Andreja Hamović je beogradski umetnik, snimatelj i predavač. Diplomirao je i završio master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde trenutno završava doktorske studije. Kao direktor fotografije radio je na reklamama, spotovima i dugometražnim filmovima, a trenutno je Head of Digital Film Production na SAE Institute u Beogradu.

Odredište je njegov završni doktorski projekat – prostorna audio-vizuelna instalacija koja istražuje odnos fotografije, vremena i prostora. Izložba se realizuje u sali nekadašnjeg Bioskopa Balkan, zaštićenom kulturnom spomeniku iz 19. veka.

Hamović poštuje zaštićeni enterijer, nema tu trajnih izmena, ali ga reprogramira: prostor pasivne filmske projekcije pretvara u aktivno, telesno iskustvo. Unutar sale postavlja jednosmerni lavirint od crnih zidova, koji sa istorijskom arhitekturom ulazi u dijalog.

Posetilac prolazi kroz polumračni lavirint. Reflektori osvetljavaju sedam fotografija – svaka se pojavljuje tek nakon skretanja, nikada više od jedne. Na kraju je završna fotografija dimenzija 400 × 300 cm koja preuzima gotovo celo vidno polje.

Fotografije su snimljene analognim aparatom na filmsku traku Kodak Vision 3 250D, bez digitalne manipulacije. Prikazuju pustinjske predele sa tragovima ljudske aktivnosti – puteve, infrastrukturu i posledice eksploatacije. Upotreba kinematografske trake (namenjene za 24 sličice u sekundi) u fotoaparatu čini svaku fotografiju kadrom izvučenim iz vremenskog toka – nepokretnim, ali sa potencijalom pokreta.

Zvuk se menja u zavisnosti od broja posetilaca, pretvarajući njihovo fizičko prisustvo u akustičku modulaciju prostora.

Kretanje kroz lavirint funkcioniše kao montaža – posmatrač povezuje statične kadrove u temporalno iskustvo. Rad ne prikazuje pustinju, već proizvodi njeno prisustvo kroz telo posmatrača, istražujući odnos dokumentarnog zapisa i konstruisanog iskustva.

Odredište postavlja pitanja o nametnutoj putanji i slobodnoj interpretaciji, o tragovima u pejzažu i o telu kao nosiocu vremenske montaže. U sali nekadašnjeg bioskopa, rad spaja analognu preciznost sa prostornom i zvučnom konstrukcijom, stvarajući iskustvo koje prevazilazi granice fotografije.

The post Izložba „Odredište“ Andreje Hamovića u Bioskopu Balkan appeared first on Kulturni kišobran.

Kada govorimo o devedesetim godinama na prostoru bivše Jugoslavije, najčešće ih povezujemo sa ratovima, sankcijama, izbeglištvom, ekonomskom krizom i izolacijom. Iza tih velikih istorijskih događaja, međutim, ostaju lične priče ljudi čiji su se životi zauvek promenili.

Upravo tim iskustvima bavi se izložba „Devedesete, lično“, koja kroz privatne predmete i autentična svedočenja prikazuje kako su burnu deceniju doživeli neki od najznačajnijih pisaca, novinara, umetnika, muzičara, reditelja i sportista sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

Posetioci će imati priliku da vide predmete i pročitaju priče autora i javnih ličnosti poput Vladimira Arsenijevića, Rumene Bužarovske, Srđana Dragojevića, Ane Đurić Konstrakte, Miljenka Jergovića, Dušana Petričića, Zorana Predina i Marka Šelića Marčela, kao i brojnih drugih stvaralaca i javnih ličnosti iz regiona.

Njihove priče svedoče o prinudnim odlascima iz domova, promenama profesija, političkom i društvenom angažmanu, kreativnim načinima preživljavanja i prilagođavanja, ali i o novim prijateljstvima, ljubavima i životnim putevima koji su nastajali usred istorijskih previranja.

Izložba će za posetioce biti otvorena od 26. juna do 15. septembra 2026. godine, svakog dana od 10 do 20 časova, u prostoru Muzej devedesetih u Kneza Miloša 3 u Beograd.

The post Izložba „Devedesete, lično“ otvara vrata intimnim pričama jedne burne decenije appeared first on Kulturni kišobran.

Reč je o međunarodnom projektu nastalom udruženim snagama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu.

„Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom“, rekla je Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u svom obraćanju na otvaranju izložbe i dodala:

„U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi.“

Prisutnima se obratio i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe. Istakao je da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.

„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je on.

Zadovoljstvo što je ovakva izložba otvorena u glavnom gradu Srbije iskazala je i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.

Linije, redovi, kolone (spavaonica)

Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.

O izložbi

Izložba istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote, navodi se.

Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.

Kustosi i umetnici

Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.

Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.

Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.

Foto: Marijana Janković

The post Međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ otvorena u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo je treća godina zaredom da se izložba realizuje uz podršku ULUPUDS-a, u ovoj galeriji. Jedanaesto izdanje, svečano će otvoriti crnogorski multimedijalni umetnik, pesnik i crtač Damir Damir, koji se predstavlja crtežom „Ljubavnici na mesečini“.

Na konkurs je pristiglo 193 prijave, a stručni žiri odabrao je radove 105 umetnika, što dodatno potvrđuje značaj i ugled izložbe na savremenoj umetničkoj sceni. Na izložbi učestvuju umetnici iz Srbije, regiona i Rusije, čime manifestacija potvrđuje svoj međunarodni karakter.

Kao i na prethodnim projektima „Kreativne fabrike“, među izlagačima se nalaze istaknuti umetnici poput Jugoslava Vlahovića, Željke Momirov, Đorđa Arnauta, Bože Terzića… Posebna vrednost izložbi ovog udruženja ogleda se i u pružanju prostora mladim autorima da predstave svoj rad publici i razmene iskustva sa afirmisanim kolegama.

Jedan od učesnika je i mladi kostimograf Nikola Đorđević, student završne godine modnog dizajna na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan. Na izložbi će predstaviti modnu kreaciju „Spomenik Anđelu“, korset inspirisan nadgrobnim spomenicima anđela. Rad istražuje kontraste svetlog i tamnog, stvarnog i nestvarnog, zemaljskog i nebeskog sveta. Kroz simboliku anđela i spomenika autor promišlja kontakt između tela i duše, sećanja i prisustva, kao i načine na koje ljudi održavaju vezu sa onima koji više nisu među nama.

Izložbu će otvoriti crnogorski multimedijalni umetnik, pesnik i crtač Damir Damir (umetničko ime), koji se na ovogodišnjem „Kontaktu“ predstavlja crtežom „Ljubavnici na mesečini“. Povodom otvaranja pročitaće svoju pesmu „Ljubavno pismo Silviji Plat“ iz zbirke „Ljubavna pisma Silviji Plat“. Autor je pet zbirki poezije i dobitnik brojnih međunarodnih priznanja za haiku poeziju. Svoj vizuelni izraz predstavio je kroz samostalne izložbe crteža i fotografija, kao i kroz učešće na brojnim kolektivnim izložbama.

Na izložbi su zastupljene gotovo sve tehnike likovne i primenjene umetnosti: crtež, slikarstvo, akvarel, grafika, digitalna grafika, fotografija, kolaž, grafički i industrijski dizajn, keramika, mozaik, skulptura, tekstil i kostim. Ova raznovrsnost pristupa i poetika doprinosi slojevitosti i dinamičnosti same postavke.

Radove za izlaganje odabrao je stručni žiri u sastavu:

• Maja Skaljac Stanošević, diplomirani istoričar umetnosti
• Uglješa Colič, doktor likovnih umetnosti
• Ana Marinović, MA primenjenih umetnosti

Projekat realizuje udruženje Kreativna fabrika uz podršku ULUPUDS-a, Galerije Singidunum i Asocijacije autora. Medijsku podršku pružaju LookerWeekly.com i Miss Stills Photography, dok je prijatelj događaja Slavoljub bar.

Udruženje „Kreativna fabrika“ već 14 godina aktivno radi na promociji umetničkog stvaralaštva i afirmaciji savremene umetničke scene. Kroz brojne projekte i međunarodne izložbe, udruženje kontinuirano doprinosi povezivanju umetnika, razmeni iskustava i približavanju umetnosti široj publici.

Izložba će za posetioce biti otvorena do 25. juna 2026. godine do 15 časova i prodajnog je karaktera.

Foto: Jasmina Mišeljić, Univerzum

The post Međunarodna izložba „KONTAKT“, autorski projekat Ane Marinović appeared first on Kulturni kišobran.

Zamišljena kao dualni projekat i premijerno predstavljena u Lionu, izložba se sada otvara pred beogradskom publikom, nastavljajući dijalog između dve muzejske kolekcije oblikovane različitim istorijskim iskustvima, kulturnim kontekstima i institucionalnim razvojem.

Izložba će biti svečano otvorena 12. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 18:30 do 21:00. Posetioci će biti u prilici da je vide sve do 20. septembra 2026. godine.

Reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica)

Na dan otvaranja izložbe održaće se reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.

Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote.

Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.

Predstavljeni radovi pokazuju kako lične priče mogu postati sredstvo za razumevanje pitanja moći, ideologije, pripadnosti, otpora i kulturnih transformacija.

Bilo da se bave telom kao prostorom ranjivosti i delovanja, zajedničkim prostorima kao nosiocima kolektivnog sećanja, međuljudskim odnosima kao poljem razmene i solidarnosti ili politikom kao autoritetom koji oblikuje svakodnevni život, umetnici ukazuju na neraskidivu povezanost privatnog i javnog.

Četiri tematske celine

Izložba je organizovana kroz četiri tematske celine — Telo, Kolektivni prostor, Odnosi i Politika — koje posetiocima omogućavaju da sagledaju složene veze između ličnog iskustva i zajedničke istorije.

Radovi umetnika kao što su Marina Abramović, Steve McQueen, Neša Paripović, Raša Todosijević, Sophie Calle, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Gordon Matta-Clark i mnogi drugi uspostavljaju dijalog koji prevazilazi generacijske, geografske i kulturne granice.

Više od predstavljanja dve muzejske kolekcije, Lične priče / Političke realnosti svedoči o značaju međunarodne saradnje, kulturne razmene i zajedničkog promišljanja savremene umetnosti.

Povezujući dela nastala u različitim političkim i društvenim okolnostima, izložba poziva publiku da razmisli o tome kako umetnost doprinosi razumevanju složenosti savremenog sveta i kako lične priče postaju važan deo naših zajedničkih istorija.

Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Maja Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Metju Lelievre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.

Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Chourouk Hreich, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Raša Todosijević, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thameur Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.

Naslovna fotografija: Damir Radovic – NO MORE (2025) – foto Elsa Biyick, ljubaznošću macLYON

The post „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Ova izložba se realizuje kao deo programske celine „Skok u neizvesnost“, pod kustoskim vođstvom Tatijane Dadić Dinulović.

Kroz prizmu scenskog kostima, autorka u ovom radu istražuje složeni fenomen neizvesnosti, sa fokusom na savremeni nomadizam i emocionalno izmeštanje (displacement).

Nakon bogate karijere tokom koje je realizovala više od 80 pozorišnih i 15 filmskih kostimografija u Srbiji i regionu, Selena Orb se u radu „Dis_placement“ okreće autorefleksiji, preispitujući ličnu i profesionalnu cenu internacionalnog delovanja. Rad tretira pojam izmeštanja ne samo kao fizički odnos tela i prostora, već kao duboko emotivno i identitetsko stanje. Izvođačko telo ovde funkcioniše kao arhiv promena, pomerajući displacement iz političko-geografskog u intimni prostor.

Ovim povodom Selena Orb izjavila je:

„Internacionalna karijera donosi mnogo, ali ima i svoju cenu. Moj način života iziskuje stalno izmeštanje sa jednog mesta na drugo, ostavljajući me sa hroničnim osećajem usamljenosti, razdvojenosti od bliskih ljudi kao i prostornim izmeštanjima i adaptacijama na nove privremene prostore življenja. Kao glavno sredstvo izražavanja koristim kostim i prostor. Kostim za mene ovde postaje taktilni, skulpturalni produžetak mog tela. Kroz upotrebu različitih materijala i njihovih tekstura, nastojim da sublimiram telesni osećaj privremenih boravka u različitim prostorima kroz koje prolazim. Telo u kostimu postaje jedina konstanta“.

Multimedijalni karakter instalacije zaokružen je sinergijom slike i zvuka. Autorka vizuelni segment i kreativnu realizaciju potpisuje u saradnji sa umetnicom pod pseudonimom Shtroxy (video i kreativna saradnja), dok auditivni deo rada potpisuje Dušan Vučković. Zvučni pejzaž funkcioniše kao auditivni rez između spoljašnjeg sveta i unutrašnjeg prostora sećanja. Buka prostora, tranzita i gradova predstavlja pritisak realnosti, dok se ponavljanje rečenice „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“ (autora Dina Pešuta) postavlja kao emotivno sidro i svedočanstvo da je pripadanje unutrašnji proces.

Posetioci će moći da pogledaju rad u periodu od 12. i 13, kao i 18 i 19. juna, u terminima od 20:30 do 22 časa.

Zatvaranje izložbe uz prateći program

Poslednjeg dana izložbe, što je ujedno i kraj sezone u petak, 19. juna u 19 časova, biće održan razgovor pod nazivom „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“, koji moderira dramaturg Dimitrije Kokanov.

U razgovoru, pored autorke Selene Orb, učestvuje i Emilija Đorđević, basistkinja grupe KOIKOI. Tema ovog panela biće usmerena na preispitivanje neizvesnosti kao dominantnog fenomena savremenog života.

Biografija autorke

Selena Orb je istaknuta srpska kostimografkinja i vizuelna umetnica. Diplomirala je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za scenski kostim, a doktorske studije scenskog dizajna pohađala je na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu. Od 2025. godine angažovana je u zvanju vanredne profesorke na Departmanu za scenski dizajn na FTN-u.

U svom bogatom profesionalnom opusu potpisuje više od 80 pozorišnih kostimografija u vodećim teatrima u zemlji i regionu, među kojima su Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište u Beogradu, HNK Zagreb, Sarajevski ratni teatar, kao i produkcije u Nemačkoj i Sloveniji.

Pored pozorišta, ostvarila je značajnu karijeru i u filmskoj industriji potpisujući kostim za preko 15 dugometražnih i kratkometražnih ostvarenja, kao i televizijskih serija, uključujući projekte „Područje bez signala“, Poslednji Srbin u hrvatskoj“, „Zečiji nasip“ i druge.

U domenu vizuelnih i intermedijalnih umetnosti, njen rad karakteriše duboka autorefleksija i istraživanje intimnog prostora kroz medij videa i scenskog kostima, što potvrđuje i njen zapaženi video rad „Sebe sobom razdvajam od sveta“ – izveden u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2022. godine, kao deo njenog umetničkog doktorskog projekta.

Dobitnica je brojnih prestižnih priznanja u oblasti umetnosti, među kojima se izdvajaju Zlatna Arena za kostimografiju na Pulskom filmskom festivalu (2019), Sterijina nagrada za kostimografiju (2020), Nagrada Ružica Nenadović Sokolić na Festivalu malih scena u Rijeci (2023), Nagrada na Festivalu BiH drame u Zenici , kao i Nagrada fonda Aleksandar Tomašević. Tri puta je učestvovala na prestižnom Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i prostora (2015, 2019, i 2023. godine u okviru nacionalne selekcije.

The post Video instalacija „Dis_placement“ Selene Orb u galeriji Kolektiv appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba se zove “Transoptimizam”, a mogla bi se isto tako zvati i “Ovde Major Tom, plutam u kariranim ska patikama sa zihericama na poderanom džinsu sopstvenog preobražaja”, sve što meni godi, sve što godi jednoj osobi koja vidi izvan viđenog i čita ispod naškrabanog, eto baš to je ova izložba.

Bilo da samo voliš stripove i pop-art (čiji se uticaji osećaju u mnogo Darkovih radova), ili si naklonjen filozofiji i kontemplaciji života i realnosti i spiritualnosti i sazrevanja i ljubavi, bilo da ste došli samo zato što volite autora, ili zato što volite umetnost, ili prezirete umetnost ali ste željni strasti i muzike i razumevanja,… Ma možete biti i čist nihilista i anarhista i sve što izlazi iz standarda (a koja prava osoba voli standarde?), došao si gde je trebalo.

Darka pratim dugo, kao mnogi ovde, kroz ono što je učinio za domaću radio scenu, za neklasičnu humorističku scenu, pa, na kraju krajeva, sasvim nevoljno, i za političku scenu (onako kako oni nikako ne vole). Ali, kroz sve to što sam godinama pratila, osećala sam koliko se i kako on otvara, koliko je sirovog i surovog humora proisteklog upravo iz mnogo čitanja, mnogo dobre muzike, filma, generalno mnogo pravog obrazovanja. Kroz taj surovi humor, najpre preko radija, onda i TV-a, stendapa itd, provlačilo se mnogo ozbiljnog poimanja društva (lokalnog i globalnog), života, ljubavi, kreativnosti, ljudske gluposti, apsurda, pokvarenjaštva.

Kada je rekao da je odrastao na panku, mnogo toga mi je postalo jasnije. Kada je citirao Karlina – još jasnije. A, kada sam videla ovu izložbu – besprekorno.

To što se galerija nalazi na par metara od već pokojne Šikarice (kultnog zbornog mesta ovdašnjih muzičkih alternativaca) mi je izazvalo osmeh pri samom ulasku (obožavam ironične situacije) – mrtvilo jedne alternative, rađanje neke druge, a ipak bliske, premda Darko u svom miksu filozofija odlazi mnogo dalje nego vođe nekih od meni omiljenih alt rock bendova.

Dare je, ipak, zbog svoje beskompromisnosti nekoliko puta u svom životu prilično propatio. Ponekad su se takvi lovovi na ovog niskog ali glasnog “vešca” preklapali i, neko labilniji bi, tokom takvih momenata, izgubio razum, dok je Dare, prkosan ali kreativan kakav jeste, izgubio samo želju da ide dalje istim putem, te je sebi nacrtao novi. I tako nekoliko puta. Svaki put sve interesantnije.

Kao Betmen sa jedne od njegovih ilustracija, bivao je na ivici besmisla sopstvene borbe isuviše puta da to na njega ne bi ostavilo uticaja, no, sudeći po smirenosti koju sam mu uhvatila u stavu i na licu ovog četvrtog juna, mislim da je svom Betmenu samo izvukao mikrofon i umetnuo kičicu, glas i glad i rezon je ostao.

Da vam pojedinačno opisujem slike i crteže, besmisleno je, to su sve delovi dve celine – pop art fantazije i stvaraočeve emotivne implozije. Sve su one delovi njegovih impresija modernog i svakog društva, kao i, evidentno, sagledavanje njega samog i rezultat interakcije sa raznim osobama. To se oseti i može da se okusi (uz fantastičnu (Akademsku) rakiju koja je na izložbi poslužena).

O uticajima koje sam primetila bih mogla do ujutru da pišem (od Kitsove poezije, te panka, rokenrola, ljudi i bola i slikarstva i stripa, stripa, stripa…), o posetiocima neću, jer je nevažno da li je bilo i novinara i glumica i muzičarki i autora i gitarista i mnogih drugih tebi nevažnih-važnih persona. Svi koji su bili su bili prijatni i zaljubljeni u ono u šta gledaju, trgnuti, žacnuti, dirnuti, veseli, zbunjeni, impresionirani, zadovoljni, inspirisani, a nadasve počastvovani srdačnošću ovog dragog čoveka – Darka Mitrovića, koji ima svako opravdanje za kurčenje, ali to ne čini, ima svako pravo da bude ciničan i gorak, ali to nije. On je održao kratak i sladak govor, na način na koji bi to učinio dečak koji tek završava umetničku akademiju, pomalo sramežljiv, svakako duhovit, šarmantan nesumnjivo, pomenuo je sve a sebe nedovoljno, mada sasvim sigurno zna koliko vredi, ipak svestan toga da je pošao u potpuno novu plovidbu. Zapravo skočio je sa čvrstog tla palube i pliva, pliva, grize ajkule i čisti morske trave, pokušavajući da, najzad, stvori ostrvo na kome će moći da bude miran.

Darko Mitrović je krenuo iz malog pankera koji je zezao šminkere po centru Beograda, do pokretača omanje revolucije u domaćem radio programu, preko kamere i bine sve do statusa voljenog umetnika i pisca, što će tek, sigurna sam, biti i ostati.

Ja sam kući otišla kao da me neko okupao u bojama i notama. Idite do četvrtog jula u Galeriju 1217 pa proverite da li lažem.

Za kraj, ostaviću ovde par Daretovih odgovora na moja zapažanja i pitanja.

KK: Pomenuo si da ti je otac bio umetnik, kaži mi par reči o tome, i kako si ti počeo da crtaš i slikaš. Takođe, vidim da ti je strip forma jak uticaj… ?

DM: Ćale je bio čista magija sa olovkom, lik koji je mogao da nacrta bukvalno sve što vidi očima, a karikature su mu bile neprejebive. Život ga je odveo na drugu stranu, verovatno je svesno stavio svoje snove u drugi plan i žrtvovao ih da bi nas prehranio, ali talenat je ostao u krvi. Ja sam kao klinac bukvalno živeo u stripovima, nisam ih ispuštao iz ruku.

Bio je to neki moj projektovani svet, gde dobro na kraju uvek pobedi, mada te život kasnije nauči da to baš i ne ide tako. Crtao sam, jer me je to činilo živim i srećnim. Pravio sam svoje zinove, delio ih ortacima u školi, stigao i do salona stripa u SKC-u… Mislio sam da je to moj put zauvek, a onda su nas poklopile devedesete i svi smo prešli u mod čistog preživljavanja. ali ta klica je preživela.

KK: Koji stripovi i kakvo slikarstvo je ostavilo najsnažniji utisak?

DM: Gutao sam sve, od Stripoteke i Stripa 84, do YU stripa i Superstripa. To te formatira za ceo život, taj vizuelni ritam ti uđe pod kožu. Što se slikarstva tiče, cenim klasiku ali živim savremenu umetnost. Ne delim stvari na lepo i ružno, jer je to previše jeftino. Istinska umetnost je ona koja ne koketira sa publikom, koja te ne mazi po glavi, nego te udara direktno u stomak. Ja lepotu vidim u stvarima koje društvo često odbacuje kao ružne, prljave ili iskrivljene. Ako umeš da gledaš, tu se krije najčistija istina. Privlači me ta ulična energija, pank, taj neobrađeni, sirovi krik. Zato me i ne zanimaju fioke i istorija umetnosti, ne želim da lepim etikete i frljam se imenima. Zanimaju me autori koji ne kalkulišu, koji ne crtaju da bi se svideli kolekcionarima, nego oni koji povraćaju utrobu na platno i ostavljaju krv na papiru. Ta sirova, nefiltrirana iskrenost je jedino slikarstvo koje priznajem, i gde se prepoznajem.

KK: Videla sam praktično svuda na radovima „in god we trust“ precrtano, zatim reference na Soup Nazija iz Sajnfelda (što sam prvo primetila, jer mi je to omiljeni sitkom), ima još paterna, ali de mi kaži, ako želiš, što baš ove dve stvari svuda, kako god želiš odgovori, samo mi je zanimljivo?

DM: Iskreno, mrzim da objašnjavam simbole, to mi je malo bezveze. Želim da ljudi ispred mojih slika osete nešto svoje, a ne da čitaju uputstvo za upotrebu. Ali, ako zagrebeš ispod površine, sve te stvari – i precrtane parole i pop-kulturne reference poput Soup Nazija – jesu moje smejanje u lice lažnim vrednostima. To je čista subverzija i kritika ovog našeg licemernog, našminkanog društva, koje lagano gleda sopstvenu propast i aplaudira joj. To je moj način da kažem da sistem fejluje, a da mi i dalje možemo da budemo slobodni i divlji.

***

I MOŽEMO. Hvala Darku što nam je to i ovim pokazao, i sve se nadam da ćemo jednom uraditi ceo intervju, ali, kako sa osobom ovako višeslojnom uopšte imati “normalan” intervju? Bolje je samo da gledamo, slušamo, obraćamo pažnju, i živimo. Mislim da nam to svakako i on želi.

The post Darko Mitrović: Nefiltrirana iskrenost je jedino slikarstvo koje priznajem appeared first on Kulturni kišobran.

Postavka obuhvata radove iz različitih oblasti, od vizuelnih identiteta, ambalaže i dizajna publikacija, do dizajna svakodnevnih proizvoda, ukazujući na umetničku i funkcionalnu vrednost savremenog dizajna.

Na izložbi učestvuju i članovi drugih sekcija ULUPUDS-a, predstavljajući radove koji povezuju više disciplina i oblasti bliskih dizajnu, poput arhitekture, enterijera, modnog i tekstilnog dizajna, kao i dizajna nakita.

„Zajednička nit svih učesnika ogleda se u promišljenom pristupu kreiranju proizvoda u skladu sa potrebama korisnika, kao i u autentičnosti i profesionalnom integritetu koji prožimaju svaki izloženi rad. Posebnu vrednost izložbi daje veliki broj realizovanih projekata – knjiga, publikacija, ambalaža i različitih promotivnih materijala, koji svedoče o praktičnoj primeni i značaju dizajna u svakodnevnom životu“, naglasio je Vladimir Zagorac, predsednik Odbora Dizajn sekcije ULUPUDS-a.

„Posebna vrednost ovakvih izložbi, ogleda se i u činjenici da pružaju prostor talentima koji žele da predstave svoj rad široj publici, uspostave profesionalne kontakte i doprinesu razvoju kreativne scene. Radovi svih umetnika zajedno, a i svaki kroz sopstveni kreatorski izraz, svedoče o visokom nivou umeća, ali i o hrabrosti da eksperimentišu novim materijalima, tehnologijama i konceptima“, izjavila je Tijana Stojiljković, istoričar umetnosti i autor teksta u katalogu izložbe.

Izložbu možete pogledati do 10. juna 2026. godine.

The post Godišnja izložba Dizajn sekcije ULUPUDS-a u Bioskopu Balkan appeared first on Kulturni kišobran.

U trenutku kada slika sve češće liči na proizvod, a linija na alat, radovi Darka Mitrovića deluju kao nešto što je ostalo van sistema. Ne pokušavaju da budu savršeni. Ne pokušavaju ni da objasne sebe. Postoje kao trag, ponekad nervozan, ponekad tih ali uvek prisutan.

Izložba TRANSOPTIMIZAM postavljena je kao dvodelni prostor koji ne deli radove po formatu, već po temperaturi. U prvom, giclée fine art printovi uspostavljaju sabran, gotovo tih odnos prema slici, površine koje deluju kontrolisano, ali ne i zatvoreno. U drugom, radovi na platnu i papiru pomeraju taj odnos: materijal izlazi u prvi plan, slika postaje neposrednija, a proces vidljiviji.

Tu linija više ne traži stabilnost. Luta, prekida se, ostaje. Površina nosi tragove odluka koje nisu vraćene unazad. Ako prvi prostor funkcioniše kao zadržan pogled, drugi ga razlaže. Uvodi impuls, šum, neizvesnost.

Mitrovićev vizuelni jezik kreće se između savremene figuracije, ilustracije i onoga što se još uvek naziva “fine art”, ali bez potrebe da pripada bilo čemu od toga. Njegovi radovi balansiraju kontrolu i impuls, jasnoću i šum. Figura se pojavljuje i nestaje, prostor je često nestabilan, a boja funkcioniše više kao stanje nego kao odluka.

Postoji nešto gotovo literarno u načinu na koji ovi radovi komuniciraju, ne kao narativ, već kao fragment. Kao beleška uhvaćena usput. Kao scena koja je već počela pre nego što smo je videli.

Naslov izložbe ne nudi objašnjenje. TRANSOPTIMIZAM ne deluje kao pravac, niti kao stav koji traži sledbenike. Više kao lična konstrukcija, unutrašnji mehanizam koji pokušava da održi ravnotežu između onoga što jeste i onoga što bi moglo biti.

U tom prostoru između, slika prestaje da bude odgovor. Postaje stanje.

O Darku

Darko Mitrović je ilustrator, strip crtač, pesnik i pisac. Nekada najprepoznatljiviji radijski glas, danas je primarno posvećen vizuelnoj umetnosti i ilustraciji, kroz koju razvija specifičan autorski izraz.

Član je Međunarodnog udruženja vizuelnih umetnika (IAVA), a na međunarodnoj scene sarađuje sa američkim izdavačkim kućama Gold Arrow Comics iz Detroita i Boink Comix iz Filadelfije, kao i drugim partnerima. Njegove ilustracije pojavljuju se na koricama izdanja u Srbiji i inostranstvu, dok su radovi objavljivani u internacionalnim magazinima i publikacijama, uključujući 46Pgs, RYL, Punkura Zine i Men’s Health.

Učestvovao je na više međunarodnih izložbi i grupnih projekata, među kojima su Ritam II, Iluzija: Buđenje IV, Kontakt, Linija – Paralelni svet V i Svet u boji, u organizaciji Kreativne fabrike, Udruženja za razvoj likovnih umetnosti i ULUPUDS-a.

Autor je zbirke poezije Neizbežna smrt jednog avokada (Rende Books).

Trenutno priprema samostalnu izložbu TRANSOPTIMIZAM, čije je otvaranje zakazano za 4. jun 2026. godine u Galeriji 1217 u Beogradu.

Darko o svom delu

„Moji radovi nastaju između crteža, teksta i fragmenata svakodnevnog iskustva i života. Ne pokušavam da ih ukalupim u sistem, već da zadržim trenutak u kojem nastaju, sa svim greškama, prekidima i šumom koji ga prati.

Zanima me linija kao trag, ali i kao zapis nečega što je već prošlo kroz ruku i pogled. Rad često ostaje otvoren, kao skica koja nije tražila da postane završena slika.

Greška me ne prekida. Ona ostaje u radu kao trag odluke koja se nije dogodila ili se dogodila prebrzo. Ne uklanjam je, već posmatram šta menja.

Kroz vizuelni rad pokušavam da uhvatim stanje, ne narativ. Ne objašnjavam ga do kraja, jer verujem da značenje ne pripada samo autoru, već i prostoru u kojem se rad posmatra.

TRANSOPTIMIZAM je nastavak tog procesa. Ne kao ideja optimizacije, već kao pokušaj da u istom prostoru ostanu kontradikcije: crtež i tekst, kontrola i greška, zapis i brisanje.“

The post Od radija do galerija: Izložba TRANSOPTIMIZAM Darka Mitrovića appeared first on Kulturni kišobran.

Film intimno istražuje život i stvaralaštvo jedne od najznačajnijih fotografkinja regionalne kulturne scene. Kroz razgovore sa Borisom Miljkovićem, dugogodišnjim prijateljem i saradnikom Goranke Matić, publika dobija uvid u njene najvažnije umetničke projekte, lične priče koje stoje iza kultnih fotografija, ali i do sada neviđene kućne filmove nastale sedamdesetih godina.

Narativ filma razvija se kroz sećanja na detinjstvo, porodicu, prijateljstva i događaje koji su oblikovali njen umetnički razvoj i pogled na svet. Pred publikom se postepeno otkriva i mlada i zrela Goranka Matić – snažna, duhovita, nežna i beskompromisna umetnica, čiji je fotografski rukopis obeležio vizuelni identitet čitavih generacija.

„Goranka je bila poseban fotoreporter i objektivan svedok jednog vremena. Iako to zvuči kao floskula, to zaista jeste tako. Ovaj film je i svedočanstvo o jednoj generaciji koja, kakva god bila, stoji rame uz rame sa današnjim generacijama“, izjavio je Boris Miljković.

Film „Goranka“ predstavlja emotivno i autentično svedočanstvo o umetnosti, prijateljstvu i vremenu, donoseći intiman portret žene koja je svojim objektivom beležila najvažnije trenutke kulturne i društvene istorije nekadašnje Jugoslavije.

Projekciji filma prethodilo je otvaranje izložbe Gorankinih fotografija. Među autorima čiji su portreti izloženi nalaze se Slobodan Šijan, Živko Nikolić, Goran Paskaljević, Sofija Soja Jovanović, Miloš Radivojević, Želimir Žilnik, Dušan Makavejev, kao i brojni drugi.

Izložba je postavljena u Dvorani Kulturnog centra Beograd i biće otvorena do 15. jula 2026. godine.

The post Izložba fotografija Goranke Matić “Portreti reditelja” na 19. Beldocsu appeared first on Kulturni kišobran.