E-Play se nakon hvaljenog albuma „Sloboda“ (2018) oglasio novim izdvojenim singlom u vidu ugođajne ljubavne pesme, prožete retro pop prizvucima osamdesetih, koja je nazvana po mestu svog nastanka – čuvenom beogradskom hotelu „Jugoslavija“, u kome E-play ima prostorije za probe.

„Jednog prehladnog, vetrovitog februarskog dana našli smo se Bajaga i ja u E-Play prostoriji u hotelu ‘Jugoslavija’. Bajaga se veoma lako nadogradio na moju muzičku temu, koju sam imala spremnu, i jako brzo je napisao jedan deo teksta. Kasnije je došao moj tekstualni deo“, rekla je pevačica i basistkinja Maja Cvetković.

Prvu autorsku i izvođačku saradnju Cvetković i Bajagića, do koje je došlo usred i u inat pandemije, pred kraj su „sa svojim začinima“ obogatili članovi E-Playa bubnjar Goran Ljuboja Trut i gitarista Nemanja Velimirović, kao i klavijaturista Bajage i Instruktora Saša Lokner.

„Iskreno, jako je lepo videti na licu mesta Bajagu kako piše stihove, koliko vodi računa o tekstu, kako sklapa rime i koliko su mu vokali važni u pesmi. Svi znamo talenat koji poseduje, dok je vedra energija koju ima neverovatna. Tako da sam u celom ovom procesu više nego uživala“, rekla je Cvetković.

Spot „Hotel Jugoslavija“ radio je Vuk Protić (stari saradnik E-Playa u „Šamarčini“, „Slobodi“… kao i „Može da te ubije grom“, „Bilo bi lako“ Bajage i Instruktora) tokom pet septembarskih dana u Beogradu, u produkciji Radio-televizije Srbije.

„Sa Vukom smo radili nekoliko spotova, a i Bajaga i Instruktori imaju višegodišnju saradnju sa njim, tako da nas Vuk dobro poznaje, pa je saradnja išla lako. Ovo je najveći E-play video projekat do sada. Spot je sniman tokom kišnog septembra, pomerali smo ga danima zato što nam je trebao sunčan dan“, otkriva Cvetković.

E-Play 27. novembra od 21h olekuje specijalan koncert u dvorani „Amerikana“ DOB-a, gde će im se pridružiti na bini kao gosti brojni muzički prijatelji i saradnici.

Foto: Nebojša Babić

The post E-Play snimio pesmu sa Bajagom appeared first on Kulturni kišobran.

Kada je grupa prijatelja simbolično okupljena oko imena KoBajagi pre tri godine organizovala prvi Momčilbal, nije ni slutila da započinje serijal najposećenijih gradskih žurki.

Momčilbal znači maskenbal Momčilu Bajagiću u čast. I svaki put se dešava oko Bajaginog rođendana. Svake godine se Beograđani oblače u Bajagine stihove i uvek na novom, većem mestu, jer sve više ljudi iz godine u godinu želi da prisustvuje jednom od najsimpatičnijih beogradskih dešavanja! 

Ovoga puta KoBajagi DJ tim odlučio se za klub „Garaža“, pre svega zbog kapaciteta, komfora i radnog vremena – do jutra! 

„Išli smo po klubovima skoro svaki dan, tražili smo novo mesto gde je Momčilbal. Vožnja se završila u ‘Garaži’. Dole ispod Slavije, kad se šina savije – ne baš mala sala, ali dobar klub! Ne znamo koliko ima napona u voltima, ali znamo da nema komšija da se žale čak i da pesma nije takva da može da se otpeva. Pa ipak nemojte da vas emocija ponese, potpuno je nepotrebno da bacate ordenje tad u Savu. Bižuteriju na ruke i naravno – maske na glavu“, poručuju iz KoBajagi tima. 

Ulaz se naplaćuje simboličnih 200 dinara.

Foto: Promo

The post Tradicionalni Momčilbal 22. februara u „Garaži“ appeared first on Kulturni kišobran.

Buduća Evropska prestonica kulture dočekala je Novu godinu uz sastav koji je obeležio jugoslovensku scenu, mladi beogradski bend, jedan od predvodnika nove srpske alternativne scene i svetskog hit mejkera.   

Bajaga i instruktori proslavili su 35 godina karijere, a na Dočeku 2020 legendarne pesme izvedene su u novom aranžmanu s obzirom na to da su nastupili sa novosadskim gudačkim kvartetom i horom. 

„Volimo da dođemo u Novi Sad, ovde smo snimali i jedan album davno u Studiju M. Doček na Trgu mi je uvek dobar, ljudi su raspoloženi, dobro je što ove godine nije čak ni preterano hladno, podnošljivo je. Ovog puta imamo program sa gudačima i horom i voleo bih da i u Novom Sadu, kada bude bilo toplije, nastupimo sa čitavim orkestrom“, rekao je Momčilo Bajagić Bajaga. 

Pre njih nastupio je beogradski sastav Artan Lili. Izveli su pet novih pesama koje je noise-pop sastav izdao poslednje nedelje 2019. godine. 

„Meni je Novi Sad kolekva nekog zvuka koji je uticao na moje formiranje i velike simpatije gajim prema novosadskoj muzičkoj sceni i zauvek će to ostati deo mene. Na Trgu smo po treći put, a peti put nastupamo u Novom Sadu samo tokom 2019. godine, što je znak da nas novosadska publika voli, razume i podržava i nama je to veliko zadovoljstvo“, kaže Bojan Slačala.

Kombinaciju moderne elektro muzike i tradicionalnog zvuka orijenta doneo je muzički producent i di-džej Mahmut Orhan u prvim satima 2020. godine, čiji su hitovi nedeljama bili na svetskim top listama. 

Najmlađi Novosađani, tradicionalno su u Novom Sadu prvi započeli novogodišnju proslavu u prepodnevnim satima. U tri kulturna prostora – kulturnim stanicama Eđšeg i Svilara i budućoj kulturnoj stanici na Klisi, najmlađi sugrađani učestvovali su u radionicama, interaktivnom performansu, dečijoj predstavi, u organizaciji Dečijeg kulturnog centra. Doček za najmlađe bio je organizovan i u Dunavskom parku uz tradicionalnu povorku kroz Zmaj Jovinu.

KS Eđšeg dodelila je i priznanja najboljim programima koji su obeležili 2019. godinu, a koje je publika izabrala putem glasanja na Facebook stranici. Zagrevanje za Doček 2020 u KS Svilara bilo je uz zvuke džeza, a nastupio je novosadski Jazz trio – Vladimir Vanja Jakovljević, Fedor Ruškuc, Lav Kovač. U sklopu programa bio je i Arts & Crafts bazar.

Koncept Dočeka, koji slavi dve Nove godine, dva računanja vremena, dva kalendara i dva pisma, ponovo je stavio Novi Sad rame uz rame sa evropskih gradovima, slaveći multikulturalnost i jedinstvo različitosti.

Sledi Doček 13. januara kada će Novi Sad slaviti novu godinu po starom kalendaru – 7528. Program će spojiti više od 50 lokacija u gradu, nesvakidašnjih i novih, uz žanrovski najrazličitije izvođače, dok će se umetnici i studenti pobrinuti da kroz vizuelnu umetnost koncerti budu događaji u punom smislu.  

Foto: V. Veličković

The post Novi Sad dočekao 2020. uz Bajagu, Artan Lili i Mahmuta Orhana appeared first on Kulturni kišobran.