Koncert je zakazan za petak, 5. jun, sa početkom u 20 časova, a publici donosi retku priliku da na istoj sceni doživi dvojicu vrhunskih pijanista čiji su autorski rukopisi oblikovali savremenu džez scenu regiona.

Njihova saradnja, koja traje više od decenije, prepoznata je po izuzetnoj energiji, spontanosti i muzičkom dijalogu koji prevazilazi žanrovske okvire. U susretu dva prepoznatljiva senzibiliteta nastaje muzika koja podjednako počiva na improvizaciji, virtuoznosti i snažnoj emotivnoj komunikaciji sa publikom.

Za nastup na Ekata festivalu, Bojan Zulfikarpašić i Vasil Hadžimanov pripremaju poseban repertoar sastavljen od autorskih kompozicija, ali i reinterpretacija poznatih dela moderne muzike, u prepoznatljivom spoju džeza, balkanskog muzičkog nasleđa i savremenog izraza.

Obojica umetnika ostavili su snažan trag na međunarodnoj džez sceni kroz bogate solo karijere, nagrađivane albume i saradnje sa nekim od najznačajnijih imena svetske muzike. Njihov zajednički nastup donosi jedinstveno koncertno iskustvo – intimno, nepredvidivo i potpuno autentično.

Foto: Mica Milenković

The post Klavirski duo Vasil Hadžimanov i Bojan Zulfikarpašić na Ekata Festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Nastup vrsnih muzičara predstavlja jedinstven događaj u pripremi Novog Sada za titulu Evropske prestonice kulture.

Hadžimanov će se Milenkoviću pridružiti u izvedbi numera „Preko brda, preko brega” i „The Christmas Song”, a ceo koncert publika će moći da isprati 13. januara u 20 sati, kako onlajn, putem platforme visitns.rs, tako i na Drugom programu Radio-televizije Srbije.

Novi Sad će otvoriti svoju prvu Gradsku koncertnu dvoranu, ali i vrata novosadske Akademije umetnosti, budućim predavačima, Milenkoviću i Hadžimanovu.

Dolazak dva virtuoza u grad kulture označava nastavak izgradnje „novih mostova”, kojima ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, odnosno trajne legate projekta „Evropska prestonica kulture”.

Muzičaru čija su sva dela proglašena umetničkim delima od kulturnog značaja za Srbiju, kompozitoru, pijanisti, nezaobilaznoj sponi za srpski džez, Vasilu Hadžimanovu i violinisti koji je proglašen umetnikom veka, u čije mnogobrojne nastupe spadaju koncerti sa sa Berlinskim simfonijskim orkestrom, Helsinškom filharmonijom, orkestrom Boljšoj teatra i mnogim drugim, Stefanu Milenkoviću, neće biti prvi put da nastupaju zajedno.

U kombinaciji sa orkestrom Camerata Academica, koji je Isidora Žebeljan uporedila sa renomiranim evropskim orkestrima, Vasil i Stefan, kombinujući različite muzičke stilove, talenat i strast, 13. januar učiniće magičnim i neponovljivim.

Jedinstveni Doček u Novom Sadu koji spaja dve Nove godine, dva kalendara i dva računanja vremena, 31. decembar i 13. januar, prvi put će biti realizovan u onlajn formatu, predstavljajući nove prostore za kulturu, kao što su Fabrika, Skladište i Biro na Velikom Limanu, buduća Čeličana, mreža kulturnih stanica i prva Gradska koncertna dvorana.

U novogodišnjoj večeri, 31. decembra, Novi Sad, buduća Evropska prestonica kulture, poklonila je publici širom sveta operski spektakl „Rigoleto”, koji je emitovan preko platforme visitns.rs.

Pored Milenkovića, Hadžimanova i kamernog orkestra Camerata Academica, 13. januara nastupiće i Električni orgazam, Buč Kesidi, bend Džezva&Džezvica, mlada violinistkinja Lana Zorjan, Novosadski duvački kvintet, sopran Agota Vitkai Kučera sa pijanistkinjom Jelenom Simonović Kovačević. Njima će se pridružiti i srpski reper Filip Arsenijević, koji će za ovu priliku nastupiti u inovativnom aranžmanu „Surreal&Beyond”, potom hor Sveti Stefan Dečanski sa gudačkim orkestrom Orfelin, dok će najmlađi uživati u Operi za decu Udruženja umetnika „Visoko C”.

Foto: Filip Milenković / Milan Josipović

The post Vasil Hadžimanov uz Stefana Milenkovića na Dočeku 7529. appeared first on Kulturni kišobran.

Njih dvojica su nastupili prvi put zajedno na Liburnia Jazz Festivalu pre četiri godine – uz pratnju ritam sekcije, a potom i na koncertima sa Gabi Novak i Biserom Veletanlić, gde su se našli u instrumentalnom fokusu. Na mestu prvog susreta u Opatiji, prošle su godine ponovo zasvirali zajedno kao duo, a sada će u ovom formatu prvi put nastupiti pred publikom u Srbiji, na Pančevačkom džez festivalu.

„Fokusiraćemo se na naš autorski rad – i Matija i ja imamo dovoljno materijala za jedan takav nastup. Sviraćemo numere iz našeg čitavog opusa, otkad se bavimo muzikom“, kaže Hadžimanov, najavljući jedan od koncerata kakve domaća publika nije često u prilici da vidi.  

Pročitajte još i: Vasil Hadžimanov: Humor je svuda oko nas i moramo biti spremni i otvoreni da se šalimo na bilo koju temu

U nastavku večeri, u 20 i30h će nastupiti internacionalni sastav austrijskog saksofoniste Wolfganga Puschniga „Fulsome X“.

Još kao mladić ovaj saksofonista je bio jedan od suosnivača čuvenog Vienna Jazz Orchestra, koji će i danas ostati upamćen kao jedan od najkreativnijih sastava u istoriji evropskog džeza. Pored muzičara sa matične scene, saradnici su mu bili i američki velikani Linda Sharrock i Jamaaladeen Tacuma, a svirao je i u postavama legendarne Carle Bley. Od osamdesetih paralelno gradi i bendlidersku karijeru.

Projekat Fulsome X posvećen je filadelfijskom gitaristi Ricku Iannaconeu i zasniva se na izvođenju njegovih neobjavljenih kompozicija. Ovaj autor je stvarao u duhu „harmolodije“ koju je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih razvio fri-džez pionir Ornette Coleman, neobičnim spajanjem slobodnog džeza i fanka.

Pančevački džez festival održava se u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Italijanskog instituta za kulturu, Austrijskog kulturnog foruma, Ambasade Izraela u Beogradu i Dunav osiguranja.

Pročitajte još i: Pančevački Jazz Festival uživo – Irina Karamarković i Danijele Di Bonaventura na otvaranju 23. Pančevačkog džez festivala

Foto: PJF promo

The post Vasil Hadžimanov i Matija Dedić nastupaju na Pančevačkom džez festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Prepoznatljivi ste po tome što uvek obogaćujete svoj mužički izraz, podižete standarde i iznova uspevate da osvojite poštovaoce ove vrste muzike, kao i one koji su otvoreni da upoznaju nešto novo. Šta Vama donosi muzika koju stvarate i u kojoj meri uspevate taj osećaj da prenesete na druge?

VH: Vrlo je teško rečima opisati šta sve dobijam od toga što se pod brojem jedan, bavim profesijom koju volim, a pod dva što je ta profesija baš muzika i to kreativna muzika koja ima jako uporište u džez muzici, tj. muzici koja podrazumeva improvizaciju. Trideset godina je muzika neodvojivi deo mene i mog života i ne bih mogao dan da provedem a da nije sa mnom. Možda tako lakše objasnim šta mi donosi. Što se komunikacije sa publikom tiče sami ste rekli, oni koji su otvoreni i radoznali uvek prime poruke koje šaljem kroz muziku i naša neverbalna komunikacija je odlična.

KK: Humor je neizostavan deo Vaše ličnosti. Na koji način ga obnavljate i gde ga pronalazite?

VH: Humor je svuda oko nas i moramo biti spremni i otvoreni da se šalimo na bilo koju temu. Humor leči. Demistifikovati i našaliti se čak i sa najgroznijim situacijama i temama je način da se sa tim temama i problemima lakše izborimo.

KK: Koliko period izolacije može uticati na Vašu kreativnost u muzičkom smislu i rezultirati nečim novim što do sada nismo imali priliku da čujemo?

VH: Ja sam zaista vredan i tokom ovog perioda i to mi svakako pomaže da ne budem opsednut celom situacijom i olakšava ovaj period neizvesnosti koji nikome ne prija. Radim na najrazličitijim muzičkim zadacima kao i celog mog života. Nešto su kolaboracije a nešto je moj rad koji se možda pretoči i u jedan solo album.

KK: Kojih pet numera se trenutno nalazi na Vašoj plejlisti?

VH: Kad se aktivno bavim komponovanjem onda manje slušam tuđu muziku. Jednostavno mi treba odmor od iste. Pošto sam poprilično aktivan u komponovanju poslednjih nedelja pokušavam da svoj fokus usmerim ka tome i ne slušam previše tuđe muzike. No, naravno da se na mojoj plejlisti u svakom momentu nalaze komadi od Baha, Rahmanjinova, ili nekog majstora balkanske muzike poput Kirila Mancevskog, preko Henkoka, Džereta, Majlsa i mnogih drugih džezera, pa sve do Rage Against the Machine, Hendriksa ili nečeg petog.

KK: U kojoj umetničkoj formi podjednako uživate ako izuzmemo muziku?

VH: Volim film. Oduvek. Svaki aspekt kreiranja filma mi je fascinantan, naravno kad pričamo o vrhunskim predstavnicima ove forme. Zato volim i filmsku muziku i mene u ulozi filmskog kompozitora.

KK: Šta ćete pokušati da zadržite, a šta da promenite u periodu koji predstoji?

VH: Bojim se da nije previše do nas, već do same postavke. Ono što znam je da predstoji jedan težak period za sve muzičare iz razumljivih razloga. Ne znamo ni kada i u kakvom obliku ćemo uopšte moći da prezentujemo naš rad. Ta neizvesnost je poprilično stresna. Svakako, čim se steknu uslovi, nastavljam sa koncertima i javnim nastupima kao i do sad. Nemam razloga da u tom smislu nešto menjam osim same ideje da se sama muzika menja i raste i evolvira u nešto novo i drugačije.

Foto: Milan Josipović / vhband.com

The post Vasil Hadžimanov: Humor je svuda oko nas i moramo biti spremni i otvoreni da se šalimo na bilo koju temu appeared first on Kulturni kišobran.