativnošću sve više pažnje svetske filmske kritike ali i publike.

Festival otvaraju filmovi “Love“ i “The City“ Vladana Nikolića, srpskog autora koji živi i radi u Njujorku.  Zbog epidemiološke situacije Vladan Nikolić nije u mogućnosti da doputuje u Srbiju, ali će na otvaranju festivala publika imati prilike da razgovara sa njim o filmovima, američkom indi filmu, inspiraciji putem video poziva.

Na prvom Lake Dance festivalu gledaćemo i srpsku premijeru pobednika Tribeca festivala „Brighton 4th“ čiju režiju potpisuje Levan Koguashvili.

“Ako pogledamo festivalsku ponudu na Paliću, jasno je odakle motivacija da se napravi festival nezavisnog američkog filma. Publika na Paliću i u Subotici, ima istančan ukus što pokazuje i Festival evropskog filma Palić i brojni drugi filmski festivali i revije. Lake Dance je filmski festival koji će upotpunuti filmsku i kulturnu ponudu i nastaviti da neguje filmsku publiku“ rekao je Miroslav Mogorović direktor Lake Dance festivala.

Umetnički direktor PAIFF Lake Dance je Nikolaj Nikitin, dugogodišnji selektor FEF Palić, što publici već garantuje kvalitetan odabir festivalskih filmova.

Festival će doneti ostvarenja perspektivnih filmskih stvaralaca koji se bave kratkometražnim i dugometražnim nezavisnim filmom. 

PAIFF Lake Dance doneće publici bogatu filmsku ponudu koja često nije praćena marketinškim kampanjama, nije vidljiva na televiziji i u redovnoj ponudi većine VOD platformi a izaziva veliku pažnju gledalaca i filmskih kritičara širom sveta. Na ovom festivalu, domaća publika, a i domaći filmski stvaraoci i kritičari, steći će konkretan uvid u nove teme i umetničke forme svetski poznatih autora nezavisnog filma i savremene tokove u kinematografiji.

Festival se održava u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru, a publika širom Srbije moći će deo programa da prati i online, na filmskoj platformi Moj OFF. 

Foto: Promo

The post LAKE DANCE: Prvi festival nezavisnog američkog filma na Paliću appeared first on Kulturni kišobran.

Film prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake iz romana „Nečista krv”.

Kroz ovogodišnje 28. izdanje Festivala evropskog film Palić nastavlja se višegodišnja saradnja Gorkog Lista i Festivala evropskog filma. Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić već pune 23 godine, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe!

Gorki List nagradom publike za najbolji film, publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“ odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu, Festival traje svih ovih godina.

Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozvali su posetioce festivala da nakon projekcija glasaju za najbolji film iz bogatog filmskog opusa evropske kinematografije, koji su prikazani na ovogodišnjoj 28. po redu filmskoj smotri.

Film koji je od strane publike imenovan kao laureat Gorki List nagrade publike, dobija posebno dizajniranu statuu.

GORKI LIST nagrada publike ove godine se dodeljuje šesti put. Prethodni laureati ove nagrade bili su: 2016. godine mađarski film „Ubica čistog srca“ reditelja  Atile Tila, 2017. godine film „O telu i duši“ rediteljke Ildike Enedi, 2018. godine belgijsko-holandska koprodukcija „Devojke”, 2019. film „Jadnici” francuskog reditelja Lađa Lija, a prethodne godine „Ime naroda” Darka Bajića. 

Foto: Promo

The post Film „Nečista krv – greh predaka” dobitnik nagrade publike na Palić Film Festu appeared first on Kulturni kišobran.

U fokusu ove serije je Sonja Kljun, ambiciozna detektivka iz Beograda, poslata u Suboticu da ispita seriju sumnjivih samoubistava. Ali kada je istraga odvede na trag ozbiljne zavere, Sonju počinju da proganjaju snovi iz njene traumatične prošlosti, i još strašnije budućnosti.

Na završnoj konferenciji za medije Festivala evropskog filma Palić, o seriji su govorili reditelji Jelena Gavrilović i Uroš Tomić, glumci Ivana Vuković, Stefan Vukić i Mićko Ljubičić, i producentkinja Biljana Prvanović.

Rediteljka Jelena Gavrilović je povodom premijere serije na Paliću rekla: „Pre godinu dana smo bili ovde i snimali, pa će doći dosta ljudi koji su učestvovali u samoj seriji i pojavljivali se u raznim delovima snimanja. Mi se stvarno baš radujemo”.

Reditelj Uroš Tomić je o projekciji na filmskom festivalu rekao: „Svaka serija je rađena prvo za televiziju i za taj format. Onda je stvarno velika trema kada je gledate na platnu i pred publikom. Mislim da će za nas ovo biti ozbiljan test, ali najbolja publika je odavde, ona koja voli film. Mi jesmo probali da ovu seriju napravo tako da barem pomalo bude filmska”

Glumica Ivana Vuković govorila je o liku detektivke Sonje Kljun, koju tumači u seriji: „Meni je interesantno i uzbudljivo bilo to što je zapravo više uloga u kojima ona mora bude, češće nevoljno. Tu su uloge majke, inspektora na krvnim deliktima, supruge, ćerke, partnera, i ona se ne snalazi najbolje u njima. Za mene je možda uloga majke bila najznačajnija, i odatle su se pokretale njene druge uloge”.

Pored reditelja Jelene Gavrilović i Uroša Tomića, na seriji su radili i scenaristi Matija Dragojević i Ljubica Luković. Uloge tumače Ivana Vuković, Drena Mršić, Stefan Vukić, Mićko Ljubičić, Ljiljana Blagojević, Ivana V. Jovanović, Ljubiša Milišić, Mirko Vlahović, Mario Knezović. Fotografiju potpisuje Dušan Grubin, montažu je radio Nemanja Ćeranič, a scenografiju Livija Mikić i Nevena Mijušković. Kostimografkinja je Tatjana Strugar, muziku je pisao Vladimir Pejković, dok je za zvuk  bio zadužen Vladan Koki Korać. Producent serije je Biljana Prvanović, a kreativni producent Srđan Dragojević.

Foto: Igor Irge

The post Premijera prve dve epizode serije „Kljun” na zatvaranju 28. Festivala evropskog filma Palić appeared first on Kulturni kišobran.

Međunarodni žiri 28. Festivala evropskog filma Palić 2021, je za najbolji film Glavnog takmičarskog programa festivala odabrao ostvarenje „Najgora osoba na svetu“ reditelja Joakima Trira. Žiri u sastavu: filmski kritičar Klaus Eder (Nemačka), glumica Minja Peković (Srbija), filmski reditelj Jovan Arsenić (Nemačka), filmski reditelj Kristos Nikou (Grčka) i filmska rediteljka Daria Oniščenko (Ukrajina), nagradu Zlatni toranj dodeljuje „za majstorstvo korišćenja svih elemenata kinematografije u dubinskom istraživanju psihologije ljudskih odnosa u savremenom društvu“.

Nagrada Palićki toranj za najbolju režiju pripala je Feritu Karahanu za režiju filma „Čuvar brata svojega“, realizovanog u tursko-rumunskoj koprodukciji. Žiri je obrazloženju naglasio da nagradu reditelju dodeljuje „za prefinjen način na koji otkriva društveno stanje u Istočnoj Turskoj.“

Žiri dodeljuje specijalno priznanje britanskoj produkciji „Dnevnik iz Gvantanama“ u režiji Kevina Mekdonalda, „za glumačku bravuru Tahara Rahima i režiju Kevina Mekdonalda zbog kojih smo osetili patnju zatvorenika u Gvantanamu“. Žiri je ovogodišnji Glavni takmičarski program ocenio kao odličan.

Međunarodni žiri kritike 28. Festivala evropskog filma Palić, u sastavu: filmska kritičarka Ana Šturm (Slovenija), filmski kritičar Dominik Sobolevski (Poljska) i filmska kritičarka Suzana Zlatanović (Srbija), doneo je jednoglasnu odluku da za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i Sudari odabere ostvarenje „Nun of your business“ Ivane Marinić Kragić.

„Glavna nagrada za selekciju Paralele i Sudari ide odvažnom, tematski izazovnom, ali i inspirativnom, toplom i duhovitom filmu koji je duboko odjeknuo u nama. Ovo je priča o snazi ljubavi, ali i priča o neizmernoj količini hrabrosti – hrabrosti da se suprotstavimo institucijama koje i dalje – tako često – oblikuju i definišu naš život, hrabrosti da ustanemo za svoja prava, svoje želje, svoju ljubav i slobodu. Ovaj film je važan jer je hrabro umetničko delo, ali je još važniji jer je poruka od ljudi za ljude. A poruka glasi: ko sam ja i kako živim svoj život is Nun of Your Business“, navodi se u obrazloženju Međunarodnog žirija kritike.

Specijalno priznanje žirija kritike dodeljuje se filmu „Dečak“ Vitalija Akimova, koji je ovu odluku obrazložio rečima: „Žiri bi želeo da posebno istakne brutalno iskren i duboko ličan film koji se urezao u naše stomake, ali  i u naša srca – nešto što su u stanju da urade samo sjajni filmovi i filmski stvaraoci. Iako je ovo prvi film koji je režiser Akimov ikada snimio, primećuju se tragovi genijalnosti koje poseduju samo veliki majstori filma. Imati hrabrosti i pogledati pravo u ponor bola, bede i krhkosti ljudskih života, kao i sposobnost pretvaranja toga u umetnost zaista je izuzetna stvar. Ovaj mali a istovremeno veoma veliki film takođe nam govori nešto važno o moći umetnosti: umetnost spašava živote.“

Žiri FIPRESCI 28. festivala evropskog filma Palić, u sastavu: Andoni Iturbe Tolosa (Španija), Dinu-Joan Nikula (Rumunija) i Barbara Gaser (Austrija), nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa proglasio je film „Najgora osoba na svetu“ Joakima Trira, „za oporu i otrežnjujuću studiju karaktera, koja stavlja u fokus stanje savremene žene kao nesigurne ali osnažene ličnosti, u obliku vizionarskog postromantičnog filma“.

Foto: Promo

The post „Najgora osoba na svetu“ Joakima Trira najbolji film na Festivalu u Paliću appeared first on Kulturni kišobran.

Učesnici konferencije bili su i predavači na radionici DokSrbija, Iva Plemić-Divjak i Miloš Jovanović, reditelj filma „Unutrašnje ostrvo” Ru Hasanov i glumac iz ovog filma Vidali Hasanov, potom Aleksandar Koberidže, reditelj filma „Šta vidimo kada pogledamo u nebo”, Gabor Herendi, reditelj ostvarenja „Toksikoma”, Sanjin Mirić i Jelena Ćirić, reditelj i producentkinja filma „Sedam hiljada duša”, filmski kritičar Nil Jang, predavač na radionici filmske kritike, i Ida Prester, predavačica MIOB radionice, kao i Snežana Trstenjak i Zlata Popov ispred Multimost Fest-a. Predstavljena je i knjiga o Nebojši Glogovcu – „Glogi” Aleksandra Đuričića.

Milutin Petrović, reditelj ostvarenja „Nečista krv – greh predaka”, osvrnuo se na scenario Vojislava Nanovića po kome je film napravljen.

“Bilo je suđeno. Taj scenario je pronašao mene, a ne ja njega. Otkad smo počeli da radimo, sve do ovog trenutka, imam stalni osećaj da su tu Voja Nanović i Bora Stanković, tako da sam ja ovde egzekutor, izvođač partitura”.

Dragan Bjelogrlić, glavni glumac u filmu, govorio je o svojoj ulozi:

„Svakako je ovo jedna od mojih zanimljivijih uloga. Kada sam dobio scenario da pročitam, video sam da se radi o jednoj izuzetno kompleksnoj priči i ulozi. Nisam mnogo razmišljao. U trenutku kad sam pročitao poslednju stranicu, znao sam da ću da prihvatim to da igram. Nije bilo nikakve dileme”.

O liku Hadži-Trifuna, Dragan Bjelogrlić je rekao: „Bilo mi je zanimljivo da je to čovek koji sve vreme pokušava da sredi situaciju, da vuče poteze koji će učiniti dobro i njemu i ljudima oko njega, a sve radi pogrešno. To me je jako podsetilo na naš mentalitet. Shvatio sam, kao i mnogo puta do sad, da su svi naši pisci još davno ispričali priče o nama. Ovde je mentalitet i taj neki usud koji nosimo toliko jak i ukorenjen u nama. Razne Hadži-Trifunove sam imao prilike da upoznam i lično, a nažalost pamtimo ih i iz naše dalje i bliže istorije”.

Glumica Katarina Radivojević govorila je o liku Cone, koji tumači u filmu: 

„Ona je Hadži-Trifunova rođena sestra, i preteča je današnje moderne žene. Apsolutno je zaštićena od strane brata, i tu postoji velika bratsko-sestrinska ljubav. Ovo je definitivno jedna drugačija uloga od svih mojih do sada”.

Glumica Anđela Jovanović govorila je o svojoj ulozi u ovom ostvarenju, ali i o samom filmu: 

„Tašana je, kao i lik Cone i inače ženski likovi u ovom filmu, ispred svog vremena. To su jake jake žene koje ne pristaju da budu samo žrtve, već se trude da se izbore za sopstvenu egzistenciju. Tašana je vrlo neobuzdanog, ali nepokvarenog temperamenta. Ona je u jeku svoje mladosti, na neki način zatvorena i okovana društvenim normama i vrlo strogim patrijarhalnim društvom. Mislim da ćemo mi, kao nacija, jako dobro razumeti ovaj film. Mislim da je važan jer govori o važnom istorijskom periodu za našu zemlju, koji se duboko utkao u naš mentalitet i u naše kolektivno nesvesno”.

Producentkinja Snežana Van Hauvelingen govorila je o izazovima sa kojima se ekipa filma susrela tokom snimanja: 

„Izgradnja scenografije je trajala duže od tri meseca, uhvatilo nas je vanredno stanje i pomeranje usled epidemije, tako da je i snimanje samim tim bilo otežano. Ali uz pomoć sjajnih autora, Marinu Medenicu koja je uradila fantastične kostime, dobru scenografiju, direktora fotografije Erola Zubčevića, dobru ekipu i naravno odličan kast koji smo imali, bilo je zadovoljstvo raditi ovaj projekat. Naravno uz ogromnu odgovornost, jer kao što je Milutin rekao – upravo nama je posle toliko godina, na neki način, bilo suđeno da završimo ovaj film“.

Poslednjeg, sedmog festivalskog dana, u petak 23. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazan film „Vojvoda” Rodžera Mičela , dok će u selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će biti prikazani filmovi „Duhovi” turske rediteljke Azre Deniz Okjaj (17h), i „Parket” ruskog reditelja Aleksandra Mindadzea (19h).

Kao specijalna projekcija, na Letnjoj pozornici na Paliću će u 23h biti premijerno prikazane prve dve epizode nove srpske serije „Kljun“ u režiji Jelene Gavrilović i Uroša Tomića.  Festival će, na Letnjoj pozornici, svečano biti zatvoren dodelom nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i Specijalne nagrade žirija. Ovom prilikom biće proglašen i najbolji film iz selekcije Paralele i sudari.

Foto: Igor Irge

The post Bjelogrlić: Razne Hadži-Trifunove sam imao prilike da upoznam i lično, a nažalost pamtimo ih i iz naše dalje i bliže istorije appeared first on Kulturni kišobran.