Od 11. do 15. avgusta 2026. na budimpeštanskom Óbuda ostrvu, The Island of Freedom donosi pet dana neprekidne muzike.

Headlineri

Ovogodišnji Sziget donosi jedan od najjačih headliner lineupa u novijoj istoriji festivala. Florence + The Machine nastupa uz novi album Everybody Scream i vraća se kao jedna od najdojmljivijih live snaga današnjice.

Britanski rock div Bring Me The Horizon donosi energiju koja je neizbežna, dok se Lewis Capaldi vraća na veliku scenu nakon višemesečne pauze zbog zdravstvenih razloga uz nastup koji će biti posebno emotivan za sve fanove.

Twenty One Pilots donose crossover show koji spaja hip-hop, rock i emocionalni naboj, dok Jorja Smith, Skepta, Skrillex, Zara Larsson i mlada indie pop senzacija Sombr zaokružuju lineup koji pokriva sve od indie popa do world-class electronice.

Baby Lasagna na Ostrvu Slobode

Za Hrvatsku, Sziget 2026. ima posebnu težinu. Baby Lasagna, odnosno Marko Purišić, nastupa na jednoj od najvećih evropskih festivalskih pozornica i to uz headlinere svetskog nivoa.

Nakon drugog mesta na Evroviziji 2024. s pesmom „Rim Tim Tagi Dim“, debitantskog albuma DMNS & Mosquitoes objavljenog početkom 2025. i evropske turneje, Sziget je sledeći veliki korak u u njegovoj međunarodnoj karijeri.

“Očekivanja ne postoje jer nikad nismo nastupali na baš tako velikom festivalu. Imamo čisto platno. To mi je najljepše”, rekao je Purišić u najavi nastupa.

Festival i pozornice

Sziget 2026. dolazi s temeljno obnovljenim rasporedom distrikta i pozornica, a ove godine posebno se ističe jak elektronski program.

U novom Delta Distriktu formiran je elektronski trokut: Yettel Colosseum, BOLT Night Stage i Arzenál x Turbina Der Klub, s imenima poput Richie Hawtin, Boys Noize, Indira Paganotto, Dom Dolla, Pan-Pot, Sub Focus, Vintage Culture i mnogih drugih.

Na Revolut Stageu nastupaju Chet Faker, Dijon, Natasha Bedingfield, Parcels, Underworld, Black Country New Road i Lambrini Girls, uz još niz izvođača. Hip-hop i rap kulturu preuzima dediciran distrikt dropYard.Celi lineup.

Na severu ostrva, novi Wonderland distrikt objedinjuje Magic Mirror, Lightstage i Art Garden, dok Jardin des Arts i Le Grand Theatre (kapacitet 1.500) donose savremeni cirkus, ples i audiovizualne produkcije. Osim muzike, festival nudi pozorišneizvedbe, cirkuske showove (Cirque du Sziget), umetničke instalacije i interaktivne radionice. 

Magic Mirror – Queer srce Szigeta

Szigetov ikonski LGBTQIA+ venue, Magic Mirror, vraća se u novi Wonderland distrikt s programom koji slavi queer radost i inkluzivnost, sve to u srcu Mađarske. Ove se godine događa premijera: prvi put u istoriji Magic Mirrora, jedan od glavnih večernjih showova bit će mađarska produkcija Ballroom Magic kolektiva Anybody Walking. 

Uz tu premijeru, pozornicu deli amsterdamski House of Circus (cirkus, akrobatika i drag), meksički performer Mazorra, brazilska zvijezda Diana Salles i bugarski multidisciplinarni umetnik Ivo Dimchev.

Uz showove, Magic Mirror nudi plesne radionice, voguing, waacking, queer self-care sesije i duge, nezaboravne noći.

Ulaznice

Ulaznice za Sziget 2026. dostupne su na szigetfestival.com/en/tickets.

O Sziget festivalu

Sziget Festival jedan je od najvećih i najraznolikijih muzičkih i kulturnih festivala u Evropi. Održava se svake godine u avgustu na Óbuda ostrvu u Budimpešti, Mađarska.

Kroz 33 godine, ugostio je neka od najvećih muzičkih imena, od Davida Bowieja, Princea, Radioheada, do novih najvećih imena kao što su Arctic Monkeys, Billie Eilish i Charli XCX.

The post Sziget objavio lineup za 2026: Florence + The Machine, Lewis Capaldi, Baby Lasagna… appeared first on Kulturni kišobran.

Ova izložba se realizuje kao deo programske celine „Skok u neizvesnost“, pod kustoskim vođstvom Tatijane Dadić Dinulović.

Kroz prizmu scenskog kostima, autorka u ovom radu istražuje složeni fenomen neizvesnosti, sa fokusom na savremeni nomadizam i emocionalno izmeštanje (displacement).

Nakon bogate karijere tokom koje je realizovala više od 80 pozorišnih i 15 filmskih kostimografija u Srbiji i regionu, Selena Orb se u radu „Dis_placement“ okreće autorefleksiji, preispitujući ličnu i profesionalnu cenu internacionalnog delovanja. Rad tretira pojam izmeštanja ne samo kao fizički odnos tela i prostora, već kao duboko emotivno i identitetsko stanje. Izvođačko telo ovde funkcioniše kao arhiv promena, pomerajući displacement iz političko-geografskog u intimni prostor.

Ovim povodom Selena Orb izjavila je:

„Internacionalna karijera donosi mnogo, ali ima i svoju cenu. Moj način života iziskuje stalno izmeštanje sa jednog mesta na drugo, ostavljajući me sa hroničnim osećajem usamljenosti, razdvojenosti od bliskih ljudi kao i prostornim izmeštanjima i adaptacijama na nove privremene prostore življenja. Kao glavno sredstvo izražavanja koristim kostim i prostor. Kostim za mene ovde postaje taktilni, skulpturalni produžetak mog tela. Kroz upotrebu različitih materijala i njihovih tekstura, nastojim da sublimiram telesni osećaj privremenih boravka u različitim prostorima kroz koje prolazim. Telo u kostimu postaje jedina konstanta“.

Multimedijalni karakter instalacije zaokružen je sinergijom slike i zvuka. Autorka vizuelni segment i kreativnu realizaciju potpisuje u saradnji sa umetnicom pod pseudonimom Shtroxy (video i kreativna saradnja), dok auditivni deo rada potpisuje Dušan Vučković. Zvučni pejzaž funkcioniše kao auditivni rez između spoljašnjeg sveta i unutrašnjeg prostora sećanja. Buka prostora, tranzita i gradova predstavlja pritisak realnosti, dok se ponavljanje rečenice „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“ (autora Dina Pešuta) postavlja kao emotivno sidro i svedočanstvo da je pripadanje unutrašnji proces.

Posetioci će moći da pogledaju rad u periodu od 12. i 13, kao i 18 i 19. juna, u terminima od 20:30 do 22 časa.

Zatvaranje izložbe uz prateći program

Poslednjeg dana izložbe, što je ujedno i kraj sezone u petak, 19. juna u 19 časova, biće održan razgovor pod nazivom „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“, koji moderira dramaturg Dimitrije Kokanov.

U razgovoru, pored autorke Selene Orb, učestvuje i Emilija Đorđević, basistkinja grupe KOIKOI. Tema ovog panela biće usmerena na preispitivanje neizvesnosti kao dominantnog fenomena savremenog života.

Biografija autorke

Selena Orb je istaknuta srpska kostimografkinja i vizuelna umetnica. Diplomirala je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za scenski kostim, a doktorske studije scenskog dizajna pohađala je na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu. Od 2025. godine angažovana je u zvanju vanredne profesorke na Departmanu za scenski dizajn na FTN-u.

U svom bogatom profesionalnom opusu potpisuje više od 80 pozorišnih kostimografija u vodećim teatrima u zemlji i regionu, među kojima su Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište u Beogradu, HNK Zagreb, Sarajevski ratni teatar, kao i produkcije u Nemačkoj i Sloveniji.

Pored pozorišta, ostvarila je značajnu karijeru i u filmskoj industriji potpisujući kostim za preko 15 dugometražnih i kratkometražnih ostvarenja, kao i televizijskih serija, uključujući projekte „Područje bez signala“, Poslednji Srbin u hrvatskoj“, „Zečiji nasip“ i druge.

U domenu vizuelnih i intermedijalnih umetnosti, njen rad karakteriše duboka autorefleksija i istraživanje intimnog prostora kroz medij videa i scenskog kostima, što potvrđuje i njen zapaženi video rad „Sebe sobom razdvajam od sveta“ – izveden u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2022. godine, kao deo njenog umetničkog doktorskog projekta.

Dobitnica je brojnih prestižnih priznanja u oblasti umetnosti, među kojima se izdvajaju Zlatna Arena za kostimografiju na Pulskom filmskom festivalu (2019), Sterijina nagrada za kostimografiju (2020), Nagrada Ružica Nenadović Sokolić na Festivalu malih scena u Rijeci (2023), Nagrada na Festivalu BiH drame u Zenici , kao i Nagrada fonda Aleksandar Tomašević. Tri puta je učestvovala na prestižnom Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i prostora (2015, 2019, i 2023. godine u okviru nacionalne selekcije.

The post Video instalacija „Dis_placement“ Selene Orb u galeriji Kolektiv appeared first on Kulturni kišobran.

„Filmovi na putu“ predstavlja selekciju filmova prikazivanih u okviru GoetheFEST-a – festivala nove nemačke filmske produkcije u organizaciji Goethe-Instituta i lokalnih partnera – kulturnih centara.

U okviru ove selekcije biće prikazano 9 filmova: „Dragi Tomase“ reditelja Andreasa Klajnerta, „Jok“ Ditriha Brigemana, „The Trouble with Being Born“ Sandre Volner, „Sunce i beton“ Davida Vnenta, „Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša“ Andreasa Drezena, „Crveno nebo“ i „Undine“ Kristijana Pecolda, „Poslednje pogubljenje“ Franciske Štinkel i „Egzil“ Visara Morine.

Ulaz na sve projekcije je besplatan.

„Program Goethe Instituta Filmovi na putu donosi izbor autorskih filmova nemačke produkcije nastalih u poslednjih pet godina – filmova koji ne funkcionišu kao jednostavne naracije, već kao mape unutrašnjih pejzaža, osećanja, tenzija i pitanja koja odzvanjaju dugo nakon napuštanja magije bioskopske sale. U vremenu u kom se stvarnost sve brže menja, savremeni nemački film ostaje veran svojoj tradiciji: da o svetu govori kroz pojedinca, a o društvu kroz suptilne, lične priče. Upravo to povezuje filmove u ovoj selekciji – način na koji otvaraju pukotine kroz koje dopire svet tema koje podstiču razmišljanje, preispitivanje i razgovor“, istakla je selektorka programa GoetheFEST-a Sunčica Šido.

„Dragi Tomase“ je snažan biografski portret buntovnog pisca Tomasa Braša, nominovan za Zlatnog medveda u devet kategorija.

„Jok“ Ditriha Brigemana, nagrađen za režiju u Karlovim Varima, pokazuje kako sistem zvani porodica određuje granice pojedinca, dok svakodnevica postaje preteća rutina.

„The Trouble with Being Born“ je sci-fi drama o androidu-devojčici koja nas vodi na uzbudljiv put do virtuelnih i psihičkih realnosti.

Radnja filma „Sunce i beton“ prati trojicu tinejdžera iz berlinskog naselja Gropijusštat suočene sa nasiljem, siromaštvom i dugom prema lokalnim dilerima.

„Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša“ kombinuje humor i političku dramu, u istinitoj priči o majci koja vodi pravnu bitku protiv SAD kako bi oslobodila sina iz Gvantanama.

Reditelj Kristijan Pecold zastupljen je sa dva ostvarenja: „Crveno nebo“, dobitnik Srebrnog medveda u Berlinu, suptilno gradi atmosferu kreativne krize i međuljudskih tenzija koje kulminiraju dok se oko likova širi stvarni požar, dok je „Undine“ fascinantna savremena reinterpretacija mita o tajanstvenoj ženi od vode.

„Poslednje pogubljenje“ je potresna politička drama inspirisana istinitom pričom o poslednjoj osobi pogubljenoj u Istočnoj Nemačkoj, dok u filmu „Egzil“ reditelj Visar Morina plete napetu psihodramu o pitanjima integracije, pripadnosti i otuđenja.

Naslovna fotografija: Crveno nebo, © The Match Factory

The post „Filmovi na putu“ u bioskopima širom Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.

Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske. Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.

Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.

Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma – pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.

Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.

U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.

Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.

Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.

U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti – ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.

Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).

Foto: Promo

The post Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ u Francuskom institutu appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba se zove “Transoptimizam”, a mogla bi se isto tako zvati i “Ovde Major Tom, plutam u kariranim ska patikama sa zihericama na poderanom džinsu sopstvenog preobražaja”, sve što meni godi, sve što godi jednoj osobi koja vidi izvan viđenog i čita ispod naškrabanog, eto baš to je ova izložba.

Bilo da samo voliš stripove i pop-art (čiji se uticaji osećaju u mnogo Darkovih radova), ili si naklonjen filozofiji i kontemplaciji života i realnosti i spiritualnosti i sazrevanja i ljubavi, bilo da ste došli samo zato što volite autora, ili zato što volite umetnost, ili prezirete umetnost ali ste željni strasti i muzike i razumevanja,… Ma možete biti i čist nihilista i anarhista i sve što izlazi iz standarda (a koja prava osoba voli standarde?), došao si gde je trebalo.

Darka pratim dugo, kao mnogi ovde, kroz ono što je učinio za domaću radio scenu, za neklasičnu humorističku scenu, pa, na kraju krajeva, sasvim nevoljno, i za političku scenu (onako kako oni nikako ne vole). Ali, kroz sve to što sam godinama pratila, osećala sam koliko se i kako on otvara, koliko je sirovog i surovog humora proisteklog upravo iz mnogo čitanja, mnogo dobre muzike, filma, generalno mnogo pravog obrazovanja. Kroz taj surovi humor, najpre preko radija, onda i TV-a, stendapa itd, provlačilo se mnogo ozbiljnog poimanja društva (lokalnog i globalnog), života, ljubavi, kreativnosti, ljudske gluposti, apsurda, pokvarenjaštva.

Kada je rekao da je odrastao na panku, mnogo toga mi je postalo jasnije. Kada je citirao Karlina – još jasnije. A, kada sam videla ovu izložbu – besprekorno.

To što se galerija nalazi na par metara od već pokojne Šikarice (kultnog zbornog mesta ovdašnjih muzičkih alternativaca) mi je izazvalo osmeh pri samom ulasku (obožavam ironične situacije) – mrtvilo jedne alternative, rađanje neke druge, a ipak bliske, premda Darko u svom miksu filozofija odlazi mnogo dalje nego vođe nekih od meni omiljenih alt rock bendova.

Dare je, ipak, zbog svoje beskompromisnosti nekoliko puta u svom životu prilično propatio. Ponekad su se takvi lovovi na ovog niskog ali glasnog “vešca” preklapali i, neko labilniji bi, tokom takvih momenata, izgubio razum, dok je Dare, prkosan ali kreativan kakav jeste, izgubio samo želju da ide dalje istim putem, te je sebi nacrtao novi. I tako nekoliko puta. Svaki put sve interesantnije.

Kao Betmen sa jedne od njegovih ilustracija, bivao je na ivici besmisla sopstvene borbe isuviše puta da to na njega ne bi ostavilo uticaja, no, sudeći po smirenosti koju sam mu uhvatila u stavu i na licu ovog četvrtog juna, mislim da je svom Betmenu samo izvukao mikrofon i umetnuo kičicu, glas i glad i rezon je ostao.

Da vam pojedinačno opisujem slike i crteže, besmisleno je, to su sve delovi dve celine – pop art fantazije i stvaraočeve emotivne implozije. Sve su one delovi njegovih impresija modernog i svakog društva, kao i, evidentno, sagledavanje njega samog i rezultat interakcije sa raznim osobama. To se oseti i može da se okusi (uz fantastičnu (Akademsku) rakiju koja je na izložbi poslužena).

O uticajima koje sam primetila bih mogla do ujutru da pišem (od Kitsove poezije, te panka, rokenrola, ljudi i bola i slikarstva i stripa, stripa, stripa…), o posetiocima neću, jer je nevažno da li je bilo i novinara i glumica i muzičarki i autora i gitarista i mnogih drugih tebi nevažnih-važnih persona. Svi koji su bili su bili prijatni i zaljubljeni u ono u šta gledaju, trgnuti, žacnuti, dirnuti, veseli, zbunjeni, impresionirani, zadovoljni, inspirisani, a nadasve počastvovani srdačnošću ovog dragog čoveka – Darka Mitrovića, koji ima svako opravdanje za kurčenje, ali to ne čini, ima svako pravo da bude ciničan i gorak, ali to nije. On je održao kratak i sladak govor, na način na koji bi to učinio dečak koji tek završava umetničku akademiju, pomalo sramežljiv, svakako duhovit, šarmantan nesumnjivo, pomenuo je sve a sebe nedovoljno, mada sasvim sigurno zna koliko vredi, ipak svestan toga da je pošao u potpuno novu plovidbu. Zapravo skočio je sa čvrstog tla palube i pliva, pliva, grize ajkule i čisti morske trave, pokušavajući da, najzad, stvori ostrvo na kome će moći da bude miran.

Darko Mitrović je krenuo iz malog pankera koji je zezao šminkere po centru Beograda, do pokretača omanje revolucije u domaćem radio programu, preko kamere i bine sve do statusa voljenog umetnika i pisca, što će tek, sigurna sam, biti i ostati.

Ja sam kući otišla kao da me neko okupao u bojama i notama. Idite do četvrtog jula u Galeriju 1217 pa proverite da li lažem.

Za kraj, ostaviću ovde par Daretovih odgovora na moja zapažanja i pitanja.

KK: Pomenuo si da ti je otac bio umetnik, kaži mi par reči o tome, i kako si ti počeo da crtaš i slikaš. Takođe, vidim da ti je strip forma jak uticaj… ?

DM: Ćale je bio čista magija sa olovkom, lik koji je mogao da nacrta bukvalno sve što vidi očima, a karikature su mu bile neprejebive. Život ga je odveo na drugu stranu, verovatno je svesno stavio svoje snove u drugi plan i žrtvovao ih da bi nas prehranio, ali talenat je ostao u krvi. Ja sam kao klinac bukvalno živeo u stripovima, nisam ih ispuštao iz ruku.

Bio je to neki moj projektovani svet, gde dobro na kraju uvek pobedi, mada te život kasnije nauči da to baš i ne ide tako. Crtao sam, jer me je to činilo živim i srećnim. Pravio sam svoje zinove, delio ih ortacima u školi, stigao i do salona stripa u SKC-u… Mislio sam da je to moj put zauvek, a onda su nas poklopile devedesete i svi smo prešli u mod čistog preživljavanja. ali ta klica je preživela.

KK: Koji stripovi i kakvo slikarstvo je ostavilo najsnažniji utisak?

DM: Gutao sam sve, od Stripoteke i Stripa 84, do YU stripa i Superstripa. To te formatira za ceo život, taj vizuelni ritam ti uđe pod kožu. Što se slikarstva tiče, cenim klasiku ali živim savremenu umetnost. Ne delim stvari na lepo i ružno, jer je to previše jeftino. Istinska umetnost je ona koja ne koketira sa publikom, koja te ne mazi po glavi, nego te udara direktno u stomak. Ja lepotu vidim u stvarima koje društvo često odbacuje kao ružne, prljave ili iskrivljene. Ako umeš da gledaš, tu se krije najčistija istina. Privlači me ta ulična energija, pank, taj neobrađeni, sirovi krik. Zato me i ne zanimaju fioke i istorija umetnosti, ne želim da lepim etikete i frljam se imenima. Zanimaju me autori koji ne kalkulišu, koji ne crtaju da bi se svideli kolekcionarima, nego oni koji povraćaju utrobu na platno i ostavljaju krv na papiru. Ta sirova, nefiltrirana iskrenost je jedino slikarstvo koje priznajem, i gde se prepoznajem.

KK: Videla sam praktično svuda na radovima „in god we trust“ precrtano, zatim reference na Soup Nazija iz Sajnfelda (što sam prvo primetila, jer mi je to omiljeni sitkom), ima još paterna, ali de mi kaži, ako želiš, što baš ove dve stvari svuda, kako god želiš odgovori, samo mi je zanimljivo?

DM: Iskreno, mrzim da objašnjavam simbole, to mi je malo bezveze. Želim da ljudi ispred mojih slika osete nešto svoje, a ne da čitaju uputstvo za upotrebu. Ali, ako zagrebeš ispod površine, sve te stvari – i precrtane parole i pop-kulturne reference poput Soup Nazija – jesu moje smejanje u lice lažnim vrednostima. To je čista subverzija i kritika ovog našeg licemernog, našminkanog društva, koje lagano gleda sopstvenu propast i aplaudira joj. To je moj način da kažem da sistem fejluje, a da mi i dalje možemo da budemo slobodni i divlji.

***

I MOŽEMO. Hvala Darku što nam je to i ovim pokazao, i sve se nadam da ćemo jednom uraditi ceo intervju, ali, kako sa osobom ovako višeslojnom uopšte imati “normalan” intervju? Bolje je samo da gledamo, slušamo, obraćamo pažnju, i živimo. Mislim da nam to svakako i on želi.

The post Darko Mitrović: Nefiltrirana iskrenost je jedino slikarstvo koje priznajem appeared first on Kulturni kišobran.

EP „Deception“ sadrži dve trake „Deception“ i „I Don’t Wanna“ i predstavlja spoj nekoliko žanrova, hipnotičnog groove techna i euforičnih elemenata.

Tara Bluu potpuno sama producira svoju muziku, a izdavačka kuća Mascom, kao jedan od vodećih domaćih lejbla, je među prvima prepoznao njenu muziku kao najvećeg talenta na DJ sceni u poslednjih 10 godina.

Muzika Tare Bluu dostupna je i na Beatportu, vodećoj svetskoj platformi za elektronsku muziku i DJ distribuciju, gde njen debitantski EP već pronalazi put do publike van regionalne scene.

Iako veoma mlada, Tara Bluu iza sebe već ima jasno formiran senzibilitet i pristup muzici koji spaja energiju pokreta, ritam i emocionalnu dinamiku plesnog podijuma. Sa više od 18 godina posvećenih sportu i iskustvom u plesu, telo i pokret imaju centralnu ulogu u njenom umetničkom izrazu. Kao DJ i producentkinja, muziku doživljava kao spoj instinkta, kontrole i fizičkog osećaja ritma, zbog čega njeni setovi često deluju imerzivno, intenzivno i promišljeno. Inspiraciju pronalazi u sportu, estetici video-igara i savremenoj klupskoj kulturi, gradeći zvuk koji istovremeno nosi sofisticiranost, fluidnost i snažnu energiju.

EP „Deception“ dostupan je preko streaming servisa.

Foto: Mladen Milinović

The post Tara Bluu, nova tehno zvezda domaće DJ scene appeared first on Kulturni kišobran.

Ulaznice su u pretprodaji na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn, po promotivnoj ceni od 1000 RSD. Redovna cena ulaznice iznosiće 1200 RSD.

Koncerti grupe Texas Flood godinama važe za događaje koji se pamte zahvaljujući energiji, vrhunskom sviračkom umeću i atmosferi koju bend stvara pri svakom nastupu. Njihova posvećenost svakom nastupu i direktna komunikacija sa publikom doneli su im reputaciju jednog od najubedljivijih i najcenjenijih koncertnih sastava domaće scene, ali i status benda koji podjednako osvaja i ljubitelje bluza i širu rok publiku.

Ovoga puta, Nenad Zlatanović, osnivač i lider benda, sa svojim kolegama posvetiće poseban tematski blok stvaralaštvu jednog od najvećih bluz muzičara svih vremena, John Lee Hookera — umetnika koji je obeležio istoriju električnog bluza i snažno uticao na razvoj rokenrola. Pesme poput „Boom Boom“, „Boogie Chillen’“, „One Bourbon, One Scotch, One Beer“, „Dimples“ i „I’m In The Mood“ danas predstavljaju nezaobilazne klasike žanra, a Hookerovo nasleđe i dalje je jedan od temelja savremenog bluza. Kao autentični predstavnici beogradske bluz škole, Texas Flood ovim koncertom odaju poštovanje muzičaru čiji je uticaj oblikovao generacije autora i izvođača, istovremeno ostajući dosledni sopstvenom zvuku i energiji po kojoj su prepoznatljivi već gotovo dve decenije.

Sa grupom Texas Flood počinje moderna epoha na srpskoj bluz sceni. Osnovani su 2006. godine i tokom karijere objavili su dva studijska i jedan live album, uz veliki broj koncerata koji su im doneli status jednog od najaktivnijih i najtraženijih bluz bendova u regionu. Široj publici posebno su ostali upamćeni nakon nastupa kao predgrupa legendarnom sastavu ZZ Top u Beogradskoj Areni 2009. godine. Posle debija „Grinnin’ In Your Face“ (2009), bend je albumom „Tražim ljude kao ja“ (2019) u bluz maniru obradio klasike jugoslovenskog rokenrola, dok su dosadašnju diskografiju zaokružili koncertnim izdanjem „Live at Dom omladine“ (2024). Odsvirali su impresivan broj koncerata što im je donelo nezvaničnu titulu neprikosnovenih „kraljeva klubova“ i status grupe koja uvek pravi sjajnu atmosferu i žurku do jutra, gde god da se pojavi.

Tokom svih ovih godina Texas Flood uspešno su čuvali visoke profesionalne standarde i koncertnu energiju po kojoj su postali jedan od najvažnijih i najcenjenijih domaćih bluz bendova. Njihov nastup 13. juna u Domu omladine Beograda doneće veče vrhunskog bluza i snažne koncertne energije, uz još jednu potvrdu zbog čega se koncerti ovog sastava godinama smatraju događajima koji se ne propuštaju.

Naslovna fotografija: Stanislav Milojković

The post Texas Flood 13. juna u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

U koreografiji Kalina Hančua i pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića, ova duhovita priča o ljubavi, mladosti i pobedi srca nad nametnutim pravilima i dalje osvaja publiku svojom vedrinom, virtuoznom igrom i nezaboravnim likovima.

U naslovnim ulogama 5. i 6. juna debituju mladi igrači Srpskog narodnog pozorišta Žaklin Robu kao Liza i Džibrail Sančez kao Kolen. Lik mame Simone, jedan od najupečatljivijih u ovoj predstavi, tumači Samjuel Bišop, koji je sa ovom ulogom već osvojio domaću publiku, ali i nagrade.

Samo nedelju dana kasnije, 12. juna, u okviru 53. izdanja festivala INFANT, biće izveden triptih „Negde izvan planeta“, autorski projekat koreografkinje Anabel Lopez Očoe. Kroz tri koreografske celine, ova autorka istražuje granice mašte, identiteta i ljudskih emocija. Nova predstava novosadskog baletskom ansambla, takođe je i deo selekcije Viminacijum festa, gde će se izvesti već 15. juna.

Od baletske klasike koja decenijama osvaja publiku, do savremenih postavki važnih koreografa, završnica sezone Baleta Srpskog narodnog pozorišta još jednom potvrđuje repertoarsku raznovrsnost, ali i spremnost igrača da odgovore različitim umetničkim poetikama.

Naslovna fotografija: @leonardobinellophotography

The post Veliko finale uspešne sezone Baleta Srpskog narodnog pozorišta appeared first on Kulturni kišobran.

Izlet za početak

Festival će otvoriti film „Izlet“ Nenada Pavlovića, 10. juna u 19.30 u bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, uz prisustvo ekipe filma. Ovo ostvarenje biće prikazano van konkurencije u okviru programa Specijalne projekcije.

Buđenje Balkana

Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ prikazaće najbolje balkanske filmove koji predstavljaju hrabre i snažne glasove i vizije autora s ovih prostora, po izboru selektora Darka Bajića.

U ovoj selekciji najboljih balkanskih filmova publika će imati prilike da vidi premijerne i nagrađivane filmove na svetskim festivalima. Biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakis i Sterjosa Dinopulosa (Grčka), „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa (Grčka), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (Srbija), „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića (Srbija), „Fantasy“ rediteljke Kukle (Slovenija), „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua (Turska), „Žudnja“ Ralitze Petrove (Bugarska) i „Obraz“ Nikole Vukčevića (Crna Gora).

Selektor programa „Buđenje Balkana“ je Darko Bajić, a žiri čine istaknuti sineasti: reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Saify i reditelj Siniša Dragin. Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenskog crnog talasa.

Misterije filma

Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ je selekcija inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, u kojoj reditelji iz raznih delova sveta pomeraju granice filmskih konvencija.

U ovom programu publika će moći da pogleda ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh (Vijetnam), „Atropija“ Hejli Gejts (Francuska), „By Design“ Amande Krejmer (SAD), „Hipnoza“ (režija Ernst De Geer, Švedska) i „Sorela di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović (Rumunija).

Selektor programa „Misterije filma“ je Uroš Tomić, a članovi žirija su rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta.

Pročitajte i ovo:

Lordan Zafranović dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Balkanskog festivala filmske režije

Povratak žanru

Balkanski takmičarski program „Povratak žanru“ predstaviće filmove koji se oslanjaju na žanrovske obrasce ili ih istovremeno svesno i vešto osvežavaju.

U ovoj selekciji na programu su filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića (Bosna i Hercegovina), „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića (Srbija), „Prijemi“ Filiposa Tsitosa (Grčka), „Hajduk u Beogradu“ (Srbija) i „Saučesnici“ Marka Novakovića (Srbija).

Selektor programa „Povratak žanru“ je Vinko Brešan, a žiri čine reditelji Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

U okviru programa specijalnih projekcija, publika će uz „Izlet“ moći da pogleda i kultni klasik domaće kinematografije „Crni bombarder“ Darka Bajića, kao i film „Mileva Ajnštajn“ Andrijane Stojković.

Balkanski festival filmske režije ove godine će predstaviti i novi bioskopski prostor – Open Air Cinema u Rajićevoj, koji će publici doneti spektakl pod zvezdanim nebom. Tokom pet dana festivala, od 10. do 14. juna, BFFR će biti oaza uživanja za filmofile i regionalna prestonica filma, ali i mesto na kome možete da se susretnete sa istaknutim filmskim glumcima i autorima. Filmski program festivala paralelno će se odvijati i u poznatom beogradskom bioskopu Tuckwood.

U fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće vidljivost balkanskog filma u svetu, kao i inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

The post Pogledajte program 2. Balkanskog festivala filmske režije appeared first on Kulturni kišobran.

Predstava je dobila nagradu publike, s prosečnom ocenom 4,77. Reditelju i scenaristi Dušanu Kovačeviću pripala je Sterijina nagrada za tekst savremene drame.

“Tekst Profesionalac je integralni s kraja osamdesetih godina, dopisane su dve scene kao omaž mojim prijateljima. Odnosi među likovima su ostali u suštini isti jer su ljudski odnosi neprolazni, a politički sistemi se menjaju. Predstava je potpuno drugačija od praizvedbe i danas se igra na kartu više…”

Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Nenadu Jezdiću za ulogu Luke Labana u predstavi.

Na okruglom stolu kritike, Jezdić je o ulozi Luke Labana između ostalog rekao: 

“Glumački instinkti su me vodili tokom građenja lika Luke Labana uz indikacije Dušana Kovačevića od tri tona policajac, profesionalac i emotivac. Ključ i veličina ovog komada je u replici “Ljudi rečima skrivaju svoje misli” koju kaže Teja Kraj, odnosno pisac Dušan Kovačević. Tako i svaki od nas nije u mogućnosti da skrije svoj pravi karakter, ono što stvarno jesmo buja iz nas i nađe put. I zato mi je katarzično finale Duškove drame koja po ko zna koji put podseti da ono stvarno emotivno u nama jesmo mi. Mislim da svaka podela, svaki opozit misaoni, idejni, ideološki duboko počivaju na emocionalnoj neusklađenosti i emocionalnom nerazumevanju i meni je ovaj komad jedna precizna emocionalna vivisekcija dvojice profesionalaca (čitaj ideologa). Vode različite ideologije, vode različite živote ali ih pisac dovodi u fatalan emotivni susret posle kojeg više ništa nije isto. Imam utisak da na kraju kodmada Luka Laban posini Teju Kraja. A i Teja Kraj Luku prihvati kao istinsku očinsku figure.”

Profesionalac je premijerno izveden 21. februara ove godine, na sceni Danilo Bata Stojković. Do danas je odigran više od 30 puta. Scenograf predstave je Vladislava Munić Kanington, kostimograf Dragica Laušević, a kompozitor Vladimir Marković.

Sterijino pozorje se ove godine održalo po 71. put u Novom Sadu od 26. maja do 3. juna.

Foto: Jakov Simović

The post Tri nagrade za Profesionalca na Sterijinom pozorju appeared first on Kulturni kišobran.