Beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se predstave iz Argentine, Libana, Slovenije, Crne Gore, Srbije, Portugalije i Italije.

27 miliona dinara za Bitef

Na konferenciji za medije održanoj 23. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu Jelena Medaković, v. d. sekretara Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, rekla je da Bitef, kao manifestacija od posebnog značaja za Grad Beograd, predstavlja referentnu tačku domaće kulturne scene, ali i važan međunarodni festival.

„Sekretarijat za kulturu je ove godine, kroz rebalans budžeta, izdvojio dodatna sredstva za festival, tako da Bitef sada raspolaže ukupnim budžetom od 27 miliona dinara, što znači da je u odnosu na prvobitno opredeljena sredstva dobio dodatnih sedam miliona dinara“, istakla je Medaković.

O konceptu

Koncept i slogan 59. Bitefa predstavio je predsednik Odbora Bitefa i selektor festivala Spasoje Ž. Milovanović. Istakao je da je naslov ovogodišnjeg festivala „Usudi se da saznaš“ nastao kao posledica procesa selekcije, a ne kao polazna tačka za izbor predstava. Ono što ih povezuje nije tema kojom se bave niti estetika, već pogled na svet koji iz njih proizlazi:

„To je otvorena sumnja da postoji konačna istina, da postoji nešto što svi znamo pre nego što smo ga zaista istražili i promislili. Svaka predstava pokušava da progovori ne samo o događaju kojim se bavi, već i o načinu na koji je taj događaj kasnije interpretiran u savremenosti.“

„Predmet Medeja“

Kao primer, Milovanović je naveo predstavu „Predmet Medeja“ Crnogorskog narodnog pozorišta u režiji Dijega de Bree, koja će 14. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu otvoriti 59. Bitef. Kako je objasnio, u ovoj predstavi Medeja i Euripidov tekst postaju predmet tumačenja i stavljaju u fokus pitanje načina na koji interpretiramo određene događaje.

„Otuda i naslov „Usudi se da saznaš“. Ne – „usudi se da znaš“, što je uobičajeni prevod i standardna interpretacija, već – „usudi se da saznaš“ – usudi se da kreneš u proces saznavanja, da se pokreneš, a ne da prihvataš gotove sudove i opredeljuješ se za jednu ili drugu stranu bez dovoljno promišljanja i bez napora da dođeš do sopstvenog zaključka“, istakao je.

Zaključujući svoje obraćanje, Milovanović je istakao da ovogodišnja selekcija predstavlja presek jednog trenutka u savremenom svetskom teatru i jedan mogući odgovor na pitanje kako pozorište danas izgleda.

„Da li je taj odgovor konačan? Svakako nije. Neka druga selekcija verovatno bi ponudila drugačiji pogled i drugačiji povod za razmišljanje“, rekao je Milovanović, poželevši publici dobrodošlicu na 59. Bitef.

Pokrovitelj 59. Bitefa je Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. Podršku ovogodišnjem izdanju pružila je i kompanija Coca-Cola HBC Srbija, dugogodišnji partner festivala.

Foto: Duško Miljanić

The post „Predmet Medeja“ otvara 59. Bitef u septembru appeared first on Kulturni kišobran.

Od važne muzičke stanice do utihnuća

Priča o Art Frontu počinje mnogo ranije od samog festivala. Krajem 2000-ih i početkom 2010-ih godina, Sremska Mitrovica bila je grad sa živom koncertnom scenom. Publika je dolazila iz čitavog regiona na nastupe bendova kao što su Darkwood Dub, Goblini, Kanda, Kodža i Nebojša i mnogi drugi. Grad je bio važna stanica na koncert mapi Srbije.

Vremenom je ta scena utihnula. Koncerata je bilo sve manje, festivali su nestajali, a grad je izgubio deo kulturne energije po kojoj je bio prepoznatljiv.

Renesansa

Upravo zato je pre nekoliko godina grupa entuzijasta odlučila da promeni stvari. Vođeni ljubavlju prema svom gradu i željom da kulturni život ponovo oživi, pokrenuli su Art Front festival. Danas, četiri godine kasnije, festival nije samo muzički događaj, već važan deo identiteta Sremske Mitrovice.

Posebnost Art Fronta ogleda se upravo u onome što publika danas sve više traži – atmosferi.

Posetioci nisu samo prolaznici između bina, već deo zajednice koja se okuplja oko muzike, umetnosti i druženja. Festival neguje blizak odnos sa publikom, a upravo taj osećaj pripadnosti razlog je zbog kojeg se mnogi iz godine u godinu vraćaju.

Povezanost sa lokalnom zajednicom

Pored muzičkog programa, Art Front je od samog početka snažno povezan sa lokalnom zajednicom kroz humanitarne akcije, radionice za decu, promocije knjiga, stand-up programe i projekte ulične umetnosti.

Mural posvećen solidarnosti i slobodi izražavanja danas predstavlja jedan od prepoznatljivih simbola festivala i grada.

U susret festivalu, organizatori su pozvali lokalne ugostitelje i proizvođače da prijave svoje menije i predstave sremačku gastronomiju publici Art Fronta.

Velika imena na bini

Da je festival iz godine u godinu rastao potvrđuje i lista izvođača koji su nastupali na njegovim binama. Publika je imala priliku da sluša Bajagu i Instruktore, Konstraktu, Vlatka Stefanovskog, Buč Kesidi, Letu štuke, Zoster, Gobiline, Senidah, Marka Louisa, Darka Rundeka i brojne druge izvođače. Posebnu pažnju prošle godine privukao je nastup legendarnog britanskog drum and bass umetnika Roni Sizea.

Organizatori nastavljaju da razvijaju festivalski koncept, pa je prošle godine predstavljena „chill zona“, prostor namenjen odmoru i druženju.

Ulaznice za festival su dostupne putem Gigstix platforme kao i u poslovnici Uno Travel na Žitnom trgu 20 u Sremskoj Mitrovici.

Foto: Čedomir Nedeljković i Kristijan Žabić // Festivalski promo, dozvoljeno objavljivanje

The post „Najveći mali festival u Vojvodini“ i ovog avgusta u Sremskoj Mitrovici appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom večeri publici će prvi put biti predstavljeni radovi deset finalista konkursa, kao i ekskluzivna umetnička kolekcija nastala u saradnji sa brendom Zulum Concept.

Kroz različite umetničke prakse – od ilustracije, grafičkog dizajna i slikarstva do tattoo i mural umetnosti – finalisti su odgovorili na zadatu temu inspirisanu porukom „Čist zid znači nem narod“ (Muro pulito, popolo muto), promišljajući odnos između javnog prostora, slobode izražavanja i savremenog društva.

Finalisti Zulum Manifesta su:

• Boris Stajevski, karikaturista i digitalni ilustrator
• Aleksandar Topić, grafički dizajner
• Nevena Kostić, vizuelna umetnica i slikarka
• Milan Miletić, vizuelni umetnik i grafički dizajner
• David Radonjić, slikar i muralista
• Aleksandra Maslar, tattoo umetnica
• Jelena Trifunović, linijska ilustratorka
• Aleksandar Srbljanin, vizuelni umetnik
• Sofija Milovanović, vizuelna umetnica
• David Đorđević, dizajner tekstila

Odabrani radovi postali su deo kolekcije Zulum Manifest, projekta koji je pokrenuo domaći streetwear i lifestyle brend Zulum Concept sa idejom da otvori prostor za saradnju umetnika različitih generacija, medija i senzibiliteta.

Zulum Manifest je zamišljen kao platforma koja povezuje autore i stvara mogućnosti za nove saradnje i zajedničke projekte, a koji umetnicima pruža vidljivost, podršku i prostor za razvoj njihovih ideja.

Svaki od deset finalista dobio je honorar u iznosu od 500 evra, kao i promotivnu podršku kroz marketing i PR kampanju. Zvanična prodaja kolekcije počinje na dan događaja, dok će Zulum Manifest nastaviti da se razvija kroz buduće umetničke saradnje i nove projekte.

The post Zulum Manifest predstavlja radove deset finalista u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

Međunarodni festival kratkog igranog filma Bašta Fest ove godine održava se Bajinoj Bašti pod sloganom Čukni u drvo, donoseći ovdašnjoj publici premijere brojnih domaćih i svetskih ostvarenja.

Tako će u parku Borići biti prikazano 26 kratkih filmova, a publiku će u ovogodišnja filmska druženja uvesti glumac Ognjen Mićović koji će svečano otvoriti festival.

Mićović je na malim ekranima ostvario niz uloga, a prošlu godinu obeležio je ulogom Luke Baše u hvaljenoj seriji Tvrđava. Ostvario je i zapaženu filmsku ulogu u ostvarenju Čuvari formule: Lančana reakcija Dragana Bjelogrlića.

Pozivom da upravo on otvori festival Bašta Festa nastavlja tradiciju da ovu počasnu ulogu poveri mladom glumcu ili glumici koji su svojim talentom obeležili prethodnih godinu dana.

„Bašta Fest kao mlad festival strpljivo, pažljivo i promišljeno gradi, usavršava i unapređuje svoj ukus kada je u pitanju selekcija filmova i već godinama unazad zaista stoji kao kvalitetna referentna tačka za sve sladokusce filma širom regiona“, izjavio je Mićović koji je festival prvi put posetio 2022. godine.

Dve godine kasnije u okviru glavnog programa prikazan je i film Bull’s Eye Petra Lakića, u kojem je upravo Mićović igrao jednu od glavnih uloga.

„Obožavam filmove sa Bašte, neke vrlo dobro i pamtim. Bašta Fest je pravi vjetar u leđa mladim autorima i to najviše cijenim kod njega. Presrećan sam što ove godine imam tu čast da otvorim ovaj festival.“

Yugo Florida za zatvaranje

S druge strane zatvaranje festivala 5. jula, uz dodelu nagrada, obeležiće i specijalna projekcija filma Yugo Florida Vladimira Tagića, filma koji nakon Sarajeva, Herceg Novog, Podgorice, Splita i Beograda nastavlja svoj uspešan festivalski život.

Glavne uloge u ovom ostvarenju tumače Andrija Kuzmanović, Nikola Pejaković i Hana Selimović. Radnja prati usamljenog Zorana koji ima veoma odgovoran posao: na monitorima u režiji rijaliti programa gleda učesnike kako spavaju. Njegovu „uzbudljivu“ svakodnevicu promeniće iz korena iznenadne životne okolnosti zbog kojih odlazi na poslednje zajedničko putovanje sa otuđenim ocem.

„Na Bašta Fest sam prvi put došao 2015. godine sa svojim diplomskim filmom. Imao sam 29 godina i pomislio kako sam mator i kako taj festival treba da prepustim nekim mladim ljudima. Sada, kada imam četrdeset godina, malo drugačije gledam na tih svojih dvadeset devet“, kazao je Tagić.

„Šalu na stranu, volim Bašta Fest, volim Bajinu Baštu. Svaki put se odlično provedem i podsetim koliko je važno negovati duh mladosti i ljubav prema filmu. Srećan sam što naš film zatvara festival i sa nestrpljenjem čekam reakcije publike.“

Svetske premijere

U okviru glavnog programa publika će biti u prilici da pod otvorenim nebom pogleda kratkometražne filmove iz čak dvadeset i četiri zemlje. Od toga će tri ostvarenja imati svoju svetsku premijeru na Bašta Festu, dok će devetnaest filmova prvi put biti prikazano u Srbiji upravo u Bajinoj Bašti.

Sva kratkometražna ostvarenja takmiče se za nagrade glavnog žirija koji će dodeliti nagradu Zlatna imaginacija za najbolji film, nagrade Zlatna interpretacija za najbolju mušku i žensku ulogu, kao i dve specijalne nagrade.

Osim toga tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru Zlatna vizualizacija u saradnji sa rentalom Cineplanet koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.

Pored besplatnog glavnog filmskog programa, koji čini 26 ostvarenja iz celog sveta, posetioce Bašta Festa očekuje i raznovrstan edukativni, kao i prateći muzički program.

Detaljne informacije i festivalska satnica mogu se pronaći na zvaničnom sajtu, kao i i na instagram i fejsbuk profilu Bašta Festa.

The post Mladi glumac Ognjen Mićović otvara 13. Bašta Fest appeared first on Kulturni kišobran.

Više o predstavi pročitajte OVDE.

Ovogodišnji BELEF traje od 20. juna do 22. septembra 2026. godine, a tokom tri meseca publici će ponuditi više od 40 različitih programa – od koncerata klasične i etno muzike, preko pozorišnih predstava i sadržaja za decu i mlade, do gostovanja umetnika iz Srbije i inostranstva.

Programi će biti održavani na više lokacija u gradu, među kojima se izdvajaju Sava centar, Konak kneginje Ljubice i Sala Beogradske filharmonije, čime festival i ove godine nastavlja da spaja različite umetničke forme i približava ih širokoj publici.

Koncert posvećen srpskoj kulturnoj baštini

Prvi program nakon svečanog otvaranja zakazan je za 23. jun, kada će u Sali pod svodovima Konaka kneginje Ljubice, sa početkom u 20.30, nastupiti Ansambl Helenia sa koncertom „Na krilima srpske kulturne baštine“. Ulaz je slobodan.

Publika će imati priliku da čuje etno pesme, izbor iz Mokranjčevih „Rukoveti“, horske aranžmane kompozicija „Što se bore misli moje“ i „Oj, Srbijo, mila mati“, uz instrumentalnu pratnju.

Mladi umetnici u okviru programa „FMU na BELEF-u“

Dan kasnije, 24. juna u 18 časova, u Konaku kneginje Ljubice nastupiće pijanista Aleksandar Jovčić, u okviru programa „FMU na BELEF-u“. Ulaz na koncert je besplatan.

Na repertoaru će se naći Bahova Partita br. 2, Ravelova Sonatina i Šopenovo delo Andante spianato & Grande Polonaise Brillante. Jovčić je dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, a pored solističke karijere aktivan je i kao član kamernih sastava.

Gostovanje australijskog ansambla „Liaison“

Ljubitelje kamerne muzike 25. juna očekuje koncert ansambla Liaison iz Australije, koji čine klarinetista Dejvid Grifits, pijanista Timoti Jang i violončelistkinja Svetlana Bogosavljević.

Koncert će biti održan u Konaku kneginje Ljubice od 20.30, a ulaznice su dostupne na blagajni Konaka i putem servisa Tickets.rs.

Ugledni magazin Limelight opisao je ansambl „Liaison“ kao „nacionalno blago“, svrstavajući ga među najznačajnije australijske sastave sa međunarodnom reputacijom.

Veče operskih arija i solo pesama

Publiku 26. juna od 20.30 očekuje koncert mezzosoprana Eme Krajnović, uz klavirsku pratnju Ivane Stoković i gostovanja soprana Milice Žižić i Teodore Marić.

Program će obuhvatiti solo pesme Frančeska Paola Tostija, kao i operske arije Rosinija, Donicetija, Verdija i Gunoa.

Komedija o pohlepi i sujeti

Pozorišni program nastavlja se 28. juna, kada će u Konaku kneginje Ljubice biti izvedena komedija „Bard, grabež i psihijatar“, u kojoj igraju Vladan Savić, Kristina Savić i Janko Cekić.

Predstava prati poznati glumački par koji dolazi na bračno savetovanje kako bi spasao brak, ali se ubrzo ispostavlja da oboje imaju skrivene motive i pokušavaju da pridobiju psihijatra na svoju stranu. Komad kroz humor postavlja pitanje dokle su ljudi spremni da idu vođeni sujetom i pohlepom.

Ulaznice su dostupne na blagajni Konaka kneginje Ljubice i preko Tickets.rs.

„Dečiji ponedeljak“ i predstava o vršnjačkom nasilju

Program namenjen najmlađima počinje 29. juna u 19 časova predstavom „Igre isTEENe sa roditeljima“, koju potpisuju Ružica Vasić i Fuad Tabučić. Ulaz je slobodan.

Predstava je zasnovana na stvarnim ispovestima tinejdžera koji su pretrpeli nasilje i ima za cilj da ukaže na važnost pravovremenog reagovanja roditelja, nastavnika i okoline, kao i na potrebu prepoznavanja različitih oblika nasilja. Namenjena je mladima od 13 do 19 godina, ali i roditeljima.

Kamerni ansambl iz Rumunije

Već narednog dana, 30. juna u 20 časova, u Konaku kneginje Ljubice nastupiće rumunski Incanto Quartetto.

Ansambl iz Temišvara poznat je po repertoaru koji prevazilazi granice klasične kamerne muzike i obuhvata dela od baroka do savremenih kompozicija, kao i valcere, polke, tango, filmsku muziku i mjuzikle. Ulaz na koncert je slobodan.

Violina, harfe i mladi talenti

Program „FMU na BELEF-u“ nastavlja se 1. jula, kada će u Konaku kneginje Ljubice nastupiti violinistkinja Veronika Mona Bogić, koja trenutno pohađa doktorske studije i stipendistkinja je Fondacije „Dobar glas“.

Na repertoaru će se naći dela Baha, Bramsa, Paganinija i Ravela.

Ljubitelji harfe moći će da uživaju 5. jula na koncertu „Duo harfi“, koji čine Aleksandra Petrović i Olga Marković. Publika će imati priliku da čuje dela Hindemita, Renije, Raičkovića, Salseda, Flađela, Skarlatija i Ingeborg Bugarinović.

Predstava za decu protiv vršnjačkog nasilja

U okviru programa „Dečiji ponedeljak“, 6. jula biće izvedena predstava „I mali su veliki“ Maje Kolundžije Zoroe.

Predstava, namenjena deci starijoj od sedam godina, nastala je u saradnji sa dečjim psihologom i kroz humoristične situacije govori o vršnjačkom nasilju i načinima prevazilaženja sukoba među decom.

Koncert učenika Škole za muzičke talente iz Ćuprije

Sala Beogradske filharmonije ugostiće 9. jula učenike Škole za muzičke talente iz Ćuprije.

Na programu će se naći dela Zoltana Kodalja, Antonija Vivaldija, Petra Iljiča Čajkovskog, Dejana Despića, Davida Popera, Pabla de Sarasatea i Bele Bartoka, a ulaz će biti slobodan.

Priča o Mihajlu Pupinu za nove generacije

Pozorišni program biće nastavljen 14. jula izvođenjem monodrame „Pupin – Istorija velikana“, koju izvodi Fuad Tabučić.

Predstava, zasnovana na autobiografiji Mihajla Pupina „Od pašnjaka do naučenjaka“, prati priču o ocu koji, pokušavajući da ćerki približi prave životne vrednosti, kroz glumačke transformacije oživljava najvažnije trenutke iz života velikog srpskog naučnika.

Tekst i dramaturšku obradu potpisuje Ružica Vasić, a ulaz na predstavu je besplatan.

Program 33. BELEF-a može se naći na sajtu belef.rs i društvenim mrežama BELEF-a: Facebook i Instagram. Organizator zadržava pravo izmene programa.

Naslovna fotografija: Cigani lete u nebo, Foto: Dalibor Tonkovic

The post Počinje 33. BELEF: Pogledajte program festivala do sredine jula appeared first on Kulturni kišobran.

Nisomnia lokaciju ove godine menja iz bezbednosnih razloga usled oštećenja fasade u dvorištu Banovine. Nova festivalska zona nalazi se u rovu Tvrđave, na terenu za mali fudbal (pored Glavne autobuske stanice).

Tokom dva festivalska dana, publika će imati priliku da uživa u nastupima šest izvođača različitih generacija i muzičkih pravaca. Program obe večeri počinje tačno u 21:00 čas, a u nastavku donosimo detaljan raspored nastupa:

Petak, 19. jun 2026.
21:00h – Heroji
22:15h – Plejboj
00:00h – Bad Copy

Subota, 20. jun 2026.
21:00h – Nevladina organizacija Vlade Divljana.
22:45h – Artan Lili
00:30h – Fighting Sparrow

Za sve koji još uvek nisu obezbedili svoje mesto ispred bine, u prodaji su preostale isključivo ulaznice po regularnoj ceni od 1500 dinara po večeri, kao i kompleti po ceni od 2500 dinara. Karte se mogu kupiti u knjižari Niškog kulturnog centra, u Dušanovom bazaru (lokal Bilet.rs), kao i putem internet stranice Bilet.rs.

Artan Lili, Foto: Braca Nadeždić

The post Sve je spremno za Nisomniju 2026, pogledajte program appeared first on Kulturni kišobran.

Festival francuskog filma održaće se u dva seta termina. Od 23. do 28. juna filmovi će se prikazivati u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. A od 2. do 5. jula projekcije će biti prikazivane na Beez Trgu na Ušću, kao i u Gornjem Milanovcu, Užicu, i Zrenjaninu.

Program festivala donosi besplatne projekcije na otvorenom, među kojima i najnovije francuske filmove, ali i ostvarenja prikazana na Kanskom festivalu.

Otvaranje uz „Električni poljubac“

Festival će u utorak, 23. juna u 21 čas u Botaničkoj bašti u Beogradu, otvoriti film „Električni poljubac“ (La Vénus électrique) reditelja Pjera Salvadora, koji je ove godine otvorio 79. Kanski filmski festival.

Reč je o francusko-belgijskoj romantičnoj komediji-drami smeštenoj u Parizu 1928. godine. Film prati mladog slikara Antonija Balestru, koji nakon smrti supruge gubi inspiraciju i pokušava da stupi u kontakt sa njom preko medijuma. U taj svet ulazi Suzan, zabavljačica sa vašara. Predstavljajući se kao vidovnjakinja ulazi u niz seansi koje prerastaju u složenu igru prevare, emocija i stvarnih osećanja.

Vizual filma poslužio je kao zvanični vizual ovogodišnjeg festivala.

Filmovi braće Limijer na festivalu kao uvod u European Cinema Pass Serbia

Ove godine obeležava se 130 godina od prve filmske projekcije u Beogradu, održane 6. juna 1896. godine u kafani „Zlatni krst“ na Terazijama, kada su publici premijerno prikazani filmovi braće Limijer.

Tim povodom, u okviru projekta European Cinema Pass Serbia, tokom Festivala francuskog filma biće prikazivani kratki filmovi braće Limijer, čime se simbolično obeležava početak bioskopskog života u Beogradu i njegov razvoj do savremenog evropskog filmskog iskustva koje projekat neguje.

Andrija Kuzmanović – kum festivala

Kum ovogodišnjeg izdanja Festivala francuskog filma je glumac Andrija Kuzmanović. Festival organizuju Francuski institut u Srbiji, MegaCom Film i mts Dvorana.

Program

Pored „Električnog poljupca“, na repertoaru su i filmovi „Američki san“, „Igo“, „Komedi Fransez“, „Mi amor“, „Niko neće znati“, „Šapat“ i „Zraci i senke“.

Više o ovim filmovima i gde se i u kojim terminima prikazuju pogledajte na sajtu Francuskog instituta, kao i na zvaničnom sajtu festivala.

Naslovna fotografija: Kadar iz filma „Elektični poljubac“ / Foto: Les Films Pelleas

The post Koje filmove gledamo na Festivalu francuskog filma? appeared first on Kulturni kišobran.

Uz to što će s kolegama u žiriju odlučivati o nagrađenima, glumici će biti dodeljeno i Počasno Srce Sarajeva za izuzetan doprinos filmskoj umjetnosti.

“Emily Watson već dugo zauzima posebno mjesto u srcima festivalske publike, pa je dodjela Počasnog Srca Sarajeva i prirodna i potpuno zaslužena”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

Dva puta nominovana za nagradu Oskar, Emily Watson nesumnjivo spada u svetski glumački vrh, što je dodatno potvrđeno 2015. godine kada je odlikovana Redom Britanskog Carstva u rangu časnice (OBE) za svoj doprinos dramskoj umetnosti.

Gledaoci su je nedavno mogli videti u liku Mary Shakespeare u adaptaciji nagrađivanog istorijskog romana Maggie O’Farrell „Hamnet” u režiji Chloé Zhao.

Imala je i glavnu ulogu uz Oliviju Williams i Marka Stronga u HBO Max televizijskoj seriji „Dina: Proročanstvo“, čije je snimanje druge sezone upravo završeno.

Emily Watson takođe ima bogatu pozorišnu karijeru, uključujući brojne produkcije s Royal Shakespeare Company.

Prošle godine primila je prestižnu nagradu Richard Harris na dodeli Nagrada britanskog nezavisnog filma (BIFA), čime je odato priznanje njenom izuzetnom doprinosu britanskom filmu.

Pored toga, Emily Watson bila je nominovana 2019. s HBO/Sky mini-serijom „Černobil“ za Emmy i Zlatni globus.

Trideset i drugo izdanje Sarajevo Film Festivala biće održano od 14. do 21. avgusta 2026. godine.

The post Emily Watson dobitnica Počasnog Srca Sarajeva appeared first on Kulturni kišobran.

Gran-pri festivala „Živojin Žika Pavlović“ za najbolju režiju u kategoriji Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ dodeljen je Muratu Firatogluu za njegov film „Jedan od onih dana kada Heme umire“, zbog hrabrih rediteljskih odluka i svežine pristupa temi.

Ovaj film „kroz prizmu male zajednice govori o problemima današnjeg sveta koji nema vremena niti volje za mirnim rešavanjem nesuglasica“, naveo je žiri u svom obrazloženju.

Reditelj i član žirija Siniša Dragin uručio je nagradu turskom reditelju Muratu Firatogluu, koji se zahvalio festivalskom timu i žiriju, istakavši kako je veoma počastvovan zbog ove nagrade.

Žiri ovog programa dodelio je i Nagradu za poseban doprinos za scenario filma „Yugo Florida“, autorima Vladimiru Tagiću i Milanu Ramšak Markoviću. „Kroz originalan pristup govore o kasnom sazrevanju glavnog junaka kroz događaje u koje ga je život gurnuo“, naveo je žiri.

Nagradu je primio Vladimir Tagić, koji se zahvalio u ime nagrađenog dua.

„Posebno sam srećan kada vidim kako izgleda ova nagrada, zato što je na njoj fotografija iz filma ‘Kad budem mrtav i beo’. Stvarno je velika čast primiti nagradu sa možda i najikoničnijom fotografijom koja je ikad nastala u jugoslovenskom filmu“, istakao je Tagić.

O nagradama u Glavnom takmičarskom programu „Buđenje Balkana“ odlučivali su reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Sejfi i reditelj Siniša Dragin.

Nagrada „Dušan Makavejev“ za najbolji film u Međunarodnom takmičarskom programu „Misterije filma“ dodeljena je američkoj rediteljki Amandi Kramer za ostvarenje „By Design“, koje je žiri okarakterisao kao „hipnotički hibrid filma, performansa i instalacije“ i „vorholovski konceptualan“.

Žiri, koji čine rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta, u obrazloženju je naveo da je film „duhovita i drska studija objektivizacije i apsurda konzumerističke nužde da se pobegne od tereta stvarnih odnosa i tako kroz pretvaranje subjekta u objekat na kraju pobegne u izvesnost praznine“, te da „film sadrži makavejevljevsku britkost, zaigranost i neumoljivu duhovitost“.

Specijalna nagrada za rediteljski postupak dodeljena je rediteljki Dongu Dije Linu za film „Ne plači leptiru“, i to „zbog veštine isticanja krhke granice između banalnosti i radikalnih životnih obrta, često uslovljenih našom sklonošću ka igri koja nikada ne može biti dozirana i koja nam uvek izmiče i na kraju se okreće protiv nas“. Žiri je posebno istakao „sugestivnu i uzbudljivu promenu žanra motivisanu hiperrealnim doživljajem glavne junakinje“.

Nagradu za najbolju režiju u Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“ osvojila je Teona Strugar Mitevska za film „Majka“.

Nagrada se dodeljuje „zbog veštog i suptilnog dodirivanja sa žanrovima mistike, fantazije i trilera u brižljivo režiranoj istorijskoj drami, kao i za hrabrost rediteljke u portretiranju jedne od najznačajnih ličnosti 20. veka putem otkrivanja moralne dileme od koje zavisi njen duhovni opstanak“, naveo je žiri u sastavu Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

Nagradu je u ime laureatkinje primio ambasador Severne Makedonije u Beogradu Nikola Tupančeski, koji je ovom prilikom rekao: „Ovo je veliko priznanje za našu producentkinju i rediteljku, ali isto tako predstavlja i veliko priznanje za Republiku Severnu Makedoniju“.

Nagradu za poseban doprinos za ulogu u filmu „Karmadona“ dobila je naša poznata glumica Jelena Đokić, i to „za preciznu igru u zahtevnom žanru, ispunjenje uloge u svim aspektima, kao i doprinos kojim je film dosegnuo viši umetnički nivo“.

Darja Bajić Božović, direktorka Balkanskog festivala filmske režije, istakla je da ovaj festival ne bi mogao da bude realizovan bez partnera i prijatelja, kao ni bez tima festivala, koji je doprineo održavanju festivala u teškim uslovima. „Hvala i publici koja je bila uz nas i zbog koje pravimo ovaj festival“, zaključila je direktorka BFFR-a.

Po završetku dodele nagrada, prisutnima se obratio i hrvatski reditelj, prijatelj festivala i selektor programa „Povratak žanru“, Vinko Brešan.

„Pre 25 godina sam se preselio na Kvaternikov trg u Zagrebu. Unutrašnje dvorište je bilo betonirano, a na sredini je bila mala pukotina, gde je bila jedna, tek par centimetara velika biljka. Nakon 20 godina ta biljka je došla do mog četvrtog sprata. E, to je balkanski film. To je ono gde smo mi u stanju zapravo probiti sve betone i izrasti u nešto lepo i nešto veliko. Verujem da će ovaj Balkanski festival filmske režije doći do četvrtog sprata. Verujem da smo u stanju sve osvojiti, da ćemo vrlo brzo ostvariti neke bitne stvari kao što je Balkanski fond, koji će pomagati balkanskom filmu da zaista naraste. Iskreno verujem da ćemo se veseliti još više u sledećim godinama“, ispričao je Brešan.

Podsećamo, na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje je održano od 10. do 14. juna, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija prikazano je 21 ostvarenje.

Selektor programa „Buđenje Balkana“ bio je naš proslavljeni reditelj Darko Bajić, suosnivač festivala, selektor programa „Misterije filma“ – reditelj i suosnivač festivala Uroš Tomić, dok je program „Povratak žanru“ selektovao poznati hrvatski reditelj Vinko Brešan.

Deo festivalskog programa održan je po prvi put u novom prestoničkom bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, koji je doneo nov i atraktivan ambijent gledanja filmova pod otvorenim nebom, dok je deo programa prikazan u poznatom bioskopu Tuckwood.

Tokom pet dana festivala BFFR je bio regionalna prestonica filma, ali i događaj u čijem je fokusu bila vidljivost balkanskog filma u svetu, odnosno inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda, u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

The post Završen 2. Balkanski festival filmske režije: ovo su svi nagrađeni appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom dva festivalska dana, Muzej postaje živa pozornica, mesto susreta kulturnih tradicija, modernih izraza i autentične umetničke inspiracije. Uz podršku brojnih afričkih ambasada i konzulata, i ove godine muzejska bašta prerasta u „Durbar – festival festivala“, živopisan prostor upoznavanja afričkih kultura, ispunjen bojama, zvucima i mirisima kontinenta. Na festivalskim štandovima smenjivaće se autentični ukusi, rukotvorine i umetnički predmeti iz različitih delova Afrike, dok će se kroz prostor širiti mirisi začina i kafe, ritam bubnjeva i neposredna energija susreta koja briše granice između publike i izvođača.

Program i ove godine spaja igru, znanje i kreativnost: posetioce očekuju likovne i kreativne radionice, učenje vezivanja tradicionalnih afričkih turbana, oslikavanje murala, igranje društvene igre mankale, koncerti, plesni nastupi i vođenja kroz stalnu postavku muzeja, kao i kroz aktuelnu izložbu „Reci: Art – Otpad kao resurs“.

Glavni muzički gost: Les Amazones d’Afrique

Muzički vrhunac festivala biće koncert grupe Les Amazones d’Afrique u nedelju, 21. juna. Ovaj pan-afrički ženski bend osnovan je 2014. godine u Bamaku, a danas okuplja umetnice iz Malija, Benina, Burkine Faso, Obale Slonovače i Konga, koje pevaju na sopstvenim maternjim jezicima. Njihova muzika spaja zapadnoafričku tradiciju sa hip-hopom, trepom i elektronskim zvukom – moćna, plesna i neponovljiva kombinacija po kojoj su postale jedan od najprepoznatljivijih savremenih muzičkih kolektiva afričkog kontinenta. Njihov najnoviji album Musow Danse (2024), koji je producirao Džeknajf Li (U2, Taylor Swift), magazin Rolling Stone proglasio je jednim od najznačajnijih pan-afričkih muzičkih izdanja modernog doba.

Njihove pesme nose snažne poruke o slobodi, dostojanstvu i osnaživanju žena, spajajući umetnički izraz i društveni angažman.

Afro festival ostaje jedinstven događaj u regionu koji afričke kulture predstavlja ne samo kroz tradicionalno stvaralaštvo, već i kroz savremeni, neposredni doživljaj. To je festival susreta, ritma i otvorenosti – dva dana tokom kojih Beograd diše drugačije. Glasnije. Toplije. Slobodnije.

Više informacija o kompletnom programu uskoro na: www.mau.rs

Foto: Marija Piroški, prava MAU

The post AFRO FESTIVAL 20. i 21. juna u Muzeju afričke umetnosti appeared first on Kulturni kišobran.