PLAY-RE-PLAY i Rasudares

Završno festivalsko veče obeležila su dva zapažena izvođenja. U Galeriji Podroom nastupila je austrijska umetnica Sonja Stojanović-Aufrajter sa interaktivnom solo predstavom PLAY-RE-PLAY, koja kroz minimalistički pokret i aktivno učešće publike istražuje fenomene sećanja, ponavljanja i dežavija.

Neposredno nakon toga, u Galeriji Artget izveden je projekat Rasudares Tamare Mladenović iz Grčke, inspirisan tradicionalnim indonežanskim plesom sa tanjirima, koji na jedinstven način povezuje kulturno nasleđe i savremeni scenski izraz.

Tokom tri festivalska dana publika je imala priliku da prati predstave, performanse, izložbe i VR programe umetnika iz Austrije, Belgije, Grčke, Slovenije i Srbije.

Program se odvijao na više lokacija u Beogradu – u Evropskoj kući, Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Operi i teatru Madlenianum, Kulturnom centru Beograda i Institutu za umetničku igru.

Posebnu pažnju privukli su projekat Danube Dance Alliance, premijera VR filma „Dancescapes“, kao i predstava „Zaboravljeno prisustvo / povratak izvoru“ koreografa Aleksandra Ilića, koja je publiku uključila kao aktivnog učesnika izvođenja.

Naslovna fotografija: Sonja Stojanović-Aufrajter sa interaktivnom solo predstavom PLAY-RE-PLAY

The post Završen šesti Festival SOLA: Dve međunarodne solo predstave za kraj festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Ovogodišnje izdanje festivala donosi bogat program savremene igre, performansa, VR umetnosti, radionica i interdisciplinarnih projekata koji istražuju mogućnosti solo forme u savremenom izvođačkom kontekstu, a u kom učestvuju umetnici iz Austrije, Belgije, Grčke, Slovenije i Srbije.  

Festival otvara pitanje pojedinca na sceni – tela koje istovremeno postaje prostor lične ekspresije, komunikacije i umetničkog istraživanja. Program okuplja autore različitih poetika i generacija, od etabliranih umetnika evropske scene do novih koreografskih glasova regiona.

Centralni događaj ovogodišnjeg otvaranja biće premijera plesnog VR filma Dancescapes, nastalog u okviru međunarodnog projekta Danube Dance Alliance. Projekat kroz savremeni ples istražuje javne prostore kao mesta izvođačke umetnosti i povezuje umetnike iz više zemalja regiona. Film potpisuje slovenačka multimedijalna umetnica Enja Belak, dok u projektu učestvuju koreografi Ognjen Vučinić, Maša Kolar, Nik Rajšek, Branko Mitrović i Aleksandar Ilić. Publika će tokom otvaranja imati priliku da prisustvuje i izvođenju koreografskih minijatura uživo, kao i izložbi fotografija koja prati proces nastanka projekta.

Nakon beogradskog predstavljanja, projekat Danube Dance Alliance nastavlja regionalnu turneju kroz Sarajevo, Velenje, Svetvinčenat i Trbovlje.

PROGRAM FESTIVALA

28. maj – Institut za umetničku igru
Prolog festivala
14.00 – Radionica savremene igre koju vodi Boštjan Antončić (Belgija / Rosas), novi prostor Instituta
18.00 – Predstavljanje radova studenata Instituta za umetničku igru

29. maj – Evropska kuća u Beogradu
15.00 – Predstavljanje projekta Danube Dance Alliance, konferencija za medije, otvaranje izložbe fotografija, izvođenje koreografskih minijatura i premijera VR filma Dancescapes

29. maj – Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“
20.00 – Boštjan Antončić (Belgija / Rosas) izvodi solo predstavu Register

30. maj – Opera i teatar Madlenijanum
19.00 – Aleksandar Ilić (Srbija): Zaboravljeno prisustvo / Povratak izvoru

31. maj – Kulturni centar Beograda

Galerija ARTGET
18.00 – Sonja Stojanović-Aufrajter (Austrija): PLAY-RE-PLAY – interaktivna solo predstava koja kroz minimalistički pokret i učešće publike istražuje fenomen sećanja i déjà vua

Galerija PODROOM
19.00 – Tamara Mladenović (Grčka): Rasudares – projekat inspirisan tradicionalnim indonežanskim plesom sa tanjirima, koji povezuje kulturno nasleđe i savremeni scenski izraz

Međunarodni festival SOLA realizuje Institut za umetničku igru, uz podršku programa Kreativna Evropa, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i Ambasade Republike Slovenije u Srbiji. Festival i ove godine potvrđuje Beograd kao važno mesto susreta savremenih izvođačkih praksi i međunarodne plesne scene.

Foto: Stanko Djaljic

The post Program šestog Festivala savremene igre – SOLA 2026 appeared first on Kulturni kišobran.

Festival nastavlja da afirmiše savremene umetničke forme karakteristične za 21. vek – prakse koje se oslanjaju na istoriju plesa i vizuelnih umetnosti, ali se razvijaju u nove izraze koji snažno komuniciraju sa današnjom publikom.

U središtu festivala nalazi se solo forma – umetnički čin u kom jedan izvođač na sceni preuzima punu odgovornost za prostor, telo i značenje. Proces stvaranja solo predstave podrazumeva duboko individualno istraživanje, ali i spremnost na ogoljavanje i ranjivost, kako izvođača, tako i publike. Festival slavi upravo taj pojedinačni glas – telo kao instrument lične ekspresije, otpora i komunikacije, čija snaga često nadilazi kolektivne forme.

Svečano otvaranje biće održano u petak, 29. maja, u Evropskoj kući u Beogradu, premijernim prikazivanjem plesnog filma projekta Danube Dance Alliance u VR formatu. Projekat okuplja partnere iz više institucija regiona i kroz savremeni ples istražuje javne prostore kao mesta izvođačke umetnosti. Istog dana u 15.00 časova biće organizovano javno predstavljanje projekta i konferencija za medije.

Film potpisuje slovenačka multimedijalna umetnica Enja Belak, a u projektu učestvuju koreografi Ognjen Vučinić, Maša Kolar, Nik Rajšek, Branko Mitrović i Aleksandar Ilić. Tokom otvaranja, publici će se uživo predstaviti koreografi performansom na platou ispred Evropske kuće, uz prateću izložbu fotografija koja dokumentuje proces rada na projektu.

Posebno je važno istaći da će gostovanja plesnog filma u VR formatu, kao i živa izvođenja predstava svih koreografa angažovanih u okviru Danube Dance Alliance, nastaviti svoju regionalnu turneju odmah nakon festivala SOLA. Prvo predstavljanje biće održano u Sarajevu, u okviru Dana savremenog plesa, 5. juna. Potom se projekat seli u Velenje, gde će 30. juna biti održana druga premijera filma u Sloveniji. Naredna stanica je Svetvinčenat (Mediteranski plesni centar), gde će projekat takođe biti izveden 5. juna, dok će se završnica, odnosno finalno izvođenje, održati 17. septembra u Trbovlju.

Program festivala počinje 28. maja u 18.00 časova u Institutu za umetničku igru, gde će u okviru prologa biti predstavljeni radovi studenata ove institucije. Dan kasnije, 29. maja u 15.00 časova, u Evropskoj kući u Beogradu biće održano predstavljanje projekta Danube Dance Alliance, konferencija za medije, otvaranje izložbe fotografija, izvođenje koreografskih minijatura i premijera VR filma.

Istog dana, 29. maja u 20.00 časova, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, Boštjan Antončić iz Belgije, iz čuvene plesne kompanije Rosas, predstaviće solo rad „Register“.

Program se nastavlja 30. maja u 20.00 časova, na lokaciji koja će biti naknadno objavljena, kada će Aleksandar Ilić iz Srbije izvesti koreografiju „Zaboravljeno prisustvo / Povratak izvoru“.

Završni dan festivala, 31. maj, biće održan u Kulturnom centru Beograda. U Galeriji ARTGET u 18.00 časova biće izvedena interaktivna solo predstava „PLAY-RE-PLAY“ austrijske umetnice Sonje Stojanović-Aufrajter, koja istražuje fenomen sećanja i déjà vu kroz minimalistički pokret i učešće publike. Istog dana u 19.00 časova, u Galeriji PODROOM, Tamara Mladenović iz Grčke predstaviće projekat „Rasudares“, inspirisan tradicionalnim indonežanskim plesom sa tanjirima, koji spaja kulturno nasleđe i savremeni scenski izraz.

Međunarodni festival SOLA, u organizaciji Instituta za umetničku igru, koji se ove godine realizuje uz podršku programa Kreativna Evropa, Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu i Ambasade Republike Slovenije u Srbiji, predstavlja poklon gradu Beogradu i svim poštovaocima savremenog plesnog izraza.

Foto: Stanko Đaljić

The post „Festival SOLA 2026“ od 29. do 31. maja u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Pored različitih koreografskih formi, publika će imati priliku da uživa u tradicionalnim pesmama iz Bosanske Krajine, Prizrenske Gore sa Kosova i u posebnim aranžmanima profesorke Ane Babić, te će jedan blok pesama biti posvećen i izveden njoj u čast.

Početak koncerta je u 20 časova a ulaz za publiku je slobodan.

Foto: Nemanja Maraš

The post „Kultura“ premijerno 9. jula appeared first on Kulturni kišobran.

Nagrada i Specijalna pohvala Terpsihora se dodeljuju za postignute rezultate na polju umetničke igre igračima, pedagozima, koreografima i teoretičarima igre koji su poreklom iz Srbije, kao i institucijama koje doprinose rezulatima iz oblastima umetničke igre uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

U sastavu žirija delovaće predstavnice iz sve tri oblasti umetničke igre: Olga Olćan Miljević solistkinja Baleta Narodnog pozorišta i prošlogodišnja laureatkinja Terpsihore, Anđelika Petrović prvakinja Ansambla narodnih igara i pesama Srbije Kolo i Jovana Grujić savremena igračica i pedagoškinja savremene igre.

Žiri će svoju odluku o laureatu Terpsihora 2022. tradicionalno saopštiti na Svetski dan igre 29. aprila 2021. godine a svečana ceremonija biće održana u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Naredne 2022. godine nagrada će biti dodeljena jedanaesti put.

Foto: Promo

The post Oformljen žiri nagrade Terpsihora 2022. appeared first on Kulturni kišobran.

U organizaciji Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) 14. i 15. oktobra, na sceni Teatra Vuk i 19. istog meseca u Kraljevačkom pozorištu, u okviru revijalnog programa FKM-a, predstaviće se ove dve mlade koreografkinje sa svojim jednočinkama.

Plesnu predstavu „Ever since my house burned down I see the moon more clearely“ potpisuje i izvodi Marija Obradović u režiji Jovana Stamatovića-Karića, dok je dizajn zvuka poveren Veljku Kariću. Aleksandra Arizanović je kreirala predstavu „Vrpca“ koju izvodi zajedno sa svojom majkom Jelicom Arizanović, a uz muziku Julije Petković, Nemanje Antonijevića i Vojina Todorovića.

FKM promoviše koreografsko savremeno stvaralaštvo u oblasti umetničke igre. Festival je zapravo međunarodno takmičenje koreografa uz revijalne i prateće programe. Prilagođavajući format nastalim okolnostima, ali bez odustajanja od kontinuteta i misije, takmičarski program biće izveden tokom decembra uživo ili virtuelno u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Ovom prilikom UBUS upućuje poziv domaćim i stranim koreografima da prijave svoje radove za takmičenje koreografa do 20. novembra. Konkurs je otvoren za sve stilove umetničke igre i podrazumeva koreografska ostvarenja trajanja do 10 minuta.

U znak podrške domaćim koreografima i izvođačima, Direkcija festivala uvela je posebne uslove i finansijski stimulans za autore iz Srbije, kao i atraktivnu nagradu Ohrabrenje koja podrazumeva podsticaj i podršku za realizaciju celovečernje predstave koja premijerno biva izvedena u okviru revijalnog programa narednog FKM-a.

Foto: Stanko Đalić

The post Ohrabrene otvaraju 25. Festival koreografskih minijatura appeared first on Kulturni kišobran.

Plesne predstave Balkan Dance Project-a uvek imaju nov i drugačiji istraživački proces, a u ovom projektu koreografi su tragali za kulturnim nasleđem, crpeći inspiraciju iz nacionalnih tradicionalnih plesova regiona, pisane i usmene tradicije, muzike, tradicionalnih igara i zanata.

Prvi deo, u koreografiji Daše Grgič, nosi naslov Plenir – ovo je vredna korpa sa kojom su primorske žene išle u Trst da prodaju svoje useve kako bi preživele u teškim vremenima. Njihove priče i sećanja inspiracija su za kraću koreografiju koja se prepliće između kretanja i svedočenja.

Drugi deo diptiha Ognjena Vučinića nosi naslov Korak kameni. U njemu koreograf Vučinić prevodi tradicionalni narodni ples – Nemo kolo u izraz modernog plesa. Nekoliko tradicionalnih kultura poznaje ples bez muzičke pratnje, zato je i nemo kolo na našim prostorima zasluženo deo nematerijalne svetske kulturne baštine. Iako ples nema muzičku pratnju, u njemu se ima šta čuti.

Predstave izvode igrači iz Srbije i regiona, Mojca Majcen i Luka Ostrež iz Slovenije, Zulejha Kečo i Branko Mitrović iz Bosne i Hercegovine i srpski umetnik Jakša Filipovac.

Plesni projekat je realizovan u produkciji Festivala Velenje, Balkan Dance Project, Tanzelarija Sarajevo i Organizacija za afirmaciju baleta i savremenog plesa u BiH – Živimo balet.

Međunarodnu platformu Balkan Dance Project osnovali su umetnici Mojca Majcen iz Slovenije, Igor Kirov iz Severne Makedonije i Aleksandar Ilić iz Srbije uz podršku Festivala Velenje (Slovenija), s ciljem okupljanja mladih, uspešnih i perspektivnih umetnika  s prostora Balkana i nekdašnje Jugoslavije.

Foto: Ksenija Mikor/Festival Velenje

The post „Sećate se sećanja“ premijerno u Sloveniji appeared first on Kulturni kišobran.

Ideja za predstavu je nastala po motivima knjige „Josip i njegova braća“ nemačkog nobelovca Tomasa Mana, kao jednim od najvažnijih dela koja govore o emigraciji u doba najveće svetske krize.

U vremenu kada ponovo živimo u izazovima nastalim globalnom pandemijom u plesnoj adaptaciji koreograf Ilić biblijsku priču postavlja u realnost, koristeći savremmena sredstva mitologije, psihologije, filozofije, arheologije, religije, filologje  i biblijske egzegeze.

Po ideji i libretu Teodore Sujić, koreograf Ilić u saradnji s pet igračica ironično se poigrava kroz igru i pokret s mitom.

Predstavu izvode Lara Frgačić, Silvija Musić i Dora Šesto iz Hrvatske, Natalija Trifunović iz Crne Gore i Katarina Ilijašević iz Srbije.

Kostim potpisuju Katarina Radošević Galić i Snežana Arnautović Stjepanović, a adaptaciju muzike Georg Draušnik i Stefan Petrović.

Publika u Beogradu će imati priliku da predstavu pogleda 30. septembra ove godine.

Foto: Ognjen Karabegović

The post „Igra s mitom“ koreografa Aleksandra Ilića premijerno u Zagrebu appeared first on Kulturni kišobran.

Aleksandar je u razgovoru za Kulturni kišobran govorio o tome kako je rad Archaia Futurae nastao, koliko je na njega kao koreografa i plesača uticao korona virus i šta za njega uopšte predstavlja ples. Razgovarala Miljana Miletić.

KK: Upravo si završio master studije – kako je biti plesač, koreograf i student tokom pandemije? Posebno kada je reč o životu u inostranstvu, u tvom slučaju u Londonu? 

AI: Verovatno kao i svima, jako je izazovno. Mnogo projekata je bilo započeto, a potom odloženo ili otkazano. Čini mi se da sada više nego ikada umetnici suočavaju sa neizvesnošću i kratkoročnim planovima. Kao student, tokom dve godine master programa, imao sam priliku da živim, studiram i stvaram u Norveškoj, Francuskoj i Engleskoj tokom pandemije. Pravila se razlikuju od zemlje do zemlje, ali ono što je svuda prisutno je glad za kulturnim dešavanjima, iza ekrana i smart telefona.

KK: Tvoj rad Archaia Futurae se bavi pandemijom i performans si imao u julu u pozorištu Deli u Londonu. Kako je rad nastajao, i šta se dešava u postpandemiji i posthumanizmu iz tvoje perspektive? Koliko nas je pandemija poremetila i koliko je bilo teško to pretočiti u ples? 

AI: Rad je počeo da se oblikuje neposredno pre pandemije, kroz razmišljanja o mestu čoveka u današnjem svetu. Ideja je bila da se izmestimo iz antropocentričkog i prevedemo to u pokret. Virus koji je počeo da se širi me je jos više podstakao da posmatram prirodu i svet iz ugla koji nije nužno ljudski. Virus ima težnju da preživi, to je volja za životom jednaka onoj koju imamo svi mi. Dakle, ne posmatram ga nužno kao neprijatelja, već pre kao nama jednakim.

Kreativni proces i probe sa plesačima nisu bili jednostavni. Povratak u studio posle godinu dana plesa kod kuće i tema koja nije nimalo lagana, a vrlo često i ličnim traumama ispunjena svakako su otežali proces. Kontakt i lični prostor su svakako glavne teme od početka pandemije, a u plesu su oduvek prostor za najmaštovitija istraživanja i eksperimente. U tom smislu je proces bio zahtevan, ali vrlo brzo je sve došlo na staro i rad je dobijao svoj konačni oblik.

KK: Boravio si i u azijskim i u evropskim zemljama. Koliko se razlikuje publika u odnosu na mesta u kojima si nastupao? Kako misliš da bi reagovala domaća publika na Archaia Futurae, a kakvi su utisci bili u Londonu? 

AI: Način na koji publika u Evropi shvata savremeni ples i teatar je vrlo različit od onih u Indiji ili na Tajlandu. Kroz moje iskustvo, u evropskim zemljama uglavnom možete videti publiku koja sedi ili stoji, mirno posmatrajući performans. Po završetku, oni bi komentarisali na koji način ga razumeju i tumače. U Indiji, na primer, to izgleda znatno drugačije. Koncept publike u mnogim zemljama nije isti kao za Zapadu. U tradicionalnim plesovima, razlika između performera i publike je jako zamagljena. Uloge se stalno smenjuju i scena kao takva je retko prisutna. Tako da u Indiji publika često bude otvorena za direktnu razmenu i mnogo se manje diskutuje o smislu i značenju plesa. To je umetnicima jako uzbudljivo, i iz ovih razloga u mojim radovima najčešće i nema tradicionalne scene. Srbiju često posmatram kao da je na pola puta između ove dve strane. Publika je do sada uvek reagovala pozitivno, iako savremeni plesni teatar i umetnost performansa nisu izrazito prisutni na kulturnoj sceni. Ne znam kako bi publika reagovala na Archaia Futurae, verovatno jer nisam mnogo vremena proveo tamo tokom pandemije, tako da mi je teško i da zamislim. Mada sam baš radoznao. 

KK: Kao neko ko se bavi javnim nastupom, koliko je interakcija sa publikom za tebe važna? 

AI: Interakcija sa publikom je ne samo važna, nego bih čak dodao i najbitnija pri nastupu. Isti rad može poprimiti potpuno drugačiji oblik u odnosu na publiku koja je prisutna. Ples, za razliku od vizuelnih umetnosti živi je nastup gde performeri i stvaraoci dele isti fizički prostor sa gledaocima. Razmena je tu neophodna, i ako do nje ne dođe, nešto nije pošlo kako treba.

KK: Baviš se istraživanjem plesa – šta te je privuklo da se baviš baš plesom i koreografijom? 

AI: Kao mali sam se bavio tradicionalnim plesovima u Srbiji i to je trajalo do kasnih tinejdžerskih godina. Posle višegodišnje pauze, vratio sam se plesu na nesto drugačiji nacin. Iako u suštini svi plesovi dolaze iz istog izvora, našeg tela, savremeni ples i fizički teatar su otvorili put ka nepreglednim mogućnostima. Koreografija je proces ko-kreacije sa performerima, i izazovna je jer ideje u glavi uvek na drugačiji i neočekivan nacin dobiju oblik u stvarnom svetu. 

KK: Pripremaš li neki novi performans možda u Beogradu i imaš li najdraži performans? 

AI: Trenutno nemam u planu nastup u Beogradu, ali nadam se da će se to uskoro promeniti. Pored svih putovanja, to mi je najdraže mesto. I dalje je proces od poslednjeg performansa u Londonu aktuelan, i na neki način najbliži i najdraži. Ipak, performans koji sam koreografisao i u kom sam plesao pre nekoliko godina na Himalajskom Internacionalnom Buto Festivalu mi je posebno drag.

KK: Na kraju, šta za tebe predstavlja ples?

AI: Ples je alternativa jeziku. Telesno umesto verbalnog. To mi je najbliži način komunikacije sa svetom.

Foto via Alksandar Isailović

The post Aleksandar Isailović: Ples kao način komunikacije sa svetom appeared first on Kulturni kišobran.

Medijima su se obratili direktorka Plesnog festivala u Šibeniku Zorana Mihelčić, župan Šibensko-kninske županije dr. sc. Marko Jelić, direktorka Tvrđave kulture Šibenik Gorana Barišić Bačelić, direktorka Baleta HNK Ivan pl. Zajc Maša Kolar i Aleksandar Ilić koreograf i direktor Kulturnog centra Beograda iz Srbije.

Deseti Šibenik Dance Festival, vođen motom Ples pomiče granice, donosi sedam predstava u službenom programu i šest revijalnih. Uz plesne umetnike iz Hrvatske, festival će ove godine ugostiti produkcije iz Mađarske i Srbije.

Na ovogodišnjem festivalu iz Srbije će se predstaviti koreografkinja Isidora Stanišić s predstavom Afterlife Party with Evergreen Eve i mlada koreografkinja i studentkinja Instituta za umetničku igru Sandra Milošević s predstavom Deo mene i ja.

Foto: Dragan Kolombo

The post Šibenik Dance Festival počeo predstavom „Plamteća voda“ appeared first on Kulturni kišobran.