Drama „Tesla, izumetnik”, kao i roman Vladimira Pištala „Tesla – portret među maskama“ kojim je inspirisana, nije biografska rekonstrukcija jednog života, već priča koja se uspostavlja kao paradigma slike savremenog sveta. U tom svetu se vodi večita borba između onih koji vide dalje i dublje, koji ispod pojavnih oblika naslućuju moćne sile koje žele da oslobode i onih drugih, čiji se uvid u snagu tih sila ograničava na potrebu da ih kontrolišu i nadziru.

Glumac Marko Marković, koji tumači lik Nikole Tesle, kaže da ga je u ovom romanu oduševio veliki naučnik – čovek, dečak, onaj koji se pita, plaši, seća i na kraju umire.

„Tesla za sebe kaže da je uvek bio ispred đavola. Njegova stvarnost dokazana je njegovim izumima, a snaga ubeđivanja svih onih od kojih je zavisio, nije veća od snage elektriciteta koju proizvedu krila leptira mnogo jače od ujeda tigra. Uzbudljivo i teško, lepo i izazovno je bilo probijati se sa mojim kolegama kroz tekst, dramatizaciju Nebojše Bradića, ali smo zajedno izgradili našu priču“, rekao je glumac Marko Marković.

Pored Marka Markovića, u predstavi igraju: Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Mina Pavlica, Alisa Lacko, Višnja Obradović, Milan Kovačević, Sanja Ristić Krajnov, Aleksandar Gajin, Peđa Marjanović, Aleksandra Pleskonjić, Ivana Vukčević, Tijana Milovanov, Katarina Bradonjić, Miodrag Petrović, Dragan Kojić, Jovan Živanović, Stefan Beronja, Nevena Janković, Maksim Korontovski.

Scenograf je Miodrag Tabački, kostimografkinja Staša Jamušakov, dok muziku za predstavu komponuje Aleksandra Vrebalov. Scenski pokret radi Ista Stepanov. Dramaturg na predstavi je Aleksandar Milosavljević.

Predstava je rađena u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“.

Foto: V. Veličković

The post TESLA, IZUMETNIK premijerno u SNP-u 22. januara appeared first on Kulturni kišobran.

Pored toga što je veći deo projekata koji će biti realizovani u godini titule sada dostupan svima na zvaničnom sajtu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Novosađani i Novosađanke, ali i svi posetioci tog grada, mogu da se upoznaju sa programima širom grada, koji će Novi Sad staviti u centar evropskog kulturnog života naredne godine.   

Godina titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu počinje programskim lukom „Doček”, čiji je vrhunac svečano otvaranje 13. januara 2022. godine koje će obeležiti multimedijalna predstava „Zeniteum :: 2022”, reditelja Dragana Živadinova, na jednom od glavnih gradskih bulevara, ispred Banovine, koja će kroz umetnost slaviti velika imena srpske nauke – Milevu Marić Anštajn i Milutina Milankovića.

Svečano otvaranje obeležiće i velika nesvakidašnja izložba „Vreme i vaseljena” u holu Studija M, kao i izložbe koncerti i performansi na više od 50 lokacija u gradu, koji će početi već 12. januara, a planirani su i za 13, 14 i 15. januar. Prethodno će već 31. decembra biti izvedena predstava „Tesla izumetnik” Srpskog narodnog pozorišta na Trgu slobode, odakle će krenuti i povorka u okviru festivala svetla „Tesla – svetlosna galerija” sve do Podgrađa Petrovaradinske tvrđave 31. decembra i 1. januara, gde će biti u brojni koncerti. 

Programski luk „Seobe”, koji počinje na Dan grada Novog Sada, 1. februara i traje do 20. marta 2022. godine, otvara opera Srpskog narodnog pozorišta „Vladimir i Kosara”, savremenog srpskog kompozitora Stevana Divjakovića, dve velike izložbe koje prvi put na jedinstven način pričaju priču o istoriji Novog Sada –  jedna u izvedbi Muzeja Grada Novog Sada i druga u Muzeju Vojvodine uz mnogobrojne kustose. Ovaj programski luk obuhvatiće i jedinstven paviljon književnosti „Seobe duša” na Novosadskom sajmu uz izložbe, scensko čitanje knjiga, predstave, koncerte, kao i cirkuski umetnički performans, kao i brojne druge programe.  

„Budućnost Evrope” programski luk u trajanju od 20. marta do 15. maja 2022. godine, koji obuhvata programe od dece i mladih i za decu i mlade, među brojnim sadržajima predstaviće čak četiri pozorišna festivala u okviru kojih će mladi imati prilike da rade sa pozorišnim trupama iz gotovo 20 zemalja, dok će za najmlađe kroz program „Bajke budućnosti” biti ispričano čak 40 priča, sa završnicom „Guliverova putovanja” na otvorenom u izvedbi Pozorišta mladih.„Budućnost Evrope“ obuhvatiće i „Omladinski kantautorski festival” u Gradskoj koncertnoj dvorani, Festival ulične umetnosti Groovin’u Kreativnom distriktu, izložbu i debatu „Otići ili ostati?” na Subinom platou, u Limanskom parku i druge programe.  

Žensko stvaralaštvo slavi i promoviše programski luk „Heroine” od 16. maja do 12. juna 2022. godine, gde se, između ostalog, izdvaja jedinstveni multimedijalni program „Mileva” zbog kog se renovira Muzej grada Novog Sada, umetnički festival „Vila” na Fruškoj Gori, u banji Vrdnik, međunarodni projekat „Nasleđe pokreta za oslobađanje žena” u Arhivu Vojvodine, potom „Autonomni ženski festival” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, brojne izložbe kao što su „Kolekcija Jovanke Broz” u Galeriji Matice srpske, „Iz ženskog ugla” udruženja „Češka beseda” u Sremskim Karlovcima, „Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog”, kao i „Nulta tolerancija prema nasilju nad ženama – Svetsko bijenale studentskog plakata” Akademije umetnosti u Novom Sadu, u Kulturnoj stanici Svilara i druge sadržaje. 

Programski luk „Tvrđava mira”, od 17. juna do 17. jula 2022. godine, zatvoriće premijera filma „Liberta – rađanje grada“ prva filmsko-epska saga o Novom Sadu. Prethodno će u okviru tog programskog luka biti realizovana Izložba grafičkih novela o Novosadskoj raciji, organizacije Terraforming, na Keju žrtava racija, potom izložba „Medijski lavirint” Novosadske novinarske škole“ na Trgu slobode, Evropski dani jevrejske kulture u Sinagogi i Srpskom narodnom pozorištu, „Betoven maraton” Beogradske filharmonije uz Dortmundsku filharmoniju i Slovački filharmonijski hor, kada će prvi put u Evropi u jednom danu biti izvedeno devet simfonija, takođe i „Bah maraton”, kao i performans „Biomost” galerije „Šok zadruga” na Varadinskom mostu koji će nam predstaviti ostatke novosadskih srušenih mostova.  

„Dunavsko more”, programski luk koji traje od 22. jula do 21. avgusta 2022. godine,koji se kroz kulturu i umetnost bavi ekologijom i kulturnim nasleđem Dunava, obuhvatiće izložbu „Ekoutisak“, Centra za promociju nauke, na novosadskim plažama i u Studenskom kampusu Univerziteta u Novom Sadu, projekciju filma „Dunavsko more i aktivizam kroz ekran” Udruženja za video umetnost „Videomedeja“ u Kulturnoj stanici Eđšeg, potom izložbu „Izvan centra“ galerije „Bel Art” u mestima nadomak Novog Sada, kao i koncerte „Na lepom plavom Dunavu” Udruženja „Život kao inspiracija”, koji će biti održani duž obale Dunava, ali i brojne druge sadržaje.  

„Kaleidoskop kulture”, programski luk koji se već kontinuirano četiri godine unazad realizuje, tokom 2022. godine biće održan od 1. septembra do 7. oktobra, a predstaviće programe kao što su opera Srpskog narodnog pozorišta „Karmen” na prostoru Velikog Limana, Bijenale scenskog dizajna u saradnji sa Praškim kvadrijenalom u Kreativnom distriktu, izložbu „Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svestka rata” Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, Festival kamerne muzike, Novosadskog duvačkog kvinteta u Irigu, Sremskim Karlovcima i Kulturnoj stanici Liman, svojevrsni „SLET – Alternativna istorija Evrope” Pozorišta mladih na otvorenom, „Design Week Novi Sad” na SPENS-u, „Noć književnosti” u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, kao i tradicionalni Korzo na Bulevaru Mihajla Pupina, ali i druge sadržaje.  

Programski luk koji se bavi alternativnim pokretima u kulturi, „Druga? Evropa”, od 8. oktobra do 27. novembra 2022. godine, donosi programe kao što su izložba „Uroš Predić za sve“ u Galeriji Matice srpske, na kojoj je jedan od partnera Tifološki muzej iz Zagreba, mjuzikl „Moj glas putuje” u kulturnim stanicama i centrima nadomak grada, jedinstven pozorišni festival jezičkih manjina sveta „Sinergy” u Novosadskom pozorištu, filmski festival „Merlinka – festival LGBT filmova i kulture” Regionalnog info centra, izložbu stripa „Od Nevena do Betmena”, kao i „Novosadski strip vikend” u Kreativnom distriktu, gde će biti održana i multimedijalna izložba „Suba: Novi Sad” Udruženja za promociju savremene umetničke muzike „Nove uši“, zatim još jedna multimedijalna izložba „Romski umetnički forum”, Interkulturalnog teatra III/40, u Kulturnoj stanici Svilara i druge programe.  

Tokom čitave 2022. godine Novi Sad će se kao Evropska prestonica kulture predstaviti kroz više od 1500 kulturnih događaja, uz učešće oko 4000 lokalnih, nacionalnih i internacionalnih umetnika, a detaljan program možete pronaći na zvaničnom sajtu „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. 

Foto: NSEPK

The post EVROPSKA PRESTONICA KULUTRE: Šta je Novi Sad pripremio za 2022. godinu appeared first on Kulturni kišobran.

Tačno u 20. 22 sata, pod vedrim nebom, svetski virtuoz Stefan Milenković i Vojvođanski simfonijski orkestar izvodiće dela Kamija Sen-Sansa, Morisa Ravela, Đerđa Ligetija i drugih velikana klasične muzike. Koncert će uveličati maestro Aleksandar Marković, renomirani dirigent sa bogatom evropskom karijerom, u ulozi šefa-dirigenta Vojvođanskog simfonijskog orkestra.  

Korzo, kao najveći umetnički i produkcijski poduhvat u nedelji izvođačke umetnosti, ponovo će izmestiti klasičnu muziku iz koncertnih sala, te tako približiti ovu vrstu umetnosti svim sugrađanima. Po ugledu na Pariz, Beč, London, Berlin i druge metropole, ali i gradove Evropske prestonice kulture, 11. septembra će se Novi Sad zaustaviti na momenat, a Novosađani uživati u jedinstvenom koncertnom izvođenju. 

Ulaz na na koncert je slobodan, ali je broj mesta ograničen zbog primene epidemioloških mera, te se ljubitelji muzike mole da svoje mesto na koncertu zauzmu što ranije. Jedinstveno devedesetominutno izvođenje biće prenošeno uživo i na prvom programu Radio-televizije Vojvodina. 

Bogat program nedelje izvođačke umetnosti u Kulturnim stanicama i Novim mestima 

U toku nedelje izvođačke umetnosti Kaleidoskopa kulture Novosađane očekuje operski spektakl: Srpsko narodno pozorište otvara 161. sezonu izvođenjem opere „Aida” na otvorenom. U godini kada ceo svet obeležava 120 godina od smrti Verdija, Opera Srpskog narodnog pozorišta na temeljima tri velika jubileja – 160 godina najstarijeg srpskog teatra, 120 godina od smrti velikog kompozitora i 150 godina od praizvedbe „Aide” izvešće to veliko delo onako kako je kompozitor zamislio: pod vedrim nebom, među zidinama Petrovardinske tvrđave.  

Kreativni distrikt će u nedelji izvođačke umetnosti, od 13. do 18. Septembra, biti mesto okupljanja ljubitelja plesa, jer će biti održan Međunarodni festival savremenog plesa „Tanz Platz”,u organizaciji Studentskog kulturnog centra, u još jednom obnovljenom prostoru –Fabrici. Sve predstave počeće u 20 sati, a više o programu publika može saznati na sajtu Kaleidoskopa kulture. 

Pesme koje smo svi voleli kada smo bili deca dobiće svoju digitalnu obradu kroz projekat Digitalni dečji muzički svet, a prezentacija ovog projekta biće održana 12. septembra, u Kulturnoj stanici Rumenka. Istog dana, u Kulturnoj stanici Svilara biće izvedena plesna predstava „Stasis: to Visit” koreografkinja Ane Javoran i Ariane Prpić, dok će u Kulturnoj stanici Eđšeg nastupiti sastav Rođenice u 20 sati. 

„Omaž Astoru Pjacoli” izvešće Novosadski tango kvintet, 13. septembra u Kulturnoj stanici Svilara, dok će 14. septembra, takođeuSvilari, biti održan koncert popularnog Vojvođanskog bluz benda. 

Istog dana, 14. ali i 15. septembra, u Kulturnoj stanici Mlin biće održane Interaktivne muzičkeradionice za decu, koje će voditi gitarista Žarko Sebić. Projekat „Jučerašnji svet – koncertno predstavljanje pesničko-muzičke edicije” biće upriličen 15. septembra u Kulturnoj stanici Svilara, u izvođenju Nemanje Nešića i Miloša Zupca.  

U četvrtak, 16. septembra, u Kulturnoj stanici Bukovac, publika će imati priliku da proputuje kroz kroz svojevrsno „Muzičko putovanje kroz stilske epohe”, u izvedbi Duvačkog kvinteta NNNEM. 

Takođe, promocija kompozicije „Klatno”, autorskog projekta ansambla Šaht-maht, koji čine Goran Erić i Ivan Burka, održaće se u četvrtak, 16. septembra od 20 sati u Kulturnoj stanici Svilara.  

Interaktivna pozorišna predstava Vojane Obradović „Priče iz duše III”, nastala na osnovu iskustava korisnika psihijatrijskih usluga, biće realizovana 17. septembra u Kulturnoj stanici Svilara.  

Program, satnice i lokacije u okviru nedelje izvođačke umetnosti možete pronaći na zvaničnom sajtu Kaleidoskopa kulture. 

Izmena saobraćaja zbog Korzoa 

Od četvrtka, 9. septembra od 8 sati, do nedelje, 12. septembra u ponoć, saobraćaj će biti zatvoren u delu Bulevara Mihajla Pupina, od raskrsnice sa ulicom Žarka Zrenjanina i Modene do raskrsnice sa ulicom Jovana Đorđevića i Pionirske, s tim što će ulica Jovana Đorđevića ostati otvorena za saobraćaj, a Pionirska će biti zatvorena. Parking kod poslastičarnice „Carigrad”, od ulice Modene do Pionirske ulice, takođe će biti zatvoren. 

Foto: NSEPK Jelena Ivanović

The post Korzo pod vedrim nebom otvara nedelju izvođačke umetnosti u Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.

Novi Sad će tokom 2022. godine s ponosom poneti prestižnu titulu Evropske prestonice kulture, predstavljajući svojim sugrađanima celogodišnji kulturni program koncipiran u ukupno osam programskih lukova, na krilima slogana „Za nove mostove”.

Svi zainteresovani Novosađani koji uživaju u kulturnim događajima, ali i koji bi želeli da steknu nova znanja i iskustva i spremni su za nove izazove, vole kreativan rad, te žele da zajedničkim snagama kreiraju bolje i kvalitetnije društvo i doprinesu kulturnom životu grada, mogu da se prijave do  31. maja putem formulara dostupnog na sajtu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. 

Koordinator Novosadskog volonterskog servisa, Vojislav Prkosovački, smatra da volontiranje u kulturi pruža odlično iskustvo, ali je i vrlo važan način za učenje i lični razvoj. 

„Volontiranje u programima projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture pruža mogućnost za učešće u događajima koji se dešavaju jednom u životu. Očekuje nas lep niz aktivnosti tokom 2021. i 2022. godine, sa fokusom na Kaleidoskop kulture i Doček. Volonteri će biti podrška u realizaciji programa i postati sastavni deo tima Fondacije i tako steći jedinstveno iskustvo”, istakao je Prkosovački.  

Volonteri moraju imati više od 15 godina, a poziv se odnosi na sve one koji žele da se upoznaju sa prestonicom kulture i njenim aktivnostima i hteli bi da doprinesu razvoju kulture u gradu. 

Pozicija volontera podrazumeva podršku u organizaciji različitih programa i aktivnosti tokom realizacije projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” (koncerti, izložbe, kulturni događaji, konferencije, Kaleidoskop kulture, Doček, anketiranja, aktivnosti u kulturnim stanicama i drugo).  

Ovoga puta, volonteri će imati priliku da učestvuju i u promociji projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” kroz tekstove, fotografije, video-snimke i rad sa komunikacionim timom projekta. Ukoliko ste zainteresovani za usavršavanje u nekoj od ovih oblasti, priključite se timu i steknite dragoceno iskustvo. 

Sve informacije možete naći na sajtu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, a za sva pitanja možete nam se obratiti putem mejla: office@nvs.rs. 

Foto: Vladan Veličković

The post Novi Sad – Evropska prestonica kulture: Poziv za volontere appeared first on Kulturni kišobran.

Svečanu ceremoniju možete pogledati na platformi „TG4”, kao i na sajtu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. 

„Naša krilatica Za nove mostove proizlazi iz identiteta Novog Sada, u čijoj su burnoj istoriji upravo njegovi mostovi imali ključnu ulogu. Na tome počiva i program projekta Evropske prestonice kulture, na stvaranju novih mostova, onih neuništivih, kojima ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, trajne legate. Te mostove gradimo i između gradova – bivših, sadašnjih i budućih Evropskih prestonica kulture, čije temelje čine ovi dugotrajni procesi i jačanje kapaciteta različitih aktera. Mostovi koji nas povezuju kao gradove – prestonice kulture, stavljaju naše lokalno kulturno nasleđe u okvire evropskih vrednosti i evropske kulturne baštine i tako radimo na onome što je naša zajednička budućnost, ne zaboravljajući ono što je naša prošlost”, rekao je direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Nemanja Milenković.  

Solidarnost i podrška između gradova – prestonica kulture istakla se i tokom protekle godine, koja je bila naročito izazovna zbog novonastale pandemije, a posebno za gradove koji su u tom trenutku bili nosioci titule – Rijeku i Golvej. Njihova godina titule je, usled nepovoljnih uslova, produžena do 30. aprila 2021. godine, dok je za Novi Sad pomerena na 2022. godinu. Kako kaže direktorka „Golvej 2020 – Evropska prestonica kulture”, Patriša Filbin, ovaj 12-minutni program svečane ceremonije slavi samo neke od najzanimljivijih pozorišnih, muzičkih, plesnih, cirkuskih i vizuelnih umetnosti koje su predstavljane u onlajn formatu, ali i uživo sa publikom. Prikazan je rad 600 umetnika i organizacija koji su učestvovali u programu od 2020. godine. 

„Pomoći da se ovi projekti ožive, uprkos pandemiji i izazovima sa kojima smo se suočavali, bila je čast za Golvej 2020. To je zaista prikazalo širinu kreativnosti i otpornosti u našoj zajednici. Oduševljeni smo što smo predstavili neke od tih događaja tokom svečane ceremonije i želeli bismo da se zahvalimo svima koji su pomogli da se to dogodi – našim partnerima, kreativcima, gradonačelniku, predsedavajućem i naravno, TG4 mreži”, rekla je Filbin.  

Svečana ceremonija otvaranja godine titule u Novom Sadu planirana je za 13. januar 2022. godine, na Dočeku 7530. godine, dok će zatvaranje biti 31. decembra 2022. godine, takođe u okviru Dočeka.  

Podsećamo, Novi Sad je prvi grad ispred zemalja kandidata za EU koji je postao Evropska prestonica kulture i tako se našao među više od 60 gradova nosioca ove prestižne titule.  

Foto: NSEPK J. Ivanović

The post Titula Evropske prestonice kulture predata Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.

Rok za prijavu za sve konkurse je ponedeljak, 1. februar, dok prijave za prvi konkurs, za programske lukove „Dunavsko more” i „Tvrđava mira” počinju danas, 1. decembra. U naredne tri nedelje biće raspisani i konkursi za programske lukove „Heroine” i „Seobe” (8. decembra), „Druga Evropa” i „Kaleidoskop kulture” (15. decembra), kao i „Doček” i „Budućnost Evrope” (22. decembra), a sve informacije o propozicijama, rokovima, potrebnoj dokumentaciji i ostalim detaljima u vezi sa konkursima biće dostupne na zvaničnoj internet stranici (segment: Javni pozivi) projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Projekti sa kojima se aplicira na konkurse moraju u osnovi biti javni, kulturni i umetnički programi, koji su u skladu sa programskim konceptom i umetničkom vizijom „Za nove mostove”, koje je razvila Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Na konkursima mogu učestvovati: ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno pravna lica koja obezbeđuju sredstva za obavljanje poslova i ostvarivanje ciljeva iz navedenih izvora, kao i pravna lica, udruženja i drugi pravni subjekti sa sedištem na teritoriji Republike Srbije registrovani za obavljanje delatnosti iz oblasti kulture i umetničkog stvaralaštva, druge nevladine organizacije iz oblasti kulture, kao i one registrovane za obavljanje naučno-obrazovne delatnosti. Predloženi projekti moraju biti realizovani na teritoriji Grada Novog Sada i „Zone 021” (opštine Irig, Beočin i Sremski Karlovci). U izuzetnim slučajevima finalni program može biti realizovan i u drugim mestima. Glavni programi i aktivnosti u okviru projekta moraju biti vidljivi i realizovani tokom 2022. godine.

Umetnički koncept projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” baziran je na osnovnim vrednostima Evropske unije, kao što su ljudska prava, multikulturalnost, interkulturni dijalog, zaštita životne sredine, kultura mira, društvena inkluzija. Povezujući ih sa istorijom, kulturom i identitetom Novog Sada definisana su četiri programska mosta, a neki od njih simbolično su nazvani po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrednostima koje grad želi da ojača i dodatno razvije u kontekstu evrointegracija. To su mostovi: „Sloboda”, „Duga”, „Nada” i „Ljubav”.

Programski mostovi su podeljeni na specifične tematske celine, takozvane programske lukove – „Doček”, „Druga Evropa”, „Seobe”, „Tvrđava mira”, „Budućnost Evrope”, „Heroine”, „Dunavsko more” i „Kaleidoskop kulture”. Ovi lukovi će u godini titule biti prezentovani u  unapred definisanim vremenskim intervalima kroz realizaciju projekata iz Aplikacione knjige, a cilj pokrenutih konkursa je dopuna programa iz Aplikacione knjige kroz uključivanje  lokalne i nacionalne scene.

Kao deo strategije razvoja kulture Novog Sada do 2026. godine, ali i kao deo postavljenih ciljeva za pripremu godine titule, novi konkursi Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonice kulture” predstavljaju nastavak građenja „novih mostova” u kome ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, trajne legate projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Foto: Novi Sad 2021/ V. Veličković

The post Pokrenuti konkursi za kulturne i umetničke programe projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” appeared first on Kulturni kišobran.

Aktiviranje lokalnih umetnika, njihovo umrežavanje sa evropskom scenom u trenutku kada su svi u nezavidnom položaju, kao i povezivanje gradova kojima je kultura jedna od okosnica razvoja, glavni su pokretači projekta „Evropa kod kuće“. Deo projekta je i Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, kao prepoznat i uspešan partner u dosadašnjoj saradnji gradova Evropskih prestonica kulture.

Dramski pisac, pozorišni kritičar i esejista, Laslo Vegel i fotografkinja Marija Kovač predstavnici su Novog Sada na ovom projektu, čija je ideja da po jedan književnik/ca i fotograf/kinja iz svih 14 gradova, kroz svoj rad predstave doba karantina, ali i sve izazove koje je pandemija postavila pred svet.

„Po bolnicama, na klinikama testiraju koronavirus, a koronavirus testira nas. Stoji danas, premeštajući se s jedne noge na drugu evropski čovek na pragu Evropske unije, kao Kafkin junak pred kapijom zakona. Države su već ušle kroz posebna velika vrata, ali ljudi, kao pojedinci još nisu prešli prag za njih predviđene kapije. Svaki pojedini građanin ima posebnu kapiju, kroz nju treba da uđe i ne treba da čeka dozvolu stražara“, deo je Vegelovog teksta koji će, kao i radovi ostalih umetnika, od četvrtka, 30. aprila biti dostupni javnosti na veb stranici Europe at Home.

Nakon prve faze projekta, ideja je da se uključe i ostali evropski gradovi, ali i građani putem društvenih mreža, koji će takođe karantin predstaviti iz svoje perspektive, dodavanjem heštega #europeathome.

Inicijator ovog projekta je portugalski kanditat za Evropsku prestonicu kulture 2027. godine, grad Faro, a sa njim zajednički ga realizuje još 13 gradova. To su: Novi Sad (Srbija), Bode (Norveška), Kemnic (Nemačka), Eš (Luksemburg), Kaunas (Litvanija), Leuvarden (Holandija), Oulu (Finska), Piran (Slovenija), Plovdiv (Bugarska), San Sebastijan (Španija), Tartu (Estonija), Valeta (Malta), Vesprem (Mađarska).

Link do radova svih umetnika koji učestvuju u projektu „Europe at Home“ biće dostupni i na društvenim mrežama Instagram / Facebook kao i na stranicama Novi Sad 2021: Facebook i Instagram.

Foto: Novi Sad 2021

The post Evropa kod kuće: Novosadski umetnici ujedinjeni sa evropskim appeared first on Kulturni kišobran.

Treću godinu za redom Doček je ponovo Novi Sad učinio jedinstvenim, ne samo u zemlji, već i u regionu. Ugostio je veliki broj turista, a neki od njih došli su zbog Dočeka čak iz Francuske. 

„Imam prijatelja koji je iz Novog Sada i koji mi je pričao da moram da dođem da vidim sve ovo. Odlična mi je ideja da u jednoj večeri postoji toliko različitih događaja. Dopada mi se što su različiti muzički žanrovi, različita mesta u gradu za otkrivanje“, rekao je Sedrik Bjenveni. 

Božo Vrećo: Hajde da kažemo da je ovo bunt za nešto dobro

Svi kapaciteti bili su popunjeni, a za neke događaje ulaznice su bile rasprodate još u decembru. Pre svih koncert Boža Vreće i novosadskog orkestra Camerata Academica u Sinagogi. 

„Prekrasan je osećaj kada dolazite da održite koncert koji je rasprodat tako brzo i videti sve te ljudi koji su došli da uživaju u vašem glasu, u nečem što nije tipično i komercijalno. Meni je koncept Dočeka genijalan, samim tim da muzika živi, da grad progovara pjesmom, da je sve manje mržnje, nesuglasja, bunta. Hajde da kažemo da je ovo bunt za nešto dobro“ rekao je Božo Vrećo. 

Doček je i ove godine aktivirao i otkrio nove lokacije za kulturne sadržaje. Tako je hrvatski sastav Svemirko nastupio u Kino sali Železničke stanice. Dejan Petrović Big bend nastupio je u Reformatorskoj crkvi, Goran Trajkoski u gimnaziji „Laza Kostić“, Dado Topić u KC „Petefi Šandor“.

Srpsko narodno pozorište objedinilo je najrazličitije muzičke žanrove. Najpre, najveću filharmoniju iz Irkutske oblasti, Let 3 i di džej Nolah. Jedna od najboljih basistkinja Evrope, Kinka Glik nastupila je u Radničkom domu. 

„Odlična mi je ideja otkrivanja novih prostora za koncerte i druge sadržaje. Mislim da mi je ovo prvi put da nastupam na nekoj neobičnoj lokaciji. Mislim da nije važno da li je na koncertu pet ili sto ljudi, već atmosfera koja se napravi i energija koju publika i izvođač dele“, rekla je Kinga Glik. 

Foto: V. Veličković

The post Doček 7528. učinio Novi Sad jedinstvenim; Božo Vrećo kaže: Genijalan koncept! appeared first on Kulturni kišobran.

Ipak, Doček 7528. predstavlja nove izvođače koji će nastupiti 13. januara na različitim i neočekivanim lokacijama u gradu. 

MKDSL ispunjava muzičke želje za Doček 7528.

Originalan i autentičan muzički producent Marko Milošević, poznatiji kao MKDSL (Mama kaže da sam lep) za Doček 7528. u Novom Sadu „prepušta“ svoj nastup publici.

U svom stilu, MKDSL poigrava se sa različitim muzičkim žanrovima koji će biti po volji publike, jer će svako na Facebook eventu moći da ostavi svoju muzičku želju.

MKDSL će ih ispoštovati i to posebnim redosledom, kako ko od učesnika ovog zanimljivog koncepta, bude dolazio na nastup. Koncert počinje u 22 časa na dobro poznatoj lokaciji za kvalitetne svirke i žurke – Gerili. 

Kombinacija muzičkih žanrova u Domu b-612

Fuziju različitih zvukova od kojih prednjači rege, ali ne manjka ni ska, hip-hop, pank donose Novosađani Josip A Lisac (JAL), Beograđani Besne gliste i Banjalučanin Mikula.

Svi oni deliće binu u Domu b-612 13. januara u okviru Dočeka 7528. sa početkom u 21 čas. Bend Josip A Lisac (JAL) vodi se sličnom idejom kao njihove kolege iz Beograda, godinu dana mlađe Besne gliste, a to je širenje mogućnosti današnje alternativne muzike preplitanjem različitih muzičkih stilova.

Pored brojnih svirki širom Srbije, oba benda mogu da se pohvale nastupom na brojnim festivalima. Njihovoj energiji pridružiće se autentični Bojan Mikulić Mikula čiji kantautorski rad karakteriše narodni jezik, ironija, satira, apsurd. Nakon nekoliko godina i nekoliko miliona pregleda na YouTube kanalu, Mikula je okupio bend, pa je publika ubrzo mogla i uživo da čuje sve to u jednom mnogo življem i boljem izdanju. Osim socijalnih tema i satiričnih kritika savremenog društva na repertoaru je i nekoliko ljubavnih pesama, pa je, kako i sam Mikula kaže, koncert prikaz života na ovim prostorima s jedne strane iz socijalno- egzistencijalne, a sa druge i iz emocionalno-racionalne perspektive.

Poznati Cake Beats i na Dočeku 7528. 

Cake Beats, Novosađanima dobro poznat koncept žurki koje su mahom fokusirane na hip-hop zvuk, odnosno trep pravac, održaće se i za Doček 7528. Žurke, koje tradicionalno okupljaju veliki broj mladih, na Dočeku će upotpuniti Zicer Inc. – hip hop kolektiv koji se sastoji od pet MC-jeva, pevačice, producenta i DJ-a. Žurka počinje u 22 sata, na adresi K9 Station (Dimitrija Bugarskog 12A). 

Podsećamo, svi događaji u okviru Dočeka 2020. biće besplatni, u centru grada, na otvorenom i trajaće tokom čitavog dana, dok će Doček 7528. biti u zatvorenim prostorima, širom grada, u večernjim satima. Ulaznice se mogu pronaći na prodajnim mestima Gigx Tix-a i na sajtu.

Pročitajte još i:

Jeste li spremni za Doček 7528. godine?

Pokretna kulturna stanica otkriva: Zašto je Doček u Novom Sadu poseban

Foto: Novi Sad 2021

The post Doček 7528: Svemirko i Božo Vrećo rasprodati, najavljeni novi izvođači appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba je susret domaćih likovnih i primenjenih umetnika mlađe generacije i predstavljanje njihovih savremenih i autentičnih radova, navodi Kulturforum, koji je organizator.

Susreti kao tema polaze od ideje da će upravo Novi Sad te 2021. godine biti mesto fokusa evropske kulture, te susreta domaćih i međunarodnih umetnika i aktera u kulturi. Zbog toga su i umetnici koji učestvuju na izložbi, u svojim radovima, fokusirani na raznovrsne oblike „susreta“.

Izložba će biti otvorena do 29. decembra, a ulaz je besplatan. Više informacija možete pronaći OVDE.

Foto: Novi Sad 2021

The post „Susreti“ u Eđšegu: Evropska prestonica kulture kao inspiracija za izložbu appeared first on Kulturni kišobran.