Teme možda jesu bile dečije, ali su me uvodile u razne svetove prepune mašte, pomogle mi pri izražavanju jer sam bila izuzetno stidljivo dete i uticale na moj razvoj. I danas biram takve knjige, jer sam naučila da je čitanje jedan od najvažnijih alata za lični razvoj i samospoznaju (to vam kaže neko ko nije ljubitelj popularne psihologije), ideje, obogaćivanje rečnika i razvijanja kritičkog razmišljanja.

O Svetskom danu knjiga

Ti momenti među policama u biblioteci znali su da potraju, neretko su me baka i deka i požurivali, ali bez knjiga nisam smela da izađem iz biblioteke.

Volim da verujem da je današnji dan, Svetski dan knjige, posvećen ljudima poput mene. Ovaj praznik pisane reči obeležava se od 1995. godine, a 23. april se povezuje sa smrću Vilijama Šekspira i Migela de Servantesa. Predstavlja omaž knjigama i njihovoj ulozi u društvu, stoga se širom sveta organizuju književne večeri, radionice i tradicionalno poklanjanje knjiga. Moja lista čitanja za proleće počinje upravo rođendanskim poklonom koji je sačekao sunčane dane za čitanje.

Mini prolećni vodič za čitanje

Ples lala – Ibon Martin

Autor ove knjige se pre romana bavio putopisima, tako da ćete uživati u opisima baskijskog grada Gernike. Zamršeni triler o tri različita ubistva kojima je zajedničko što se pored tela nalazi jedna crvena lala uvodi vas u svet prepun misterije, napetosti i zamršenosti, a Ana Sestero, zadužena za istraživanje ovih neobičnih ubistava će usput morati da se suoči i sa sopstvenom prošlošću.

Neizvesno je sve što cveta – Ivana Gojković

Ono što je izvesno – zimi obavezno moraju da se odgledaju svi filmovi o Hariju Poteru, a na proleće mora da se čita poezija. Zbirka ‘Neizvesno je sve što cveta’ je knjiga kojoj se uvek vraćam jer Ivana piše o ženskoj snazi i ranjivosti na izuzetno intiman način, istovremeno postižući da vas njene reči probodu, a zatim zagrle i ušuškaju. Pesme su ispunjene temama o kojima mora da se priča, a u ovoj zbirci je to postignuto sa takvom lakoćom, dok vam pesme istovremeno izazivaju bes i inspiraciju.

Baštovan i smrt – Georgi Gospodinov

Za ovu knjigu sam saznala na Instagramu i za manje od pola sata kasnije sam se našla u knjižari. Pročitala sam je iste noći i neću lagati – knjiga me je bukvalno sažvakala i ispljunula. Opisuju je kao ‘jednu od najlepših ikada objavljenih knjiga o smrti voljene osobe’. Georgi nam sa lakoćom i karakterističnim humorom govori o jednoj od najtežih tema – smrti. Opisuje poslednje godine svog oca, a duboka tuga pomešana sa vedrinom svakodnevnice, uz autobiografski ton, pomalo sliči poeziji.

The post Svetski dan knjige: mini prolećni vodič za čitanje appeared first on Kulturni kišobran.

Za nagradu mogu konkurisati sve pesničke knjige stvarane i objavljene na srpskom jeziku, dok pravo predlaganja imaju sva pravna i fizička lica. Odluku o najboljoj knjizi doneće žiri imenovan od strane osnivača nagrade.

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa i povelje, a biće uručena 29. juna 2026. godine u Vršcu, u Gradskoj kući, tačno u podne, na 104. rođendan Vaska Pope.

Pokrovitelj nagrade i darodavac novčanog dela je Grad Vršac, dok je darodavac novčanog iznosa kompanija Senzal Capital doo Beograd.

Konkurs je otvoren do 27. aprila 2026. godine. Knjige je potrebno poslati u četiri primerka na adresu:

Agencija Đorđević
26300 Vršac, Pionirska 2
(sa naznakom: za nagradu „Vasko Popa“)

Dodatne informacije dostupne su putem telefona: 060 0813 813.

The post Raspisan konkurs za književnu nagradu „Vasko Popa“ appeared first on Kulturni kišobran.

Kažeš da sve je moguće.
Ja ti govorim da verujem u nemoguće.
Zaljubljena sam u nepredvidivo.
Pričaš mi o neopotizmu.
O kolonijama.
O Francuskoj revoluciji.
Znaš ko je Edit Pjaf.
Šta uopšte znam ja?
Patentirala sam neki toksični selfcare.
Izolujem se i čitam.
Plačem što neću imati dovoljno vremena
za sve knjige ovog sveta.
Ne volim Lovca u žitu.
Mario Puzo mi odgovara.
Možda zašto što sam
toliko vezana za porodicu.
Ne znam.
Znam samo da bi ovoga puta trebalo da se opustim.
Da ne skačem u budućnost,
svakako neizvesnu.
Mnogo je ovo misli za jednu glavu.

The post Tidža’s Place: Život je magičan appeared first on Kulturni kišobran.

U moru kratkih video snimaka koji svakodnevno preplavljuju društvene mreže, ovaj film spaja poeziju i džez muziku kao veoma slične a ustvari potpuno različite umetnosti koje se na jedinstven način upotpunjuju, dok ih prate kadrovi brutalnog i užurbanog grada.

Film prati priču o ljubavi, ali i gubitku, a zatim i samospoznaji. Poezija koju izgovara Angela Yausheva puna je besa i gneva, tuge i suočavanja, što je umnogome univerzalno iskustvo za veliki broj ljudi.

Smatramo da format kratkog video snimka nije baš najplodnije tlo za prenos toliko jakih emocija ali je autorka u tome uspela. Priču upotpunjuju besciljno lutanje gradom koji nikad ne spava, kao i kadrovi prolaznosti i hladnoće koji su u potpunosti u skladu sa Angelinim emocijama. Za manje od pet minuta saznajemo istinu o burnoj vezi i onome šta se dešava nakon nje.

Posebnu dimenziju filmu donosi zvuk trube – u kompoziciji se pojavljuje sempl poslednjeg sačuvanog snimka pradede autorke, violiniste Mohammeda Yausheva, što ne gledamo iz ugla gubitka već nastavka života. I sam kraj filma zapravo nije tužan, već nam pokazuje autorku kako se oslobađa bola plešući ispod mosta. Autorka pronalazi „muziku u sebi“, što dovodi do samospoznaje i oslobađanja.

Iza filma

Ovaj projekat potpisuje međunarodni tim ljudi: autorka i izvođačica Angela Yausheva je spoken word umetnica. Za muziku je zadužen australijski producent i kompozitor Alex Nicholls, poznat po radu u indie elektronskom triju Mansionair i solo projektu Nothing To See Here. Solo na trubi komponovao je i izveo australijski muzičar Will Endicott, aktivan na džez i savremenoj muzičkoj sceni, dok je za kameru i vizuelni identitet filma zaslužan beogradski fotograf i videograf Zoran Rašić.

Angelin rad funkcioniše između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, a njena poezija objavljivana je u više međunarodnih publikacija. Nastupala je na brojnim poetskim događajima širom Evrope. Objavljivanje njene prve zbirke poezije „A Small Part of a Long Story Told In a Foreign Language“ planirano je za oktobar 2026. godine. Film nas je naveo da istražimo i ostatak njenog rada, što možete pogledati na linku, a ostavljamo vam i link filma u nastavku.

.

.

.

.

Film će biti predstavljen i na Bring Your Own Beamer Serbia – seriji jednodnevnih izložbi.

The post Kako izgleda muzika koja živi u Angeli Yaushevoj appeared first on Kulturni kišobran.

pet je ujutru.

Ili u jutro.

Nisam sigurna kako je pravilno.

Neka bude sabajle.

Sneg je do gležnjeva.

Ustala sam za posao pre petnaest minuta.

Budim se rano kao da vodim jutarnji program.

Još uvek sam u pidžami,

čiji je donji deo upasan u čarape.

Preko pidžame imam neki bademantil,

deblji od ćebeta.

Preko svega toga jaknu.

Metla mi je u ruci.

Metlam sneg sa zavejanog auta.

Napolju nije hladno.

Ni najmanje.

Mada, šta sve imam na sebi,

ne smatram se merodavnom.

Razmišljam da li sve ovo ima smisla.

A onda se setim da su mi i prohtevi besmisleni,

pa nastavim da metlam i lopatam.

I pored svega toga… 

dobro je kod kuće biti.

The post Tidža’s Place: Iz dnevnika appeared first on Kulturni kišobran.

nakon što se motor utišao.

Raspredali smo u nedogled

da li je kafa iz Afrike potekla

ili ipak iz Brazila.

I kako je dospela u Italiju

i kako su napravili umetnost od kafe.

I da li je ok piti kafu “na prazan stomak”

ukoliko je napravljena s mlekom,

ili je to prečica za čir na želucu.

Ne znam koliko dugo smo sedeli

u vozilu koje se ne kreće,

znam da mi nije bilo dosadno.

Da su nam obaveze,

nametnute od strane kapitalističkog društva, to dozvolile

možda bismo jutro dočekali,

pričajući o recepturi hleba.

I vodili bismo tihu debatu o tome

da li je bolji nemački hleb

ili je popularnost francuskog bageta opravdana.

Onda bih ja dodala kako obožavam

pogačice sa čvarcima

i to bi bio trenutak kada se on

zaljubi u mene beskrajno.

Međutim,

niti je ovo roman Danijele Stil,

niti film sa Ričardom Girom.

Zahvalila sam mu se na kvalitetnom

vremenu koje smo proveli zajedno,

znajući da se koliko sutra nećemo čuti.

Poželeo mi je srećan put i laku noć

i promrmljao nešto nespretno, tipa:

– Javi se kad se vratiš

Oboje smo znali da od toga nema ništa,

ali lepo vaspitanje zahteva od nas da lažemo, stoga sam obećala da hoću.

The post Tidža’s Place: Hleb, kafa i ostale adikcije appeared first on Kulturni kišobran.

The post Tidža’s Place: Zaljubljenost appeared first on Kulturni kišobran.

Naslovna fotogafija: Pexels

The post Tidža’s Place: Pismo appeared first on Kulturni kišobran.

The post Tidža’s Place: Dobro sam appeared first on Kulturni kišobran.

Pre neko veče sam bila na dejtu.
Bila sam smirena.
Na granici sa dosadom.
On se vrpoljio.
Bio je vidno nervozan.
Probao je ismevati moj auto,
sat i način na koji vodim razgovor.
Nije mu uspelo.
To ga je naljutilo.
Onako, pasivno – agresivno.
Na tome se i završilo.

Neko mi je umro.
Spremam orahe za panaiju.
Sama sam prošla kroz taj period,
jer me je vest sačekala
kilometrima daleko od kuće.
Javila sam prijatelju.
Sada već bivšem.
Nije mi se našao,
a samo mi je razgovor potreban bio.

Ljudi me saleću da ispijamo kafe,
jer im, kako kažu,
moje društvo prija,
osećaju se bolje
nakon razgovora sa mnom.
Izbegavam ih.
To su monolozi.
Ja sam slušalac.
Jednosmerni odnosi.
Čisto gubljenje vremena.
I energije.

Nemoj donositi prebrzo zaključke.
Retko ko govori o neuspesima.
Iz straha.
Ili srama.

Neka ti ovo posluži kao podsetnik.
Čuvaj se.

Foto: Pexels

The post Tidža’s Place: Novembar appeared first on Kulturni kišobran.