Naime, radi se o delu nedvosmislene autentičnosti i nečemu dosad neviđenom ne samo ovde u regionu nego i na mnogo širem podneblju: u pitanju je trojezična zbirka poezije.

Svojevrsno pomeranje granica literarne ekspresije oličeno u ovom delu sastavljeno je iz tri dozrele celine izvorno pisane na tri različita svetska jezika: engleskom, italijanskom i španskom jeziku; a koje na koncu čine jedno krajnje – kako estetski, tako i tematski – zaokruženo literarno delo.

Teme su životne, vibrirajuće, upečatljive i kako sam autor kaže – imanentno bliske svima. Dodaje i da je delo, prevashodno namenjeno internacionalnom tržištu, ali da to ipak ne umanjuje njegovu nadu da će pobuditi izvesno interesovanje i na ovim jezičkim prostorima.

Knjiga će biti dostupna u dva formata  –  kao e-knjiga, ali i u fizičkom formatu putem opcije “print on demand” na Amazonu, ali i putem široke lepeze povezanih distributera poput: Goodreads, Book Depository, AbeBooks, Google Books itd …  

• Dušan Pejaković objavio prvu knjigu poezije na engleskom jeziku „Unrest of lucidity“

• Dušan Pejaković objavio drugu knjigu poezije “Silueta nedosanjanog sna”

Dušan Pejaković je mladi i nagrađivani književnik koji živi u Podgorici. Magistrand Fakulteta političkih nauka Univerziteta Crne Gore, volonter, socijalni preduzetnik i autor. Osim na jezicima balkanskog jezičkog područja, stvara i na engleskom, italijanskom i španskom jeziku. Objavljivan u više zbornika i antologija poezije i proze širom sveta.

Mnogobrojna učešća na konkursima, festivalima i takmičenjima iznjedrila su i veliki broj pratećih diploma, nagrada, sertfikata i priznanja za ovog mladog, nezavisnog autora.

Kroz pisanu reč, proneo je glas svog stvaralaštva, ali i ostavio trajni pečat kulture svoje domovine, širom čitavog sveta: počev od Južne Amerike, preko Evrope pa sve do Azije i Indije. Shodno tome, ukazivana mu je počast od strane više međunarodnih udruženja, te je proglašavan za globalnog promotera književnosti i ambasadora kulture, a dodeljena su mu i mnoga članstva i adekvatne reprezentacijske uloge u navedenim organizacijama.

Osim poezije i proze, Pejaković se takođe bavi pisanjem esejistike i analitičkih tekstova iz domena struke.

Trenutno radi i na ostvarenju zbirke kratkih priča i novela, novog projekta koji je praktično priveden kraju; te dodaje da je to sve sada u onoj najzahtevnijoj etapi – nezaobilaznoj fazi pronalaženja eventualnih sponzorstava i/ili adekvatnog izdavačko/štamparskog aranžmana.

Foto: Privatna arhiva

The post Dušan Pejaković objavio treću knjigu “Polyphony of life” appeared first on Kulturni kišobran.

Knjigu čini 70 novih pesama, i tridesetak pesama iz prve tri knjige Milanove pesničke Trilogije.

„Milan ovoga puta golim grudima ide na bajonete! On je izašao iz čaure a pesme mu nisu ni banalne ni patetične.  Milan B. Popović dodaje da je knjiga ‘Bolji od svog života’ kruna njegove dosadašnje pesničke karijere i zahvaljuje se Bogu i Muzama što su ga darivale inspiracijom od 2006. pa sve do samog početka 2021. godine“, navodi se u saopštenju.

Foto: Promo

The post Nova knjiga Milana B. Popovićа „Bolji od svog života“ appeared first on Kulturni kišobran.

Sigurno je da ih ima na desetine, ali hajde da se zagrejemo za praznike uz neke od najvećih hitova za ovo doba godine.

1. Last Christmas – Wham!

Neizbežni sentiš koji će se vrteti na radiju konstantno tokom par narednih meseci.

2. All I Want For Christmas Is You – Mariah Carey

Prva asocijacija na ovu pesmu mnogima je verovatno film „U stvari ljubav“ za koji verujemo da će vam biti na spisku filmova i ove godine. 

3. It’s the Most Wonderful Time of the Year – Andy Williams  

Pesma koja nikada neće dosaditi ma koliko puta je odslušali. Donosi nam onu pravu prazniču ustreptalost svake godine.

4. Nove godine – U škripcu

Tu su i domaći hitovi koji su mnogima od nas obeležili detinjstvo. Ovaj hit je neizbežan na plej listi skoro svake novogodišnje proslave.

5. Father Christmas – The Kinks

Ovo je zasigurno jedan od hitova britanskog pank sastava The Kinks. Iako ne spada možda u klasike, ipak bi trebalo da se nađe na prazničnim plej listama baš zbog drugačijeg zvuka koji će nas sigurno dobro razmrdati.

6. It’s Beginning To Look A Lot Like Christmas – Michael Bublé

Lista prazničnih numera nije potpuna ako se u nju ne uvrsti i Buble. Ovog Kanađanina s razlogom zovu i Kraljem Božića. Na našoj listi su čak dve pesme koje on izvodi.

7. Have Yourself A Merry Little Christmas – Michael Bublé

I još jedna. Izbor je, doduše, težak…

8. Santa Tell Me – Ariana Grande

Pesma je novijeg datuma, ali je već, može se reći, postala praznični klasik.

9. Shake up Christmas – Train

Ko još ne voli ovu pesmu i nije je pevušio uz reklamu za Koka-kolu?

10. You Make It Feel Like Christmas – Gwen Stefani ft. Blake Shelton

I za kraj ove liste – jedan veseli praznični duet.

Praznici zaista jesu najlepši deo svake godine. Možda ova i nije bila najbolja ali zato uvek možete da podelite one najlepše trenutke i radost sa vama najdražim ljudima uz najlepše praznične pesme.

Foto: Pexels

The post Deset nezaobilaznih prazničnih pesama appeared first on Kulturni kišobran.

Pejaković je, podsećamo u julu 2020. godine izdao knjigu poezije „Unrest of lucidity“, izvorno pisane na engleskom jeziku.

Dušan ističe da nije bilo lako u vreme pandemije privesti kraju dva projekta ove veličine.

Na pitanje kako je prva knjiga prihvaćena od strane publike, odgovara da je zadovoljan, ali da uviek može bolje.

„Javljali su mi se ljudi iz svih krajeva svijeta, mahom sa pohvalama na račun moje prve zbirke ‘Unrest of lucidity’. Komentari su bili sačinjeni uglavnom od pozitivnih nota apropo stila pisanja, bogatstva vokabulara nekog kome engleski nije maternji jezik, te su isticali i autentičnost jezičkog izraza i već formiran stil. Pjesme iz te zbirke su objavljene u mnogim literarnim časopisima i antologijama globalno, a i njihov kvalitet je prepoznat i oličen u mnogim diplomama, pohvalama i nagradama, koje stižu zaista iz svih krajeva svijeta: počev od Južne Amerike, preko Evrope pa sve do Azije i Indije. Shodno tome, ukazana mi je počast od više međunarodnih institucija kulture, pa sam proglašavan za globalnog promotera književnosti i ambasadora kulture od strane datih organizacija; a recimo, ukazana mi je i enormna počast te sam postao član Brazilske Akademije ALBAP.“

Kakva su Vaša očekivanja u pogledu nove knjige ?

„Što se tiče moje nove knjige ‘Silueta nedosanjanog sna’, većina ljudi koji su imali prilike pogledati materijal do sada, imaju zaista pozitivne ocjene. Od ljudi iz struke, takoreći, od ostvarenih pjesnika iz regiona, pa sve do širokog čitateljstva. U knjizi se nalazi pedesetak pjesama, od kojih su već mnoge zavrijedile nagrade na prestižnim konkursima širom regiona i redom su uvrštavane u književne zbornike i antologije“, kaže on i dodaje: „Gajim nadu i da će materijal, kao cjelina, nastaviti tim tragom i da će se, na koncu, dopasti i svima koji budu imali prilike da je kupe i pročitaju.“

Foto: Privatna arhiva

The post Dušan Pejaković objavio drugu knjigu poezije „Silueta nedosanjanog sna“ appeared first on Kulturni kišobran.

Bend Gazorpazor predstaviće u emisiji novi spot i singl “El Matador”.

Mlada pesnikinja Radmila Petrović čitaće pesme iz nove zbirke poezije “Moja mama zna šta se dešava u gradovima”.

U intervjuu za #AloneTogether Radmila će govoriti o inspiraciji za stvaranje i izazovima u pisanju. Pričaće i o selima i gradovima, hiperprodukciji u poeziji, uticaju pesničkih radionica i svojim daljim planovima.

Ko je Radmila?

“Šmeker devojka sa perorezom u džepu” odrasla je u Stupčevićima kod Arilja. Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu.

Kao laureat 42. Limskih večeri poezije objavila je zbirku pesama „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.).

A kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ objavila je zbirku „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015).

Zastupljena je u mnogim zbornicima i učestvovala je na brojnim čitanjima poezije u Beogradu.

Nova zbirka pesama izdata je pod okriljem izdavačke kuće PPM Enklava.

Gazorpazorp

Nakon EP-a iz 2018. i singla „Moja devojka” za Hali Gali kompilaciju, spot najavljuje njihov novi album.

Gazorpazorp postoji od 2017. i već ima reputaciju jednog od najboljih bendova sa nove rok scene Beograda.

Zvuk Gazorpazorpa, kako kažu, organizovani je haos zaokružen pankerskom energijom i stavom. Skače iz disonantnih noizičnih rifova, besnih vokala i sirovog gruva, do melodičnih post-rok deonica i horskog pevanja.

Emisija će biti emitovana u petak, 31. jula od 21h na Facebook i You Tube kanalima KC Grad i to OVDE.

Prethodne emisije pogledajte na sajtu.

Foto: Radmila Petrović (Ema Bednarž)

The post #ALONETOGETHER: Intervju sa pesnikinjom Radmilom Petrović i novi spot benda Gazorpazorp appeared first on Kulturni kišobran.

Voleo bih da na početku objasnim zašto koristim termin „jugoslovenska muzika“. U stvari, imam vrlo jednostavan razlog. Verujem da muzika spaja ljude i da, dok su pesme na jeziku koji razumemo, nepotrebno ih je odvajati.

Sada kada smo to rešili mogu se dotaći jedne vrlo interesantne pojave u našoj muzici, ne samo u rokenrolu, već i u celokupnoj muzici.

Ruku na srce, nismo mi to izmislili i takvih slučajeva ima svuda. Radi se, naime, o prepevima velikih svetskih hitova na jezik koji volim i koji razumem. Sada, da li je to blistaviji deo muzike ili ne, možemo da diskutujemo.

Da bi razgovor na ovu temu uopšte započeli, treba da izdvojimo domaće pesme recimo YU roka koje su zapravo prepevi stranih hitova. Takvih pesama ima dosta pa ova lista nikako nije konačna, već više podsetnik na neke od njih.

Pa, krenimo redom:

Na početku bi se odmah mogle naći pesme koje Džoni Štulić u svom širokom i veoma kvalitetnom opusu preradio. Ovo su neke od njih:

1. „Zadovoljština“ je „Satisfaction“ Rolinstonsa

2. „Usne vrele višnje“ je stara irska pesma koju je kasnije Bob Dilan obradio i zove se „Lily of the West“

3. „Džoni budi dobar“ nije baš skroz prerada već je donekle inspirisana pesmom „Johnny B good“ Čaka Berija

I Bora se sa svojom „Ribljom čorbom“ ponekad koristio stranim pesmama da bi obogatio svoj rad. I sâm sam se iznenadio kada sam saznao da ove pesme nisu original Borine:

4. „Kad sa bio mlad“ – „When I Was Young“ Animals

5. „Zelena trava doma mog“ – „Green Green Grass of Home“ Elvis Presli

6. „Crna Gora Bar“ – „Memphis Tennessee“ Čak Beri

7. „Ljubomorko“ – „Jealous Guy“ Džon Lenon

8. Električni ograzam „Bejbi ti nisi tu“ – Rolinstonsi „Out of Time“

9. Idoli „Hajde“ – Čak Beri, Rolinstonsi „Come on“

10. Zabranjeno pušenje „Zenica blues“ – Džoni Keš „San Quentin“

11. Oktobar 1864 „Nađi me“ – grupa Four Tops, Glorija Gejnor „Reach Out, I’ll Be There“

12. Alen Slavica „S tobom našao sam sreću“ – Ričard Maks „Hazard“

13. Dino Merlin je kao autor takođe imao izleta u stranu muziku a najpoznatija stvar je „Ostaće istine dvije“ – Prins „When Doves Cry“

14. Bajaga i Instruktori „Vidi šta sam ti uradio od pesme mama“ – Melani Safka „Look What They’ve Done To My Song Ma“

Na kraju sam ostavio „Bijelo dugme“ i to iz nekoliko razloga. Njihove stvari, kad kažem njihove – mislim na Gorana Bregovića, su dosta specifične. Zašto? Zato što dosta pesama nisi čisti prepevi, iako ima dosta pozajmljenih motiva, fraza, aranžmana pa čak i melodijskih linija.

Evo nekih od njih koje nisu prepevane ali je prilično jasno odakle su uzeti motivi:

„Blues za moju bivšu dragu“ – „Since I’ve Been Loving You“ Led Cepelin

„Sve će to o mila moja…“ – „Sebastian“ Stiv Harli, Kokni Rebel

„Izgledala je malo čudno..“ – „In Zaire“ Džoni Valekin

Ovo su samo neke od pesama koje su naši autori „pozajmili“ od stranih kolega. Bez obzira na to, te pesme su kvalitetne i pevljive. A njihovim, nazovimo ih „prepevačima“ ne treba osporavati talenat koji imaju i koji su srećom odlučili da podele sa svima nama.

Foto: Pixabay

The post Strane pesme u domaćoj kuhinji appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj singl je ujedno i uvod za novi album koji bend najavljuje za kraj 2020. godine. Spot ovoga puta potpisuje Vuk Protić, a styling „Koncept 45”.

Video radovi Ivana Šijaka koji su pratili muziku benda Sunshine su se tokom devedesetih godina ubrajali u najbolje spotove domaće scene.

Ekranizacije pesama “Iza horizonta” i  “Misli mene gone” pamtiće mnoge generacije, s sada takav vid saradnje Sunshine nastavlja u istom ritmu sa veoma talentovanim Vukom Protićem koji tokom proteklih par godina potpisuje veliki broj domaćih muzičkih video ostvarenja.

Zašto je 14. februar Sunshine praznik

Na početku svoje karijere Sunshine je bio andergraund bend koji je govorio jezikom izgubljene generacije, a na njihove koncerte dolazile su stotine i stotine ljudi. Na njihovim koncertima nije moglo da se kreće, nije moglo da se diše. Rasprodate Hale sportova i 14. februar se pamti kao Sushine praznik. Atmosfera na njihovim koncertima za Dan zaljubljenih je neponovljiva. Niko nije mogao da ospori tu energiju.

Danas, posle duge pauze, oni nastavljaju hrabro i biće zanimljivo otkriti kako jedan od najznačajnihih srpskih bendova zvuči u 2020. godini. 

Foto: Youtube/Printscreen

The post Vrhunac popularnosti dostigli su 90-ih, sada se vraćaju sa novom pesmom „Da li sam“ appeared first on Kulturni kišobran.

Tri bitne crte karakterišu njegovu poeziju: artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama i lični, izrazito strastan doživljaj.

Prvu zbirku pesama je objavio 1921. godine.

Jedna od poslednjih Lorkinih pesama je: Plač za Sančezom Ignasijem Mehijazom u kojoj je opevao tragičnu smrt svog prijatelja, čuvenog toreadora.

Osim pesama Lorka je pisao i drame u kojima opisuje patnju i ljudske strasti, pre svega žena. Njegove najčuvenije drame su: Krvava svadba, Jerma i Dom Bernarde Albe.

Lorka je streljan za vreme građanskog rata 1936. godine.

Iščezavaju lavirinti
što ih vreme stvara.

(Samo pustoš ostaje.)

Iščezava srce,
izvor želja.

(Samo pustoš ostaje.)

Iluzija zore i poljupci,
sve iščezava.

Samo pustošostaje.
Pustoš valovita.

Priredila: Miljana Miletić

Foto: Wikimedia Commons

The post A posle – Federiko Garsija Lorka appeared first on Kulturni kišobran.

Dis je tokom celog života imao problem sa vidom. Zato i ne čudi što su upravo oči bile pesnikov lajtmotiv.

Od 1964. njegovo ime nosi manifestacija „Disovo proleće“ u Čačku na kojoj se dodeljuje Disova nagrada za pesnički rukopis godine. „Među svojima“, „Tamnica“, „Nirvana“, poezija čiji stihovi ne jenjavaju. Ali jedna se izdvaja – „Možda spava“.     

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:

Da je čujem uzalud sam danas kušao,

Kao da je pesma bila sreća moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,

I da zemlji treba sunca, jutra i zore;

Da u danu gube zvezde bele odore;

Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.

U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

I u njemu oči neke, nebo nečije,

Neko lice ne znam kakvo,možda dečije,

Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan,

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:

Kao da je san mi ceo bio od pene,

Il’ te oči da su moja duša van mene;

Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih:

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Ja sad slutim za te oči da su baš one

Što me čudno po životu vode i gone:

U snu dođu da me vide šta li radim sam.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad

I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;

Njene oči, njeno lice, njeno proleće

U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,

I njen pogled što me gleda kao iz cveća,

Što me gleda, što mi kaže da me oseća,

Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;

Ne znam mesto na kom živi ili počiva;

Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;

Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,

Izvan stvari, iluzija, izvan života,

I s njom spava, neviđena, njena lepota;

Možda živi i doći će posle ovog sna.

Možda spava sa očima izvan svakog zla.

The post MOŽDA SPAVA – Vladislav Petković DIS appeared first on Kulturni kišobran.

Imao je 55 godina kada se oženio Julijanom Palanački, bogatom naslednicom iz Sombora. Upoznao ju je kada je 1870. bio dever karlovačkom profesoru Kosti Raduloviću. Dvadesetogodišnja naslednica somborskog advokata Dimitrija ga je tada prvi put videla i odmah  zavolela. Kada se nakon 14 godina vratio u Sombor, u 35. broju novosadskog „Srpskog kola” pisalo je: „Sinoć nam stiže iz Sombora radosna telegrafska vest: da je dr Laza Kostić isprosio Julku Palanačku.” Ta veridba nije bila uspešna, iako su se njih dvoje kasnije venčali. „…dođem u Sombor, isprosim ovu moju ženu, al’ kad rekoh da ću je voditi na Cetinje, ustuknuše, i ja ostavih devojku i odoh…” Laza je ipak ostao u kontaktu sa Julijanom i  slao joj pisma sa Cetinja. Julijana je dočekala venčanje 1895. godine. O venčanju Laze i Julijane ostaće upamćena pesma koju su Somborci ispevali – „Kad se ženi Kostić Laka”.

Kad se ženi Kostić Laka,

Neće dever da j’ bez fraka,

Debeloga uze „Herra”,

Đoku Čordar za devera,

Dinum, danum, šum, šum šum.

…

Nekoliko godina pre venčanja, tačnije 1891. upoznao je dvadesetogodišnju Lenku Dunđerski. Bilo je to na imanju porodice Dunđerski, kada je bio u poseti njenom ocu a svome kumu. Lenka je lepa i obrazovana, ali i 30 godina mlađa od Laze. Govorila je nemački, francuski i mađarski, dobro jahala i svirala klavir. Iako je i sam voleo Lenku, u junu 1895. pisao je Nikoli Tesli: „Devojka koju sam Vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvoga oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvoga sveca…”

Po venčanju, otputovao je sa suprugom u Veneciju na svadbeno putovanje. Laza je sa terase hotela u kojem su bili smešteni posmatrao crkvu Santa Marija dela Salute. O crkvi je 17 godina ranije u pesmi „Dužde se ženi” pisao kako žali što su za njeno podizanje posečeni borovi slovenskih gora. Godinama kasnije ispevao je svoju labudovu pesmu. „On je najviši domet u poeziji dostigao kad je pevao o sebi i Lenki Dunđerski moleći se Bogorodici za sebe i za svoju ljubav.”

Zbog sukoba sa taštom, Laza odlazi u Krušedol. Tašta Marija ljutila se na Lazu što je dugo koristio lampe tokom noći ali i što je morala da plaća Kostićeve dugove koji su se gomilali. Nekoliko dana po odlasku iz Sombora, Lenka umire. On piše Julijani: „Ni rođena sestra jedinica nije mi bila milija od nje. Možeš misliti kako mi je. Crn mi je ceo svet.” Tada počinje njegova opsednutost Lenkom. Počinje da živi u snovima i vodi dnevnik na francuskom jeziku. Bio je, kako kažu stihovi njegove najpoznatije pesme „među javom i med snom”.

(Iz Lazinog dnevnika…)

3. septembra

„Ponovo sam zaspao jutros u 11 sati i evo šta sam sanjao. Vraćajući se večerom kući nešto ranije nego obično, sretnem jednog mladića za koga sam znao da je Njen brat, ali ni Đoka, ni Gedeon, nego stariji brat, koji nikada nije postojao i nije imao nijednu crtu porodičnu. Začudi se kad me vidi da se tako rano vraćam. Izvinim se i povučem se u svoju sobu. Tek onda primetim da sam u njihovoj kući, kao gost. Čujem i neke glasove iz salona i gde je neko zove: „Lenka!” Dakle tu je. Ja u sobu, a neko za mnom. Ona! „Dođite”, reče „čekaju vas”. – Čekali su me za večeru. Učinim se da se čudim što je Ona ovde i povičem: „Eli, vi ovde?” Uzmem joj ruku i obaspem poljupcima. Toaleta joj je bila vrlo elegantna, s podignutim svetlim okovratnikom, vrlo brižljivo očešljana, ali primetih bore, naročito kraj očiju. Da je živa, tako bi sad po prilici izgledala, jer bi imala u novembru 40 – četrdeset godina! Nisam prestajao da joj ljubim ruku  – i ona je bila mršava, ta mila ruka – i neprestano ponavljao: „Eli! Oh, Eli!” – i gledao je iz sveg srca. Ona me je razumela, ali se uvredila. „Mislila sam”, reče hladnim i uvređenim tonom. „Ne uobražavajte tako nešto, molim vas!” – Probudim se.”

3. avgusta, Novi  Sad, (u hotelu Njenog oca)

„Ona me voli! – Ona me voli dakle neprestano! Sreće li moje! Divnog li izgleda, divnih li nada za večnost!

Veče, u jednom njihovom dvorcu. Nije joj dobro i leži na divanu. Tuži se da nema dosta krvi (Tifusna groznica, od koje je umrla, nije li to bolest krvi?) Mršava, tanušna, vidi se da je bolesna. Treba mi da prođem kroz sobu u kojoj Ona spava sa Svojom majkom da dođem do Nje. Sednem na divan, preko puta od Nje, pored pantalona za koje sam mislio da su Njene i sa zanosom ih zaglim. Odjednom osetim gde me neko naglo poljubi i da se nečija usta pripiše na moje usne. Ona je to bila. Krik zadovoljstva koji je šikljao iz moga srca nije mogao da iziđe iz mene, jer Ona nije prestala da proždire moja usta. Napregnem se malo, da se ne ugušim, ali se uverim da se naše usne ne odlepljuju, – bila je to veza koja vezuje dva blizanca. Najzad me Ona pusti da dahnem i ja zaklikćem od zanosa: „O, dušo moja, dušo, slatka moja dušo!” Ona se povuče na svoj divan i upita me s finom dozom ironije da li još mislim da uzmem „udovicu iz  Pančeva”… ”

20. avgust (Beč, Sanatorijum „Lev”)

„Odlučio sam se. Rekao sam Njenom bratu G. da je dosta čekanja skoro dvadeset godina, da Ona neće da za drugog pođe, nego samo za mene, i da ja, ne čekajući više hoću da se oženim Njome. On se saglasio. – Nije mi u snu ni na pamet palo da sam oženjen. – Istog dana, oko podne, na Medicinskom fakultetu u Beču, saopšteno mi je da mojoj sirotoj ženi nema leka. – „Neće možda živeti duže od godinu dana?” upitao sam na Internoj. „O, moj prijatelju! Nekoliko meseci samo”. Znao sam! Pa kad pomislim da moram prisustvovati agoniji najbolje žene na svetu! Ne treba nju žaliti, već mene.”

Julijana Palanački umrla je 1909. godine.

„U ponedeljak, oktobra 25. u 10s. i 10 m. uveče, moja žena Julijana – Julča – ideal hrišćanske dobrote i rezignacije, izdahnula je posle skoro tri meseca užasne agonije.” 

Pesma „Santa Maria della Salute” našla se u poslednjoj knjizi pesama Laze Kostića. „Baš nekako kada se pojavila ta knjiga, umrla je, dakle, Julča Palanačka; Lenka Dunđerska, sasvim i zauvek, međutim nije: od tad, besmrtna je. Njih dve, tu, na strogoj međi jedne smrti i jednog rađanja, oštro su odvojene, zauvek”, pisao je akademik Mladen Leskovac.

Umro je 1910. godine u 69. godini života u Beču. Nema života mislima za koje se ne zalaže život – govorio je. Tako je i radio. Voleo je ideju srpskog naroda, a ne srpski narod. Divio mu se u prošlosti, voleo je svoj narod onakav kakav bi želeo da bude, a ne kakav je zaista bio.

Tek sad se kajem

što nisam češće zemnim prolazio krajem,

već navek po tom ognjenom vrhuncu,

po nedomašnom, umiljenom suncu!

– Laza Kostić

Laza je bio  među srpskim piscima koji su od sredine 19. veka stvarali nov književni srpski jezik. Njegove kovanice književni istoričari i kritičari opisivali su kao čudne i neuspele, čak smešne (šprljoćudnik, ali i pesma bogohvalka, lađa brzoplovka, žezlonoša). Najveći deo njegovih kovanica nalazi se u njegovim lirskim pesmama. „Santa Maria della Salute” krije jednu kovanicu koja opisuje njegov život bez Lenke – beznjenica.

O pesništvu Laze Kostića govorio je i Branko Miljković: „Sudbinu naše moderne poezije i danas drži na svojim plećima jedan Laza Kostić. Njegova muška elegičnost, njegova jezička neustrašivost, njegovo zvučno probijanje zida između sna i stvarnosti, nepromočivosti njegovih stihova, još uvek pokazuju šta sve treba da poseduje pravi pesnik.”

Piše: Miljana Miletić

Izvori:

„Među javom i med snom / Laza Kostić”, priređivač i urednik Milan Stepanović, Sombor, 2007

„Dnevnik/Iščekivano i dočekano / Laza Kostić (listovi uspomena)”, priređivač, prevod i pogovor Milan Kašanin, 2002

The post Laza Kostić „među javom i med snom” appeared first on Kulturni kišobran.