Monografija sadrži uvodni tekst o životu i filmskom opusu Jovana Živanovića, opsežan retrospektivni intervju sa autorom koji osvetljava okolnosti iz njegovog života i rada, studijske analize njegovih filmova koje su napisali eminentni filmski kritičari, te kompletnu filmografiju realizovanih i nerealizovanih projekata i selektivnu bibliografiju njegovih objavljenih tekstova i napisa o njemu.

Knjiga je ilustrovana reprezentativnim izborom porodičnih, ličnih i zvaničnih fotografija i dokumenata.

Jovan Živanović je režirao veoma popularne bioskopske filmove, tako da njegov rad nikada nije bio zvanično zabranjivan, ali je u većem delu karijere bio zanemarivan i prećutkivan.

Paradoksalno je da su njegovi filmovi – kao bioskopski i repertoarski – bili stilski suprotstavljeni filmovima crnog talasa, ali da su autorski filmovi šezdesetih godina dobili naziv crni talas u srpskom filmu tek nakon režimskog napada na Živanovićev film „Uzrok smrti ne pominjati” (1968).

Svi njegovi igrani filmovi, osim pomenutog, bili su sa savremenom tematikom, a jedno od tih ostvarenja, film „Kako su se voleli Romeo i Julija” (1966), jedini je jugoslovenski film u kome je prikazano kako u komunističkoj državi slobodno vreme troši sam vrh njene crvene elite.

Film „Ostrva” (1963) prvi je erotski posleratni evropski film koji je prikazan u redovnoj bioskopskoj mreži država sa svih kontinenata. Značajan je srpski režiser pedesetih, u narednoj deceniji i jedan od najproduktivnijih, opstaje uprkos smenama nekoliko generacija filmskih režisera i za sobom ostavlja idejno koherentan, umetnički dosledan i životno zaokružen filmski opus, koji ga uvrštava u klasike srpskog i jugoslovenskog filma.

Priređivač ovog izdanja je Bogdan Zlatić, filmski kritičar i esejista.

Filmske kritike objavljuje u časopisima Ritam, Duga, Ekran, Osmica i Pogledi (1989-1992). Kao saradnik RTB, kasnije RTS (1990-1992) radi kritičke osvrte i priloge o filmu kultnog serijala „Popovanje”.

Sarađuje u časopisu Država (1991-1997) gde kao član redakcije i urednik kulturne rubrike, između ostalog, objavljuje tekstove koji se bave stanjem u srpskom filmu. Koautor je zbornika eseja o Novom Holivudu: „Svetlo u tami” (tri rasprodata izdanja: 1991. 1994. i 2002.) i priređivač i koautor knjige „Režija: Vojislav Nanović – poslednji pionir“ (1993), obe u izdanju Jugoslovenske kinoteke.

Scenarista je dva celovečernja dokumentarna filma: „Bez grada i bez zakona” (2001) i „Izabrao sam: Sokrat-Prota-Krap” (2007). Autor je knjige „Crni talas u srpskom filmu” koju je 2018. godine izdala Catena Mundi.

Foto: Promo

The post Promocija knjige „Pčelinjak u osinjem gnezdu” – Monografija Jovana Živanovića appeared first on Kulturni kišobran.

Slobodno možemo reći da je monografija o ovom nekadašnjem rimskom vojnom logoru i gradu kod Starog Kostolca životni projekat Miomira Koraća, direktora Arheološkog instituta u Beogradu.

U knjizi čitalac može da nađe istorijske izvore, kompletan istorijat i hronologiju iskopavanja, najznačajnije pronalaske i razmatranja o njima, kao i naučne metode koje se u tom kompleksnom procesu koriste.

Korać je prošle nedelje, na promociji svoje knjige, istakao da je Viminacijum istražen tek nešto malo više od 3%, kao i da će za pedesetak godina to biti jedan od najznačajnijih lokaliteta na svetu po informacijama koje će davati.

„Za dvadesetak godina prošli smo ogroman put. Istražili smo 14.500 grobova. Napravili smo arheološki park za šest godina, a izgradili smo i naučno-istraživački centar koji je proizašao iz višedecenijskog bivstvovanja arheologa kod seljaka kod kojih smo bili smešteni. Knjiga ima misiju da urađeno prenese, da se ne izgubi.“

Korać je na promociji govorio i o svojoj fascinaciji nevidljivim stvarima i želji da se njima bavi, da ih otkriva.

„Kad sam bio mali, hteo sam da budem nevidljiv. Bez nekog posebnog razloga, možda zadojen bajkama, od onih indonežanskih do ‘Baš čelika’, ‘Čardaka ni na nebu ni na zemljii i slično. Ta želja je vremenom iščezla i odjednom se ponovo pojavila u zrelim godinama, kada sam oformio interdisciplinarni tim u kojem su geofizičari počeli da istražuju sve ono što mi arheolozi nismo mogli da vidimo. Tada sam došao i do jedne Hegelove misli: ‘Saznajno znači učiniti nevidljivo vidljivim’. Tada sam bio jako srećan. Uz pomoć svojih saradnika i savremenih metoda nevidljivo sam učinio vidljivim.“

Podsetimo, dr Korać, koji godinama sa svojim timom radi na popularizaciji arheologije, podsetio je pre nekoliko meseci na važnost negovanja kulturnog nasleđa, ali i finansijske probleme sa kojima se naučnici suočavaju.

„Jako malo novca se izdvaja za arheološka istraživanja, manje nego bilo gde drugde u svetu. Sve što bi se uložilo u nas dobilo bi svoju verifikaciju i vratilo bi se. Mi imamo u proteklih par godina preko 300 zlatnih predmeta koje smo našli na Viminacijumu, koji bi svakako obogatili funduse i države i muzeja, prema tome, mi smo uvek isplativa kategorija.“

Foto: Viminacijum

The post Monografija o Viminacijumu – životni projekat Miomira Koraća appeared first on Kulturni kišobran.

Pred brojnim posetiocima, Kravcev je primio i dva ordena ruske Državne dume.

Dela i monografija Miše Mihajla Kravceva pred beogradskom publikom

Inače, povod izložbe je objavljivanje Mišine monografije koja izlazi u izdanju izdavačke kuće Dereta, urednika Aleksandra Šurbatovića i dizajna Darka Neškovića.

U luksuznom dvojezičnom izdanju (srpski/engleski) Miša nam otkriva veći deo svog bogatog stvaralačkog opusa.

Po želji slikara monografija je napisana, ne onim nerazumljivim jezikom, uobičajenim za takve prilike, već sa idejom da bude pitka, prijemčiva i zanimljiva čitaocu, i da se prati sa zanimanjem, poput njegovih dela. Osim velikog broja fotografija njegovih dela, tekstove u njoj su izmedju ostalih potpisali: Đorđo Graso, jedan od najuticajnijih evropskih kritičara i stalni selektor Bijenala u Veneciji, Maja Živanović, Mirjana Živković i drugi, i sam slikar je napisao par tekstova o svojoj umetnosti. Tokom izložbe monografija će moći da se nabavi po povlašćenoj ceni od 2.500 RSD.

Novi roman Miše Mihajla Kravceva na 64. Sajmu knjiga u Beogradu

“Ja ne želim da slikam ništa od onoga što bilo koji telefon ili foto aparat mogu da naprave bolje od mene, ja slikam isključivo ono što nikada nijedan kompjuter ili sprava, neće moći da postignu. Ja slikam čistu emociju”, poručuje Kravcev.

Izložba će biti otvorena do 9. decembra.

Piše: Miljana Miletić

Foto: Miljana Miletić

The post Otvorena izložba Miše Mihajla Kravceva u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

“Ja ne želim da slikam ništa od onoga što bilo koji telefon ili foto aparat mogu da naprave bolje od mene, ja slikam isključivo ono što nikada nijedan kompjuter ili sprava, neće moći da postignu. Ja slikam čistu emociju. Većina publike gledala je do sada moja dela preko medija ili društvenih mreža. Ovoga puta moći će da ih pogledaju uživo, u ovom sjajnom prostoru u centru grada koji je za mene bio inspirativan dok sam osmišljavao i postavljao izložbu, a gde će postioci moći da imaju potpuni doživljaj moje umetnosti i onu petu dimenziju po kojoj su moje slike poznate”, ističe autor.

Kada je reč o monografiji, ona je, po želji slikara napisana, ne onim nerazumljivim jezikom, uobičajenim za takve prilike, već sa idejom da bude pitka, prijemčiva i zanimljiva čitaocu, i da se prati sa zanimanjem, poput njegovih dela. Osim velikog broja fotografija njegovih dela, tekstove u njoj su između ostalih potpisali: Đorđo Graso, jedan od najuticajnijih evropskih kritičara i stalni selektor Bijenala u Veneciji, Maja Živanović, Mirjana Živković i drugi…

Izložba je otvorena do 12. decembra.

Priredila: Ksenija Stojiljković

Foto: kravcev.com

The post Dela i monografija Miše Mihajla Kravceva pred beogradskom publikom appeared first on Kulturni kišobran.