Koliko je privatan život zapravo privatan?

Jedan od najisčekivanijih filmova na ovogodišnjem Beograd Film Festivalu bio je „Vie privée‘“ (Privatan život) francuske režiserke i scenaristkinje Rebeke Zlotovski. Film je prehodno prikazan na filmskom festivalu u Kanu.

„Privatan život“ je mračni i dramatični, ali i povremeno duhoviti triler koji prati psihoterapeutkinju Lilijan Štajner (Džodi Foster), Amerikanku koja već duži niz godina živi i radi u Parizu.

Kada sazna za smrt jedne od svojih pacijentkinja, Lilijan postaje ubeđena da nije reč o samoubistvu, već ubistvu. Kreće u sopstvenu istragu, u početku prepostavlja i greši, ali ne staje na putu koji je vodi dublje u nova saznanja, ne samo u složene odnose sa preminulom Paulom (Virdžini Efira), već i u izuzetno zagonetne predele sopstvene prošlosti i psihe.

Granice između racionalnog i emotivnog za Lilijan počinju da se brišu uz pomoć hipnoze, što dovodi do sumnje u sebe i svoju percepciju stvarnosti.

Ono što nas je takođe oduševilo je što Džodi Foster u ovom filmu govori isključivo na francuskom jeziku. Ako poznajete ljude koji misle glavom a ne srcem, biće vam jasno da je Džodina uloga odglumljena neverovatno. Njen lik je istovremeno autentičan, suzdržan i inteligentan, ali i emotivan i zbunjen, a sve to dok pokušava da zadrži profesionalnost, ugled i kontrolu dok se njen unutrašnji svet raspada zbog činjenica koje je potiskivala duboko u sebi.

Kroz sve to ima pomoć bivšeg muža Gabrijela (Danijel Otej). Za razliku od glavnih likova, gluma sporednih nije toliko upečatljiva.

Iako film počinje kao klasična kriminalistička priča, konstantno preskače tanku liniju između psihološke drame i trilera.

Ni nekoliko dana nakon BFF-a nemamo odgovore na sva pitanja koja nam film postavlja. Osećaj krivice, ljudska psiha, potraga za istinom, odgovornost… mnogo ih je, ali ono što ne preispitujemo- Džodi Foster je idealna glumica za ovaj film.

.

.

.

.