Izložba slika Željka Đurovića u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca

Fondacija Mihajlović Feniks predstavlja izložbu akademskog slikara Željka Đurovića, koja se otvara u utorak, 31. marta u 19 časova u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu.

Na izložbi će biti predstavljena čak 34 dela iz prepoznatljivog segmenta umetnikovog bogatog opusa.

Žena u centru

Željko Đurović je jedan od od najistaknutijih predstavnika savremene fantastične umetnosti u regionu. U centru kompozicije slika Željka Đurovića je uvek žena, ili kako u katalogu za izložbu umetnica, Jasna Opavski zapaža: “žena je centralna osovina Đurovićevih kompozicija. Oko nje se spiralno uvija haotični svet.”

Ona ističe da Đurović slika kosmičke nimfe, Eve, Sirene, opasne u svojoj nezavisnosti, a moć lepote je njihovo nepobedivo oružje.

“Svojim idealizovanim formama i direktnim pogledima oživljavaju ličnost ‘femme fatale’. Iako su njihove mere savremenih manekenskih proporcija, natprirodnom bojom tena prenesene su u mitološki prostor, koji tek ponekad zaliči na svetlost obojenih reflektora noćnog kluba“, kaže Opavski.

U fokusu radova Željka Đurovića je i erotika kao vitalna životna energija, dok se ženski akt pojavljuje kao njen ključni simbol. Organske forme, izražena tekstura i nekonvencionalan kolorit grade prepoznatljiv vizuelni jezik, udaljen od naturalizma.

“U realnosti sveprisutne digitalizacije, on na neoakademski način pristupa slikarstvu kao uzvišenom zanatu, gde trag četkice predstavlja odbranu izvorne čovečnosti”, kaže Jasna Opavski.

O umetniku

Umetnik Željko Đurović rođen je 1956. godine u Danilovgradu, u Crnoj Gori. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Član je ULUS-a i internacionalne grupe umetnika Libellule iz Francuske, kao i grupe Fantastičnih 6. Redovni je profesor u penziji. Tokom svoje karijere imao je 51 samostalnu izložbu u zemlji i inostranstvu.

Izlagao je širom Evrope, između ostalog, u Međunarodnom centru za fantastičnu umetnost u zamku Grujer u Švajcarskoj, zatim više uzastopnih godina na Salonu umetnosti u Grand Palaisu u Parizu (Comparaison), u Muzeju fantastične umetnosti u Beču, kao i na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti u Veneciji (Du Fantastique au Visionnaire).

Zastupljen je u preko 30 knjiga o umetnosti, među kojima su: Srpska enciklopedija (SANU), Istorija umetnosti Crne Gore (CANU), Srpski Who is Who, Metamorphosis (Jon Beinart), Dreamscapes I, Dreamscapes II, Metafizičko slikarstvo, Imaginaire I, Srpsko slikarstvo XX veka, Libellule Renaissance Contemporaine, Dreams & Divinities, Antologija srpskog slikarstva XX i početkom XXI veka i mnoge druge publikacije.

Za svoj umetnički rad dobio je 12 nagrada, među kojima su nagrada fondacije M. C. Escher za ekslibris, nagrada za slikarstvo Zadužbine Momo Kapor, kao i Gran-pri Bijenala fantastike u Srbiji.

Njegova dela nalaze se u kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu – Kabinet grafike, Internacionalnog muzeja fantastične umetnosti u zamku Grujer u Švajcarskoj, Narodnog muzeja u Kragujevcu, Narodnog muzeja u Užicu, zbirci Galerije nesvrstanih u Podgorici, Galeriji RTS-a u Beogradu, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Fondacija Mihajlović Feniks dugoročno prikuplja i proučava umetnost fantastike, sa akcentom na tradicionalne likovne tehnike, pre svega crtež i slikarstvo.

Izložba slika će trajati do 9. maja 2026.

Naslovna fotografija: Jugoslav Radojević