U rokenrolu nas autori tako često ostavljaju bez daha svojim stihovima, a ponekad nas teraju i da se zapitamo:

Šta je ustvari pesnik hteo da kaže?

To pitanje je  među najzagriženijim „fanovima“ predmet beskrajnih razgovora, diskusija i neslaganja.

U takvim razgovorima zauzimaju se dva tabora.

Prvi, možda brojniji, u pesmama omiljenih grupa vide skrivene poruke. Drugi, pak jednostavno uživaju u pesmama, bez preteranog udubljivanja u njihovo značenje.

Teško je reći ko je u pravu i biti neutralan. Zbog toga vam predstavljamo listu pesama YU roka sa mogućim skrivenim porukama. Da li ste znali za ove potencijalne skrivene poruke?

1. „Ne veruj u Idole“ – Piloti

Navodno je Kiki Lesandrić frontmen „Pilota“ imao nesuglasica sa „Idolima“ tačnije sa Srđanom Šaperom i na ovaj način je želeo da izravna račune.

2. „Pogledaj dom svoj anđele“ – Riblja Čorba

Bora Čorba je naslov pesme pozajmio od istoimene knjige pisca Tomasa Vulfa. Iako se smatra da pesma ima religijski karakter, po Borinom priznanju, pesma govori o Srbima kao nebeskom narodu.

3. „Ti si mi u mislima“ – Dino Dvornik

Mnogi  veruju da Dino Dvornik ne peva o ljubavi u ovoj pesmi, već – o heroinu.

4. „Srce“ – EKV

Za „Ekatarinu Veliku“ je oduvek vladalo mišljenje da se u njihovim pesmama nalaze skrivene poruke. Jedna od takvih je upravo pesma „Srce“ koja je posvećena Milanovoj dugogodišnjoj devojci.

Po objavljivanju teksta, obratili su nam se iz Zadužbine Milana Mladenovića, i ukazali na netačna tumačenja koja kruže internetom o ovoj pesmi. Naime, kako kažu, već dugi niz godina se netačno navodi da je devojka Milana Mladenovića preminula i to od heronia, što nije istina.

„Jedan od ciljeva Zadužbine je upravo da se lažima koje se godinama objavljuju na temu Milanove navodne narkomanije jednom za svagda stane na put“, navode iz Zadužbine.

Zbog navedenog smo izmenili prvobitni tekst i upotpunili ga novim, tačnim informacijama.

5. „Sanjao sam noćas da te nemam“ – Bijelo Dugme

Za mnoge ljubavna pesma, a za one koji su bolje upoznati sa likom i delom Gorana Bregovića pesma zapravo govori o gubitku majke.

6. „Da sam pekar“ – Bijelo Dugme

Još jedna pesma „Bijelog dugmeta“ za koju se smatra da nosi skriveno značenje. Naime, veruje se da bend peva o drogi, „belom prahu“.

7. „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ – Električni orgazam

Gile je ovu pesmu posvetio narodu i narodnostima SFRJ i nemogućnosti da vide ono što se sprema.

8. „Balkan“ – Azra

Jedna od najkontraverznijih Džonijevih pesama. Zbog stiha „…budi mi silan i dobro mi stoj..“ mnogi su skloni da kažu da peva o svom polnom organu.

9. „Ena“ – Haustor

Još jedna pesma iza koje se navodno krije droga. Naime, smatra se da je Ena ostavila autora Darka Rundeka baš zbog njegovog problema sa drogom.

 10. „Bacila je sve niz rijeku“ – Indexi

Najveći hit sarajevske grupe „Indexi“ je zapravo priča o abortusu.

Na kraju ove liste bi trebalo reći da je jedna od najvećih lepota rokenrola baš sloboda koju nosi i koju pruža svima koji ga vole.

Da bi čovek potpuno razumeo rokenrol prvo mora da da sebi slobodu da razume život.

Foto: Pexels/Stas Knop

Izmenjeno: 23. jul 2020. godine

The post Deset pesama YU roka sa skrivenim porukama appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Jedan ste od osnivača i prvih stand up komičara kod nas. Kako danas vidite stand up scenu kod nas?

SD: Činjenica da u Beogradu funkcioniše stand up comedy klub sa minimum tri predstave na repertoaru nedeljno možda i najbolje pokazuje da se stand up razvija u dobrom pravcu. Sve je više ljudi koji žele da se bave ovom scenskom formom, što je dobro, jer će iz kvantiteta neminovno isplivati i kvalitet.

KK: Šta je za Vas stand up? Da li Vam je možda neki Vaš nastup omiljen, ili posebno drag?

SD: Za mene je stand up komedija način da iskažem ono što mislim i da na neki način zabeležim i podelim sa drugima ono što primećujem. Neko piše dnevnik a ja pišem stand up materijal. Imam mnogo nastupa koji su mi zbog nečega dragi. Ali, recimo da su mi prvi nastup u životu na maloj sceni mitrovačkog pozorišta, nastup pre Edija Izarda i „Đavo iz jagode“ koji je snimljen i postavljen na Youtube, najznačajniji.

KK: Proglašeni ste i za najboljeg mladog satiričara 2009. godine. Kada se vratite u to vreme, kako gledate na današnji uspeh?

SD: U to vreme bio sam koncentrisan isključivo na pisanje. Mislio sam da ću se zauvek baviti isključivo pisanjem. Tada nisam mogao sebe da zamislim na sceni u bilo kakvoj ulozi perforemera ili voditelja. Sada sam nažalost potpuno zapostavio književne forme kojima sam se tada bavio.

KK: Otvarali ste nastup čuvenih komičara Edija Izarda i Dilana Morana kada su bili u Beogradu. Ko Vam je omiljeni stand up komičar?

SD: Omiljeni standup komičar mi je Ricky Gervais uglavnom jer delimo istu fascinaciju životinjskim svetom. Edi Izard i Dilan Moran su u samom vrhu liste mojih omiljenih komičara. Bilo je neverovatno iskustvo otvarati njihove nastupe i deliti scenu sa njima.

KK: Koliko je samopouzdanje bitno kod stand up komedije?

SD: Teško da bi osoba koja pati od manjka samopouzdanja rekla sebi „E znaš šta bih ja mogao, da izađem pred grupu ljudi koje ne poznajem i da im pričam nešto što smatram duhovitim“. Mislim da je stand up komedija mesto gde se sreću samopouzdanje i izvesna doza egzibicionizma. Naravno, najbitnije u celoj priči je da to samopouzdanje ima i neko pokriće u talentu, u suprotnom bude pomalo neprijatno iskustvo. Neprijatno iskustvo i za izvođača i za publiku.

KK: U čemu najviše pronalazite inspiraciju?

SD: U poslednja dva nastupa, „Đavo iz jagode“ i „Treće stanje“ najviše me je inspirisala moja porodična priča pogotovo deca. Trenutno pišem novi nastup i trudim se da malo pobegnem iz te priče da se ne bih tematski previše ukalupio. Mislim da je kod stand up-a jako bitno da ne upadneš u jedan manir i da je raznovrsnost tema jedna od bitnijih stavki .

KK: Šta Vas lično najviše nasmeje?

SD: Trenutno me najčešće zasmejavaju moja deca. Klinac koji sada ima dve godine je nedavno prišao devojčici svog uzrasta, stavio joj ruku na rame, pogledao pravo u oči i izgovorio: Ja imam wc šolju. Inače, slatkorečivi šarmer tu istu šolju uopšte ne koristi jer je daleko jednostavnije da mu tata menja pelene.

KK: Koliko mlade ljude danas zanima stand up?

SD: Deluje mi da za sada mlade ljude više zanima da gledaju stand up nego da se njime bave.

KK: Da li se pripremite ranije za skečeve u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ ili na licu mesta smilite šalu?

SD: Zakleli smo se nad mikrofonom koji Bane unosi da nikada nećemo otkriti tu tajnu.

KK: Kako danas gledate na učešće u Survivoru?

SD: Neverovatno iskustvo koje mi je promenilo život i koje bih bez razmišljanja ponovio kada bih došao u priliku. U Survivoru sam upoznao sebe i više nego što mi se dopada. To mi je značajno pomoglo u mnogim stvarima kasnije u životu a pogotovo u bavljenju stand up komedijom gde je što realnije sagledavanje sopstvenih nedostataka gotovo ključna stvar.

Foto: Uroš Arsić

The post Srđan Dinčić: Neko piše dnevnik, a ja stand up materijal appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Naziv tvog podkasta, Agelast je reč koja potiče iz grčke mitologije? Možda je ovo pitanje koje si već nebrojeno puta čuo, ali zbog čega baš Agelast? I zbog čega si odlučio da pređeš na podkast?

GN: Agelast nije iz grčke mitologije, već je prosto grčkog porekla, od glagola „smejati se“, to jest, „ne smejati se“, pa time i sama reč „agelast“, predstavlja osobu koja se ne smeje, iako na površi to može da izgleda drugačije. Ideja o tim skrivenim potrebama koje stoje iza društvenih slojeva kojima smo prikriveni i koji guše tu osnovnu ljudsku komunikaciju je dugo sa mnom, sigurno više od 10-15 godina. Samo se tek sada realizovala. U svojoj osnovi ona predstavlja unutrašnju dinamiku čoveka koja polazi iz jednog jednostavnog pitanja — koji je smisao onoga što radim i zašto postojim? To je prvi korak koji nas usmerava na putovanje koje je za svaku osobu drugačije. To putovanje, to davanje odgovora na hronična životna pitanja i žudnja za običnim, ljudskim razgovorom je ono što predstavlja okosnicu ideje koja stoji iza podkasta.

KK: U intervjuu za The Calvert Journal si rekao da ti je jedan od ciljeva podkasta da priča sagovornika bude zanimljiva, a zatim, i da razgovaraš sa najrazličitijim ljudima. Na primer, razgovarao si sa Stevanom Dojčinovićem, Ognjenom Glavonićem, Darkom Perićem i tako dalje. Koja priča tvojih sagovornika ti je možda bila najinteresantnija, ili čak najšokantnija?

GN: Nezahvalno je odgovarati na takva pitanja, jer ne postoji način da se te različitosti kvantifikuju, niti postoji potreba za time. Postoji samo želja da, kako znam i umem, iz gostiju izvučem ono što na drugim mestima ljudi ne mogu da dobiju. Da priča sadrži više od podataka, od faktografije, da u sebi sadrži dozu ljudskosti, ma kako ona izgledala.

KK: Kada slušamo tvoje podkaste, deluje kao da si sa svojim sagovornicima dugogodišnji prijatelj. Sa kim ti je bilo najlakše da uradiš intervju?

GN: Sa nekima jesam, ali sa mnogima sam se prvi put sreo tek kada smo dogovarali gostovanje. I jedno i drugo ima svoje prednosti i svoje mane. S jedne strane kada razgovaraš sa prijateljima, previše toga se podrazumeva, prelećemo lako preko stvari, ne zaustavljamo se da ih objasnimo, preskočimo puno toga, a nekada se i prećutno od mene očekuje da dopunim priču, jer sam bio svedok, a nekada i moje manjkavosti izađu na površinu kada se previše opustim i veći deo procenta razgovora onda ispunim ja. A opet, sa prijateljima imaš i mogućnosti i privilegiju da dobiješ nešto što ne može da dobije niko drugi, baš zbog tog poverenja koje je prijateljski odnos izgradio vremenom. Sa nepoznatim sagovornicima je svakako teže ili nemoguće ostvariti vezu koju sa sobom nosi dugogodišnje poznanstvo, ali opet, sve što čujem je prvi put i daleko mi je lakše da ostanem zainteresovan i reakcije budu autentične, jer brojne stvari su za mene iznenađenje kao i za slušaoce. U svakom slučaju, tek smo krenuli. Učimo u hodu, mlad je projekat i ima beskrajno mnogo prostora za napredak.

KK: Svoje podkaste počinješ citatom iz neke knjige. Kako se odlučiš za određenu knjigu?

GN: Sve zavisi. Nekada od raspoloženja, nekada u zavisnosti od sadržaja, nekada u zavisnosti od toga šta gost želi, ali svakako pokušavam time da postavim osnovni ton i atmosferu razgovora koji bi posle trebalo da se održe do kraja te epizode.

KK: Koliko je podkast kao forma slušan u Srbiji i da li si očekivao da će Agelast postići toliki uspeh za samo pet meseci?

GN: Nisam očekivao ovo što se dešava, iskreno. Mada, ne znam ni šta sam tačno očekivao. Kombinacija straha od reakcija i nedostatka inicijalnog samopouzdanja mi je svakako pomutila sposobnost da racionalno predvidim ishod onoga što radim, ali nisam mogao da ne učinim to, jer sam već dugo želeo da imam svoj podkast. Tako da je radoznalost, ipak, bila veća od strepnje i usudio sam se na prvi korak. YouTube sam izabrao kao bonus platformu baš zato što sam znao da kultura slušanja podkasta u Srbiji, zapravo, ne postoji. I da brojni ljudi imaju built in aplikacije za podkaste na telefonima koje nikada nisu uključili. To je nešto što tek treba da razvijemo, taj podkast ekosistem. Kamo lepe sreće da niko od nas ne mora da postoji na YouTube-u i da možemo da živimo od monetizacije audio formata. Ali u ovom trenutku je to, sasvim sigurno, nemoguće. Stvari se brzo menjaju i nadam se da će uskoro i to biti dostupno. Onog trenutka kada se to desi možemo da očekujemo bum u medijskom sadržaju koji do sada nismo videli u novijoj istoriji naših medija.

KK: Koji podkast ti privatno slušaš? I koji nikako ne smemo da propustimo?

GN: Privatno slušam najviše NPR podkaste, Newyorker podkaste, BBC podkaste i nekoliko muzičkih podkasta, mada njih, realno, najmanje slušam. Samo kada sam u posebnom raspoloženju.

KK: Radiš dugo u medijima, a negde te publika pamti još od MTV Adrije. Kako gledaš na taj period?

GN: Kao i na sve druge stvari iz prošlosti, romantizovano. Ipak je to sve bilo deo nekog mog razvojnog puta.

KK: Tokom karijere si bio i na značajnim pozicijama u medijima, poput VICE-a i NOIZZ-a. Da li si na nešto iz svoje karijere posebno ponosan?

GN: Vidiš, niko me to do sada nije pitao. Ima nekih video uradaka koje posebno volim, koji su mi dragi. Ne mogu da kažem da sam na njih ponosan, već da su mi baš dragi, jer sam dao sebe u njih, a nisu bili potpuna propast. Sa druge strane, ima dosta tekstova koje sam napisao u koje sam uložio baš puno truda. Možda su mi oni, ipak, najdraži.

KK: Više puta si rekao da si bio diskriminisan, najpre zbog svog porekla. Šta te je guralo napred, da ne odustaješ od ostvarenja svojih ciljeva?

GN: Kao i bilo šta drugo u životu: radoznalost duha i neumoljiva potreba da odgovoriš na pitanja koja te muče. Otud, između ostalog, i ovaj podkast.

Foto: Dušan Petković

The post Galeb Nikačević: Kultura slušanja podkasta u Srbiji, zapravo, ne postoji appeared first on Kulturni kišobran.

Voleo bih da na početku objasnim zašto koristim termin „jugoslovenska muzika“. U stvari, imam vrlo jednostavan razlog. Verujem da muzika spaja ljude i da, dok su pesme na jeziku koji razumemo, nepotrebno ih je odvajati.

Sada kada smo to rešili mogu se dotaći jedne vrlo interesantne pojave u našoj muzici, ne samo u rokenrolu, već i u celokupnoj muzici.

Ruku na srce, nismo mi to izmislili i takvih slučajeva ima svuda. Radi se, naime, o prepevima velikih svetskih hitova na jezik koji volim i koji razumem. Sada, da li je to blistaviji deo muzike ili ne, možemo da diskutujemo.

Da bi razgovor na ovu temu uopšte započeli, treba da izdvojimo domaće pesme recimo YU roka koje su zapravo prepevi stranih hitova. Takvih pesama ima dosta pa ova lista nikako nije konačna, već više podsetnik na neke od njih.

Pa, krenimo redom:

Na početku bi se odmah mogle naći pesme koje Džoni Štulić u svom širokom i veoma kvalitetnom opusu preradio. Ovo su neke od njih:

1. „Zadovoljština“ je „Satisfaction“ Rolinstonsa

2. „Usne vrele višnje“ je stara irska pesma koju je kasnije Bob Dilan obradio i zove se „Lily of the West“

3. „Džoni budi dobar“ nije baš skroz prerada već je donekle inspirisana pesmom „Johnny B good“ Čaka Berija

I Bora se sa svojom „Ribljom čorbom“ ponekad koristio stranim pesmama da bi obogatio svoj rad. I sâm sam se iznenadio kada sam saznao da ove pesme nisu original Borine:

4. „Kad sa bio mlad“ – „When I Was Young“ Animals

5. „Zelena trava doma mog“ – „Green Green Grass of Home“ Elvis Presli

6. „Crna Gora Bar“ – „Memphis Tennessee“ Čak Beri

7. „Ljubomorko“ – „Jealous Guy“ Džon Lenon

8. Električni ograzam „Bejbi ti nisi tu“ – Rolinstonsi „Out of Time“

9. Idoli „Hajde“ – Čak Beri, Rolinstonsi „Come on“

10. Zabranjeno pušenje „Zenica blues“ – Džoni Keš „San Quentin“

11. Oktobar 1864 „Nađi me“ – grupa Four Tops, Glorija Gejnor „Reach Out, I’ll Be There“

12. Alen Slavica „S tobom našao sam sreću“ – Ričard Maks „Hazard“

13. Dino Merlin je kao autor takođe imao izleta u stranu muziku a najpoznatija stvar je „Ostaće istine dvije“ – Prins „When Doves Cry“

14. Bajaga i Instruktori „Vidi šta sam ti uradio od pesme mama“ – Melani Safka „Look What They’ve Done To My Song Ma“

Na kraju sam ostavio „Bijelo dugme“ i to iz nekoliko razloga. Njihove stvari, kad kažem njihove – mislim na Gorana Bregovića, su dosta specifične. Zašto? Zato što dosta pesama nisi čisti prepevi, iako ima dosta pozajmljenih motiva, fraza, aranžmana pa čak i melodijskih linija.

Evo nekih od njih koje nisu prepevane ali je prilično jasno odakle su uzeti motivi:

„Blues za moju bivšu dragu“ – „Since I’ve Been Loving You“ Led Cepelin

„Sve će to o mila moja…“ – „Sebastian“ Stiv Harli, Kokni Rebel

„Izgledala je malo čudno..“ – „In Zaire“ Džoni Valekin

Ovo su samo neke od pesama koje su naši autori „pozajmili“ od stranih kolega. Bez obzira na to, te pesme su kvalitetne i pevljive. A njihovim, nazovimo ih „prepevačima“ ne treba osporavati talenat koji imaju i koji su srećom odlučili da podele sa svima nama.

Foto: Pixabay

The post Strane pesme u domaćoj kuhinji appeared first on Kulturni kišobran.

Danas se sve češće može naići na liste svetskih takozvanih one-hit wondersa raznih muzičkih pravaca i iz različitih perioda.

Ni u tom pogledu nimalo ne zaostajemo za svetom i mi smo u svim muzičkim pravcima imali po neki takav primer.

Da bismo se bolje razumeli „one-hit wondersi“ su oni izvođači čije pesme znamo, volimo i pevamo na glas, ali nismo baš sigurni koji su izvođeči zapravo u pitanju.

Kada smo to definisali, red je da napravimo i mi našu listu. Malo ćemo skakati iz dekade u dekadu, moraćemo malo i žanrove da pomešamo, jer prosto niko od njih da zaslužuje da bude preskočen.

Doduše kod pravljenja ovakvih lista to je gotovo nemoguće, iz nekoliko razloga. Ukusi se razlikuju, pa će se nekima lista dopasti, dok će neki naći nekog drugog izvođača ili pesmu za koju će reći da se morala naći na njoj.

Pa krenimo…

Cod – Deni

Složićete se da listu ne možemo da započnemo a da na prvom mestu ne bude grupa Cod i pesma Deni.

Nastali sedamdesetih godina prošlog veka, kao hard-rok bend, imali su nekoliko „hitića“ ali i dan danas su ostali najpoznatiji upravo po pesmi Deni. Ova pesma je doživela toliko prepeva da se danas skoro i ne zna da je originalni izvođać upravo Cod.

Metak – Da mi je biti morski pas

Nastavimo dalje u rok maniru. Na listu možemo da stavimo i bend Metak i njihov jedini veliki hit Da mi je biti morski pas.

Pesma je toliko pevljiva da se lako zaboravlja da su njeni autori bili splitski rokeri iz grupe Metak.

Mirzino jato – Apsolutno tvoj

Da ne zaboravimo možda najpoznatiji one-hit wonder u istoriji domaće muzike.

Mirza i njegovo jato su nam otpevali Apsolutno tvoj , hit koji će zauvek biti na svim playlistama. Bez ikakvog preterivanja možemo reći da je Mirzino jato Boney M jugoslovenske muzike.

Heroji – Zgromiću te ja

Pređimo sad na trenutak na zlatne osamdesete… „Jer osamdesete su bile godine kada smo stalno svirali“. Setimo se Heroja i njihovog hita koji se i danas peva – Zgromiću te ja.

Beograd – Opasne igre

Da su baš osamdesete bile jedna od najkvalitenijih muzičkih epoha na ovim prostorima dokazuje grupa Beograd.

Ovi pioniri elektro zvuka kod nas nisu baš one-hit wondersi u pravom smislu te reči. Članovi benda su ostali oslonac elektro scene i posle raspada benda, i radili su sa svim „alternativcima“ koji su dodirivali elektronsku muziku počevši od Beby Dol do Lakih pingvina i U škripcu. Ostalo je da se pamti da su zajedno u grupi imali hit Opasne igre.

Srđan Jul – Hoću samo tebe

I poslednje ostvarenje iz osamdesetih koje se nalaze na ovoj listi je pesma Hoću samo tebe koja je obeležila karijeru Srđana Jula. Prizanjete da smo svi mislili da je ovu pesmu pevao Oliver Mandić. Saznanjem da je upravo Srđan Jul autor ove pesme mnogo smo obogatili poznavanje YU Roka.

A sada na red dolaze devedeste.

One su bile, pa bile su šarene. Svašta se moglo čuti tih godina.

Dee Monk – Samo želim da znam

Nama koji smo rasli baš tih devedestih kao neka himna je ostala pesma Samo želim da znam Dee Monka. Oni su pravi primer one-hit wondersa. Došli, otpevali pesmu i nestali u istoriji.

Ko može da kaže da bi lista bila potpuna bez nekoliko „narodnjaka“ koji su „pevali samo jedno leto“.

Jahija Gračanlić – Ja je zovem meni da se vrati

Jedan od takvih je Jahija Gračanlić. Čovek mora biti baš poznavalac ove vrste muzike da bi mu ovo ime zazvučalo poznato.

Ja je zovem meni da se vrati, sada već kafanski evergrin je za film „Šest dana juna“ napisao Vlada Divljan. A otpevao ju je upravo Jahija.

Goran Dimitrijadis Dima – Nije mene dušo ubilo

Možda najpoznatiji među nepoznatima je Goran Dimitrijadis Dima. Njegovu pesmu Nije mene dušo ubilo baš malo ko ne zna. Pomalo je tužno što nije imao još hitova kao ovaj, s obzirom na to kako je nadahnuto otpevao ovaj sad već van vremenski hit.

Alma Alta – Lažu lažu svi

Još jedan „narodnjak“ koji se može naći na kraju ove liste je pesma I. Sigurno nam je teško da se setimo lika Alme Alte, ali njeno ostvarenje skoro da svi znamo.

Ova lista nikako nije konačna ni najbolja. Kao što ste do sada primetili, na njoj se nisu našli hitovi novog milenijuma. Ali, to ne znači da te pesme nisu kvalitente, već svima nama dajem još malo vremena da njihove izvođače zaboravimo.

Foto: Pixabay

The post Deset domaćih one-hit wondersa koje svi pevamo appeared first on Kulturni kišobran.

Zato vam priskačemo u pomoć sa nekoliko predloga, uz koje vreme prođe toliko brzo, da se čovek prosto zapita kada je pre svanulo.

1. Babylon Berlin (Berlin Vavilon) (2017- )

Ljubitelji neonoara će se prosto zaljubiti u ovo ostvarenje. Ovo je jedna raskošna i ambiciozna serija koja se po mnogo čemu razlikuje od serija sličnog žanra. U sebi nosi dozu intrigantnosti i misterioznosti koja pažnju drži od prve od poslednje epizode.

2. Castle (Kasl) (2009-2016)

Komično kriminalstička serija sa odličnom radnjom. Iz epizode u epizodu se bavi neobičnim slučajevima ubistava, što je odlično, jer se poneka epizoda može i preskočiti. Međutim kroz sve sezone serije se provlači malo dublja priča zbog čega zaslužuje da se pogleda cela.

3. Casa de Papel (Kuća od papira) (2017- )

Serija koja je ceo svet prikovala za ekrane. Priča je na prvi pogled jednostavna, dok se ne zagrebe ispod površine. A onda je komplikovana za predviđanje daljeg razvoja radnje, jer ništa nije onako kako izgleda. Žanr je potpuno okrenut iz surovog u emotivan donosi promenu perspektive i zbog toga što je narator ženski lik.

4. True Detective (Pravi detektiv) (2014- )

Antologijski serijal koji iz sezone u sezonu donosi novu priču i nove likove ali zbog toga ona ni na trenutak ne gubi na zanimljivosti i gledljivosti.

5. Peaky Blinders (Birmingenska banda) (2013- )

Pročitajte još i: Odlaže se snimanje planetarno popularne serije

Sve epizode ove serije su čist kvalitet na koji se teško nailazi u današnjoj hiperprodukciji svakavog saržaja. Serija ima pet sezona po šest epizoda i kada se sve pogledaju ostaje nada da će izaći i šesta sezona što pre.

6. Mad Man (Momci sa Medisona) (2007-2015)

Spada u 10 najgledanijih serija na svetu. Iako se na zasniva na samoj radnji serija je puna atmosfere zbog čega će te jedva čekati da pogledate sledeću epizodu. Likovi su karakteristični i svaki na svoj način zanimljiv..mada svi ćemo želeti da budemo kao glavni lik.

7. House MD (Dr Haus) (2004-2012)

Fantastični Hju Lori nam donosi Gregori Hausa, oštrog, sarkastičnog lika koga ćete obožavati. Ova serija nije samo još jedna u nizu koja se bavi medicinom. Ne, ovo je jedno sasvim novo i do sada ne viđeno predstavljanje Šerloka Holmsa baš kroz neobičan lik Dr. Hausa.

I još plus dve serije koje ne smete propustiti:

*Suits (Dva lica pravde) (2011-2019)

Predstavlja TV seriju sa najviše sezona i epizoda, ali nemojte zbog toga da odustajete od gledanja. Vizuelno je jedna od najboljih serija ikada, uz to je izuzetno britka i laka za gledanje.

Pročitajte još i: Deset serija koje su obeležile 2010-te (prema odabiru naših čitalaca)

*Chernobyl (Černobil) (2019)

Emotivna, surova, moralna, iskvarena… 

Pročitajte još i: Černobilj – bezbedno i poželjno za gledanje bez zaštitne opreme, posebno bez ružičastih naočara

Foto: Youtube/Printscreen

The post Sedam + dve serije uz koje vreme leti appeared first on Kulturni kišobran.

1. “Čovek po imenu Uve” – Frederik Bakman

Knjiga koja slavi život dobro dođe u ovim sivim jednoličnim danima. Svojom lepršavom prodornom pričom drži pažnju od prve do poslednje stranice, da nećete ni primetiti da ste došli do kraja.

2. “ Zašto se niste ubili? “ – Viktor Frankl

Nemojte da vas ovaj naslov uplaši. Ako je traganje za smislom života ono što nas pokreće ova knjiga može poslužiti kao dobar vodič kroz to putovanje. Sem toga, posebnom je čini i to što je do dan danas najglasnija pohvala čoveku.

3. “Noć u Lisabonu” – Erih Marija Remark

Kroz potresnu priču glavnog junaka donosi opis pravih ljudskih vrednosti kojih se povremeno treba podsetiti.

4. “Solunska 28” 1 i 2 – Dr Nele Karajlić

Priča o životu, smrti i večnosti. Ovim knjigama Dr Nele Karajlić nam se predstavlja ne samo kao rock muzičar, već i kao ozbiljan pisac što nikako ne treba da predstavlja iznenađenje.

5. “Čarobni breg” – Tomas Man

Jedan od romana kojima se uvek vraća, danas naročito dobija na aktuelnosti u doba izolacije kada je svako od nas ustvari prepušten sebi i svom unutrašnjem biću.

O knjigama i čitanju su mnogi pametni ljudi govorili, a danas kada smo izolovani i kada smo svoj život privremeno stavili na pauzu u glavi mi je misao koju je izrekao Herman Hese: “Ne treba čitati da bismo zaboravili sebe i svoj svakodnevni život, nego naprotiv, da bismo ga svesnije ponovo uzeli u čvrste ruke”.

Foto: Pixabay

The post Pet knjiga koje će vam olakšati dane izolacije appeared first on Kulturni kišobran.

1. “Odbrana i poslednji dani”- VIS Idoli (1982)

Kritičari su ga proglasili za najbolji rock album XX veka. Naziv nosi po istoimenom romanu Borislava Pekića. Posebna zanimljivost je ta da je omot albuma bio zabranjen zbog fotografije dela tkanine sa ikone Svetog Nikole.

Pesme koje su obležile ovo ostvarenje su: “Rusija” “Nebeska tema” “Odbrana i poslednji dani”

2. “Paket aranžman” – VIS Idoli, Šarlo Akrobata, Električni Orgazam (1981)

Ovo je jedan od najznačajnijih albuma YU rocka. Iako po izdavanju nije bio prihvaćen, njegovim pojavljivanjem je praktično započeo novi talas u Jugoslaviji. Album su zajednički uradili VIS Idoli, Šarlo Akrobata i Električni ograzam. Tu su se našle pesme kao što su “Maljčiki” Idola, “Ona se budi” Šarla Akrobate “Zlatni papagaj” Elektrinog Orgazma.

3. “Sunčana strana ulice” – Azra ( 1981)

Iako je teško pronaći Azrine albume zbog toga što je Branimir Džoni Štulić svoje pesme zaštitio i iz svog dobrovoljnog izgnanstva pusti poneku tek da nas podseti na to šta smo izgubili. Ovaj album je jedan od značajnijih iz širokog Azrinog rada i treba preslušati baš sve pesme. Za one koji ne znaju zanimljivo će biti da je pesmu “Sunčana strana ulice” napisao baš Džoni.

4. “Istina” – Riblja Čorba (1985)

Možda jedan od najbolih albuma “Riblje Čorbe”. Na njemu se nalazi i antologijska pesma “Pogledaj dom svoj anđele”. Sve pesme su podjednako kvalitetne i zaslužuju pažnju. Zanimljivo je da Bora u pesmi “Alo” promenio stihove “…sa planine šakal zavija, tamo je Jugoslavija…” u za to vreme prihvatljivije “…ja iz dalekih predela, posmatram tuđa nedela…”.

5. “Pljuni zapjevaj moja Jugoslavijo” – Bijelo Dugme (1986)

Jedan od poslednjih albuma Bijelog Dugmeta. U sebi nosi duh jugoslovenstva, pa je sama pesma “Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo” danas ostala kao nezvanična himna.

Pored te pesme svakako se izdvajaju i balade “Pjesma za malu pticu”, “Ružica si bila”, “Te noći kad umrem”. Na ploću se nadvezuje i sledeći, predposlednji album Bijelog Dugmeta “Mramor kamen i željezo” koji je takođe značajan i treba ga preslušati.

6. “Crna Dama” (1977) + “Ulazak u harem” (1978) – Smak

“Deep Puprle” jugoslovenskog Rock and Rolla. “Crna dama” je samo jedan od albuma kojima treba posvetiti pažnju. Ceo njihov opus je vredan slušanja. Na ovom albumu su se našle neprevaziđene pesme “Daire” i “Crna dama”.

Radomir Mihajlović Točak je jedan od najvećih virtuoza na gitari i nikako se ne sme preskočiti njegova kompozicija “Ulazak u harem”.

7. “Od zlata jabuka” – YU Grupa (1987)

Ako su “Smak” Deep Purple, onda je YU grupa definitvo “Rolling Stones” domaćeg rocka. Aktivni od 60-tih godina do danas imaju pregršt albuma koje treba odslušati, a za početak tog putovanja može se krenuti od albuma “Od zlata jabuka”. Album izdavaja omot na kome se nalazi slika Alberta Ditriha “Adam i Eva”, dok je sama pesma “Od zlata jabuka ” jedna od najprepevanijih stvari na ovim prostorima.

8. “Sa druge strane jastuka” – Bajaga i Instruktori (1985)

Po odlasku iz “Riblje Čorbe” Bajaga osniva grupu “Bajaga i Instruktori”. Ovo je njihov drugi album na kome su se našli neki do najvećih hitova koje svi znamo kao što su: “220 u voltima” “Zažmuri” , “Ti se ljubiš” i “Sa druge strane jastuka”.

9. “Ravno do dna” – Azra (1981)

Snimljen uživo 1981. godine na koncertu u Zagrebu ovaj album donosi pun kvalitet Azre. Na njemu se nalazi 14 do tada neobjavljenih pesama i svaka vredi da se posluša.

10. “Ratne igre” – Kerber (1985)

Album “Ratne igre” je jedan od proročkih albuma baš sa pesmom “Ratne igre” mada su i ostale pesme na albumu kvalitente. Uvodni deo pesme je iskorišćen kao uvodna špica za emisiju TV Beograda o vosjci pod nazivom “Dozvolite da se obratimo”.

11. “Das ist Walter” – Zabranjeno Pušenje (1984)

Jedna od obaveznih stvari za poslušati je muzika koju je stvarala grupa “Zabranjeno Pušenje” . U YU rock su doneli nov pravac koji je ostao poznat kao “nov primitivizam”. Na ovom prvom studijskom albumu se izdvajaju pesme: “Čejeni odlaze” i “Kino prvi maj”.

Naziv je omaž filmu “Valter brani Sarajevo” pa je i uvodna pesma tema iz filma.

12. “Izlog jeftinih slatkiša” – Buldožer (1980)

Trideset dva minuta čistog savršenstva danas pomalo zaboravljene grupe “Buldožer”. Divan album koji pokazuje svu lepotu Rock and Rolla.

13. “Napokon ploča” – Poslednja Igra Leptira (1982)

Prvi album jedne od kultnih beogradskih grupa “Poslednja igra leptira”. Njen frontmen je bio beskrajno talentovani Neša Leptir, ne samo muzičar roker, nego i jedan od osnivača “Indexovog radio pozorišta”. Na ovom albumu se nekako posebno izdvaja pesma “Nataša”.

14. Psihološko Propagadni Komplet M-91” – Rambo Amadeus (1992)

Rani radovi “Svjetskog mega cara” nalaze mesta u svim enciklopedijama jugoslovenskog Rocka. Od samog početka drugačiji, jedinstveniji, taj šarm je zadržao do danas. Posebno obratiti pažnju na dve pesme: “Smrt popa Mila Jovovića” i “Džemo voli džem”.

15. “Buvlja pijaca” – Riblja Čorba (1982)

Promena zvuka u odnosu na ranije stvari “Riblje Čorbe”. Pojavljuju se elementi akustičnog roka sa ubacivanjem žičanih i gudačkih instrumenata. Album se može podeliti u dve celine, na ljubavno ironične pesme poput: “Dobro jutro” i “Draga ne budi peder” i političko satirične od
kojih su neke inspirisane Borinim služenjem vojnog roka: “Kako je lepo biti glup”, “Pravila pravila”…

Bonus albumi

“Dum-Dum” – EKV (1991)

Album koji idealno prikazuje jedno vreme opšteg raspadanja društva i pada svih do tada moralnih normi. Od pesme “Idemo”, pa do pesme “Karavan” EKV bez maske prikazuje jedno ružno vreme u kom smo se našli.

“Partibrejkers II” – Partibrejkersi (1988)

Drugi studijski album “Partibrejkersa” na kom tek pokazuju šta će u budćnosti značiti za našu muziku. Pesma “Mesečeva kći” ne obležava samo ovaj album, već je jedan od najvećih hitova ove grupe.

Ovo nikako nije konačna ni najbolja lista albuma YU rocka, već nešto što bi trebalo da vam posluži kao polazna tačka u istraživanju Rock and Rolla na našim prostorima. Ta potraga vas može odvesti na različite strane ali iz nje ćete se vratiti drugačiji, oslobođeni, jednom rečju – pravi Rokeri.

Piše: Strahinja Grozdanić

Foto: Pixabay

The post Ovo je 15 YU rok albuma koje treba da poslušate (i još dva koja zaslužuju da se nađu na listi) appeared first on Kulturni kišobran.