1. Dark Waters (2019)

Film je zasnovan na više novinskih tekstova i na memoarima „Exposure“ koje je napisao glavni junak Robert Bilot.

Bilot je korporativni advokat čija firma brani velike hemijske kompanije. Na početku filma obraća mu se farmer Vilbur iz rodnog mesta njegove bake, koji je siguran da velika kompanija tajno skladišti otrovne hemikalije u blizini njegovog poseda. Kao razultat toga, Vilburove krave postaju bolesne i nasilne. Vilbur dovodi Roberta do potoka, u kome je kamenje neprirodno belo i do livade koja je postala groblje domaćih životinja.

Robert rešava da otkrije mračnu tajnu i rizikuje sve – svoju budućnost, svoju porodicu, pa čak i sopstveni život…

Režiju potpisuje Tod Hejns, a u glavnim ulogama su Mark Rafalo, En Hatvej i Tim Robins.

2. Changeling (2008)

Klint Istvud režira istinitu priču iz daleke 1928. godine.

Scenarista Majkl Strazinski kao bivši novinar slučajno je došao do istinite priče o samohranoj majci koja ga je toliko zapanjila da je u prvim trenucima verovao da je posredi neka greška. Čitanjem svedočenja i transkripta saslušanja osumnjičenih, shvatio je da u svojim rukama ima potresnu i kompleksnu priču.

Mlada, samohrana majka Kristin Kolins (Anđelina Džoli) svu svoju ljubav usmerila je prema sinu Valteru. Ona radi kao nadzornik na uspostavljanju telefonskih veza u jednoj pošti u Los Anđelesu. Pristaje da zameni koleginicu jedne martovske subote i biva prisiljena da ostavi sina samog kod kuće. Dete nestaje. Svi njeni napori i molbe da se organizuje ozbiljnija potraga, ostaju bez rezultata.

Nakon izvesnog vremena, policajac Džons (Džefri Donovan) je obaveštava da su joj pronašli sina. Ona ubrzo shvata da je uključena u prljavu policijsku igru širokih razmera. U ćutljivom dečaku nije prepoznala svoga sina. Pokušaji da dokaže kako joj je dete naprosto podmetnuto dovode je u ozbiljniju nevolju.

Po usmenom nalogu egoističnog policajca, Kristin završava u ludnici. Kada jedan dečak bude uhvaćen na farmi, radi deportovanja u matičnu državu Kanadu, razotkriće se čitav lanac svirepih zločina…

3. Into The Wild (2007)

Glavni junak je istorijska ličnost Kristofer MekKendls čije je životno putešestvije sakupio Džon Krakauer, autor romana na osnovu kog je napisan scenario za ovaj film.

Sam Kristofer bio je brilijantan mladić, dobroćudan, ljubazan, samouveren i pozitivan, sa krajnje iskrenim namerama. Njegova ideja je da je svet generalno pozitivno i neiskvareno mesto. Sve ljude doživljava kao pozitivne likove i otvoren je prema njima. Mudriji je od većine svojih vršnjaka, ali ipak oseća dozu slabosti zbog manjka ljubavi od strane svoje porodice.

Nakon niza neprijatnih događaja rešava da ostavi sve za sebe i kreće u beli svet bez materijalnih sredstava, u potrazi za duhovnom satisfakcijom i ispunjenjem. Svoju ušteđevinu od 24.000 dolara poklanja u humanitarne svrhe, piše oproštajno pismo i upućuje se prema Aljasci. Na tom putu prolazi kroz razne, živopisne predele američkog kontineta i susreće se sa brojnim zanimljivim ljudima koji dele sličnu filozofiju.

Glavne uloge tumače Emil Herš, Vins Von i Ketrin Kiner, a režiju i scenario potpisuje popularni glumac i oskarovac Sin Pen.

4. The Theory of Everything (2014)

Film je zаsnovаn nа memoаrimа Džejn Hoking „Putovаnje do beskonаčnosti – Moj život sа Stivenom„.

Radnja prikazuje borbu za ljubav čuvenog аstrofizičаra Stivena Hokinga i njegove devojke iz studentskih dana. Stiven u dvadeset prvoj godini sаznаje dа boluje od bolesti kojа će nаpаsti njegove udove, što će uzrokovаti limitirаne pokrete i govor. Lekari konstatuju da će umreti zа dve godine. Njegova ljubav iz studentskih dana ga bez obzira na okolnosti ne napušta.

Stiven i Džejn zajedno prkose nemogućim šаnsаmа i granicama. Dok se njegovo telo suočаvаlo sa ogrаničenjimа, njegov um je uspeo dа istrаži krаjnje grаnice teorijske fizike.

Reditelj filma je Džejms Marš, a u glavnim ulogama su Felisiti Džouns, Edi Redmejn i Emili Votson. Redmejn je dobio Oskara za ulogu Stivena Hokinsa.

5. The Danish Girl (2015)

Istinita ljubavna priča nadahnuta životima umetnica Lili Elbe i Gerda Vegener. 

Brak i profesionalni život Lili (Edi Redmejn) i Gerde (Alisija Vikander) razvija se i menja kroz Lilino životno putovanje kao prvog muškarca na svetu koji je promenio pol i postao žena. Operacije koje su Lili učinile ženom podelile su svet i postale novinarska senzacija.

Scenario je nastao po istoimenom bestseler romanu Dejvida Eberšofa, a prilagodila ga je scenaristkinja Lusinda Kokson. Reditelj filma je Tom Huper.

6. Lion (2016)

Ova biografska drama i avantura, priča nam jednu od najneverovatnijih ljudskih priča.

Urađena je po knjizi „A Long Way Home“ koju je napisao Šaru Brirli o svom životu i neverovatnoj avanturi koju je doživeo.

Šaru je petogodišnji dečak, živi u seocetu u Indiji sa majkom, bratom i sestrom. Živi u nemaštini i dane provodi sa starijim bratom Guduom, pokušavajući da nešto zarade i donesu malo hrane kući. Šaru jednog dana odlazi sa bratom do obližnjeg gradića u noćnu smenu – to znači traženje bilo čega što bi im moglo doneti zaradu na železničkoj stanici. Dok Gudu odlazi da izvidi područje, Šaru spava na klupi. Budi se u pola noći sasvim sam. Tumarajući po stanici u potrazi za bratom ulazi u voz da se skloni od zime. San ga uskoro savladava. Kada se probudi počeće neverovatna priča njegovog života.

Ovaj australijski film režirao je Gart Dejvis. Glavne uloge tumače Sani  Pavar, Abišek Bharate i Prijanka Boze.

7. Legend (2015)

Film prati Ronalda i Redžinalda Kreja, dva engleska gangstera koji su terorisali London pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i postali legende.

Neverovatnim glumačkom preobražajem Tom Hardi glumi oba brata. Legenda je pravi, klasični gangsterski film sa stilom, koji će otkriti tajnu istorije zločina porodice Krej.

8. Hotel Mumbai (2019)

Film govori o zapanjujućoj istinitoj priči o žrtvama i preživelima Bitke za Mumbaj.

Centar zbivanja je Tadž Hotel, koji je zauzelo nekoliko terorista, sa namerom da ubiju svakoga na koga naiđu. Posvećeno hotelsko osoblje, među kojima su šef kuhinje Oberoi (Anupam Kher) i konobar Arjun (Dev Patel), odlučuje da rizikuju svoje živote kako bi zaštitili goste hotela.

Među gostima se nalazi i mladi par Dejvid (Armi Hamer) i Zehra (Nazanin Boniadi), koji se žrtvuju kako bi došli do svog deteta koje je ostalo sa bebisiterkom u hotelskoj sobi. 

9. Searching For Sugar Man (2012)

Dokumentarni film „Searching For Sugar Man“ prati karijeru muzičara Siksta Rodrigeza koji je početkom sedamdesetih godina prošlog veka izdao dva albuma „Cold Fact“ i „Coming From Reality“.

Iako su autorovi albumi bili naširoko hvaljeni od strane mnogobrojnih kritičara i njegovo stvaralaštvo često poređeno sa radom Boba Dilana, Rodrigez nažalost nije uspeo da stekne popularnost kakva se od njega očekivala.

Posle kratke i slabe turneje po Australiji, izdavač je prekinuo saradnju sa njim. Rodrigez kao muzičar je naprosto nestao sa lica zemlje. Spletom čudnih okolnosti, Rodrigezovi albumi dolaze u Južnu Afriku i apsolutno neplanirano utiču na formiranje svesti jednog društva u procesu oporavljanja i stvaraju  brojne bizarne legende sa kojima će se publika tokom gledanja filma postepeno upoznavati.

10. A Beautiful Mind (2001)

Film prati život Džona Neša (Rasel Krou). Počinje njegovim uspesima na fakultetu i nastavlja se visoko zapaženim naučnim radom.

Ubrzo saznajemo za tajni život u kom noćima radi za tajne službe Vlade SAD.

Film vešto balansira između stvarnosti i izmišljenog sveta Džona Neša, kom psihičko oboljenje stvara brojne i realistične halucinacije, do te mere da je teško razlikovao stvarne događaje od izmišljenih.

Foto: Youtube/Printscreen

The post Deset filmova snimljenih po istinitim događajima appeared first on Kulturni kišobran.

Reditelj Entoni Birn objavio je fotografiju Tomasa Šelbija (Kilijan Merfi) kako utapa tugu u čaši viskija uz neizostavne cigarete uz poruku: „Bili smo tako blizu početka snimanja šeste sezone. Meseci napornog rada naše veoma talentovane, predane i marljive ekipe. Gradili su se setovi, izrađivali se kostimi. Kamere i objektivi testirani. Lokacije su rezervisane. Sve pripreme su obavljene. Lično želim da zahvalim ekipi sa kojom sam proveo mesece radeći i želim da pružim svoju ljubav i podršku njima i svima drugima. Zajedno smo u ovome.“

Fanovi ove serije, kojih ima u svim delovima sveta, sada će čini se morati da sačekaju 2021. godinu da bi gledali novu sezonu serije.

Ipak, zahvaljujući informacijama koje su „procurile“ znamo neke detalje iz nove sezone. Naime, ponovo ćemo gledati neke stare likove, i to u vidu duhova koji progone Šelbijeve.

Spekuliše se i o epizodnim ulogama svetskih zvezda. Najizvesnije je da će se u nekoj epizoda pojaviti Dejvid Bekam.

Takođe, veruje se da ovo neće biti poslednja sezona i nagađaju se istorijki događaji koji bi mogli biti obrađeni u seriji.

Onima koji su odgledali petu sezonu, jasno je, da će u šestoj biti govora o Drugom svetskom ratu. Da li će sada Tomi Šelbi, onaj koji uvek igra na više frontova, morati da se odluči za jedan, ostaje da vidimo.

Ovo je jedna od onih serija koja se može pogledati za par dana, ili kako se danas popularno kaže – bindžovati. Svaka od šest epizoda po sezoni drži pažnju od prve do poslednje sekunde. Onima koji je još nisu pogledali preporučujemo da to učine što pre i tako se pridruže „fan klubu serije“ koji verno čeka nastavak serijala.

Podsetimo, Peaky Blindersi su u februaru ove godine dobili NME nagradu za najbolju seriju.

Šta se dešavalo u prethodnim sezonama (mogući spojleri)

Prva sezona

Upoznajemo se sa porodicom Šelbi, romskom porodicom koja se bavi pljačkama, krijumčarenjem, nameštanjem trka konja i mnogim drugim ilegalnim poslovima. Ono što im donosi posebnu moć, ali i sukob sa vrhom policije jeste ukradeno oružje koje je Britanija poslala Libiji, a sada je u njihovom posedu.

Druga sezona

Uglavnom prati razvijanje poslovanja porodice Šelbi. Njihove uspehe, prepreke, razna ubistva…

Treća sezona

Sredina dvadesetih godina dvadesetog veka. Porodica ulazi u opasne probleme sa Rusima i vladom i proširuje se na internacionalnom nivou.

Četvrta sezona

Porodica ulazi u sukob sa italijanskom mafijom. U ovoj sezoni gledamo pokušaj porodice da se povuče iz ilegalnih poslova.

Peta sezona

Ova sezona donosi potupni preokret. Tomi Šelbi postaje pravi tajkun i ulazi u parlament. Sredina je tridesetih godina, vreme rasizma i nacionalizma. Talas ideologija koji su mnogi „hteli da zajašu“ imao je izvestan uticaj na Tomijevu karijeru , ali i njegovo psihičko stanje.

Foto: Youtube/Printscreen

The post Odlaže se snimanje planetarno popularne serije appeared first on Kulturni kišobran.

Za vas izdvajamo nekoliko filmova i serija u kojima se današnja pandemija, zapravo već dogodila.

1. Contagion (2011)

Beth Emhof se vraća u Mineapolis sa poslovnog puta iz Hong Konga, uverena da joj je loše samo zbog promene vremenske zone. Međutim, ispostavlja se da zapravo ima virus. Dva dana kasnije umire u hitnoj službi, a doktori ne uspevaju da otkriju uzrok njene smrti. Uskoro i drugi počinju da pokazuju iste misteriozne simptome: kašalj, temperatura,krvarenje u mozgu… i na kraju – smrt.

Mineapolis, Čikago, London, Pariz, Tokio i Hong Kong postaju centri pandemije. Jedan slučaj dovodi do četiri, pa do šesnaest, pa do nekoliko stotina i hiljada, a zaraza se širi preko granica zahvaljujući bezbrojnim međuljudskim kontaktima koji se odvijaju svakog dana. Smrtnost je u porastu a ljudi se bore ne bi li zaštitili sebe i svoje najmilije. Društveni poredak se raspada.

Jedan bloger tvrdi da javnost nije upoznata s istinom o tome šta se zapravo događa, čime pokreće epidemiju paranoje i straha, zaraznu barem koliko je zarazan i sam virus.

2. Perfect sense (2011)

Čitav ljudski rod zahvatio je talas pandemije širenjem misterioznog virusa za koji naučno-medicinski establišment nema pravi odgovor. Posledice su fatalne jer zdravi ljudi za kratko vreme gube vitalne funkcije. Simptomi se manifestuju kroz početno promenljivo raspoloženje, a potom sledi gubitak čula mirisa, zatim ukusa, pa sluha i tako redom.

U središte burnih dešavanja, u vreme kada se baš ne misli na ljubav, započinje kompleksna ljubavna veza između dvoje potpunih stranaca. Ljubavna drama obojena tamnim, apokaliptičnim tonovima, nosi snažnu poruku. Ljubav je ono što nas pokreće, daje snagu da se nosimo s nedaćama, da nađemo izlaz i kada se čini da ga nema.

3. Outbreak (1995)

Mladi radnik u carinskoj zoni odlučuje da ukrade majmuna koji je stigao iz Afrike ne znajući da je životinja zaražena. Ne uspeva da ga proda i pušta ga  na slobodu. Ali, već je inficiran virusom.

Zaraza počinje da se širi i uskoro iz Bostona i Kalifornije stižu izveštaji  o bolesti. Suzbijanju pandemije priključuje se vojni stučnjak za viruse, dr. Sem Denijels. On sa svojom ekipom otkriva da ovaj virus, nazvan mutaba, ubija u roku od 24 sata razarajući unutrašnje organe.

4. And the Band Played on (1993)

Na obalama Ebole nalazi se selo čija je cela populacija umrla od nepoznate bolesti. Godine 1981. broj obolelih i umrlih od nepoznate bolesti počinje da se povećava, a bolest, iz nepoznatih razloga zahvata gej populaciju u San Francisku, Los Anđelesu i Njuroku.

5. The Hot Zone

Američka televizijska mini-serija „The Hot Zone snimljena je prema knjizi istog imena iz 1994. godine. Radnja se odvija uglavnom u 1989. godini i prati američke lekare koji žele da spreče epidemiju virusa ebole, koji se po prvi puta na američkom kontinentu pojavio kod šimpanzi u predgrađima Vašingtona.

6. The Tribe

Radnja ove serije je smeštena u hipotetičkoj bliskoj budućnosti u kojoj su svi odrasli umrli zbog smrtonosnog virusa, a deca su ostala sama da se brinu o sebi. Taj smrtonosni virus nije opasan za decu do 17 godina. Da bi preživela, deca se organizuju u plemena pomažući jedni drugima.

Foto: Youtube/Printscreen

The post Filmovi i serije koji su „predvideli“ pandemiju appeared first on Kulturni kišobran.

1. Suits (2011 – 2019)

Prva serija na našoj listi (ne nužno i najbolja) je serija „Suits“, koja je kod nas prevođena i kao „Dva lica pravde“. Glavni „junak“ serije je Majk Ros, koji ima izvanredno fotografsko pamćenje, i koji počinje da radi za jednu advokatsku firmu. Ali, Majk nikada nije završio prava. Njegov šef i partner Harvi Spekter to zna. Tajnu zna i njegova sekretarica, Dona. Njih troje rade sve da se Majkova tajna ne otkrije. U seriji je do udaje za princa Harija glumila i Megan Markl. Iako su se mnogi nadali da će se pojaviti u seriji u poslednjoj sezoni, to se nije desilo.

2. Friends (1994 – 2004)

Iako su „Prijatelji“ serija koja je 2019. slavila svoju 25. godišnjicu, i dalje je jedna od omiljenih serija naših čitalaca (a verujemo i mnogih širom sveta). Ima li potrebe da dužimo? Ovo je ipak jedna od najpoznatijih serija na svetu, sigurno znate makar jednu repliku.

3. House of Cards (2013 – 2018)

Mnogi seriju „House of Cards“ smatraju jednom od najintrigantnijih serija snimljenih u prethodnim godinama. Serija prati život Frenka Andervuda, beskrupoloznog i nadmenog političara i njegove supruge Kler. Nakon što predsednik Amerike prekrši obećanje da će Andervud biti državni sekretar, Frenk odlučuje da se osveti.

4. How I Met Your Mother (2005 – 2014)

Od prve epizode, publika je nestrpljivo iščekivala momenat kada će Ted Mosbi konačno reći svojoj deci kako je upoznao njihovu majku. Radnja je smeštena u 2030. godini, a Ted se kroz seriju priseća svoje mladosti. Njegovu ekipu čine Maršal i Lili (koji su u vezi) i vrcavi Barni. Već u prvoj epizodi Ted upoznaje novinarku Robin, u koju se zaljubljuje i ona ubrzo postaje deo njihovog društva.

5. Game of Thrones (2011 – 2019)

Možda jedna od najgledanijih serija 2010-ih. Svaka nova epizoda se čekala sa ogromnim nestrpljenjem. Serija je rađena po romanu „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina. Ukratko, nekoliko plamićkih porodica bori se za Gvozdeni presto i vlast nad Sedam kraljevstava.

6. La Casa de Papel (2017 – )

Za razliku od mnogih serija na ovoj listi, „La Casa de Papel“ se i dalje emituje. U pitanju je španska krimi serija o osam pljačkaša. Glavni lik, Profesor okuplja bandu kako bi izveli pljačku veka. Jedna od članica bande je i Tokio, koja je ujedno i narator serije.

7. True Detective (2014 – )

I ovo je jedna od serija koje se i dalje emituju. Zanimljivo u vezi sa serijom „True Detective“ je to što svaka sezona ima nove likove, priču i glumačku postavu. U prvoj sezoni radnja se vrtela oko 17-godišnje potrage dvojice detektiva za svirepim ubicom u Luizijani. Radnja druge sezone smeštena je u Kaliforniji, a treća u Ozarku.

8. Breaking Bad (2008 – 2013)

Smatra se jednom od najboljih serija ikada snimljenih. Godine 2013. serija je ušla u Ginisovu knjigu rekorda upravo zbog tako dobrih kritika. Radnja serije smeštena je u Albukerkiju. Profesor fizike saznaje da ma rak pluća, i da mu ne preostaje mnogo od života. Kako njegova žena i sin koji ima cerebralnu paralizu ne bi ostali bez ičega nakon njegove smrti, odlučuje da počne da proizvodi i prodaje metamfetamin. U tome mu pomaže bivši učenik Džesi…

9. Sherlock (2010 – 2017)

Detektivske priče o Šerloku Holmsu, uspešno su pretočene u seriju čije su se nove epizode željno iščekivale. Nakon četiri sezone i 13 epizoda, serija je završena januara 2017. Serija o detektivu Holmsu našla se na 60. mestu Gardijanove liste od 100 serija koje su obeležile 21. vek.

10. Fargo (2014 – )

Poslednja serija na našoj listi je Fargo, antologijska crna komedija i krimi drama. Serija je inspirisana istoimenim filmom iz 1996. godine. Svaka sezona serije smeštena je u drugo vreme i priča novu priču. Serija je od početka emitovanja osvojila više od 50 nagrada.

Foto via SpoilerTV (Christos Kalohoridis/USA Network)

The post Deset serija koje su obeležile 2010-te (prema odabiru naših čitalaca) appeared first on Kulturni kišobran.

Pretprazničko veče

Sutra je praznik. Svoju svetlost meku
Kandilo baca i sobu mi zari.
Sam sam. iz kuta bije sahat stari,
I gluhi časi neosetno teku.

Napolju studen. Peć pucka i grije.
Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
I slušam kako granjem zamrznutim
U moja okna goli orah bije.

Tako na vrata sumornog mi srca
Sećanje jedno udara i čeka
Kô drug i sabrat, kao duša neka
Što sa mnom plače i u bolu grca.

Negda u take noći, kada otka
Pomrlom granju zima pokrov ledan,
Ova je soba bila kô vrt jedan,
Gdje je kô potok tekla sreća krotka:

Kao i sada, pred ikonom sjaji
Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
Suh bršljan viri. Lako se talasa
Izmirne plamen i blagoslov taji.

Sva okađena miriše nam soba.
Okolo žute lojane svijeće,
Mi, djeca, sjeli, kô kakvo vijeće,
Radosni što je već grudanju doba.

Pod tankim velom plavkastoga dima
U peći vatra plamti punim žarom,
I sjajne pruge po ćilimu starom
Veselo baca i treperi njima.

Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
Pružio čibuk i dim se koluta;
Njegova misô nadaleko luta,
I pogled bludi sanjiv, blag i mio.

Uza nj, tek malko na šiljtetu niže
Kô simbol sreće, naša majka bdije;
Za skori Božić košulje nam šije,
I katkad na nas blage oči diže.

U to bi halka zakucala. – “Petar!”
– Usklikne otac – “On je zacijelo!
On vazda voli govor i sijelo –
Otvorite mu!”… – I mi svi, kô vjetar,
Trči i vratâ prijevor izvuci.

I stari susjed, visok kao brijeg,
Tresući s ruha napanuli snijeg,
Javio bi se s fenjerom u ruci.
Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,

A on se javlja, pa do oca sjeda,
I brišuć čelo za zdravlje ga pita.
Sva novom srećom ograne nam soba!
Na svakom licu sveto, sjajno nešto.

Sučući brke, stari susjed vješto
Počô bi priču iz dalekog doba.
I dokle prozor hladna drma ciča,
Mi svaku riječ gutamo nijemi;

Srca nam dršću u radosnoj tremi
Sve dogod ne bi dovršio čiča.
Zatim bi otac, vedar kô sjaj dana,
Uzeo gusle u žilave ruke,
I glasno počô, uz ganjive zvuke,
Lijepu pjesmu Strahinjića Bana…

Meni je bilo kô da pjesme ove
Svaki stih posta pun behar u rosi,
Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
Prosipa meke pahuljice nove…

O mili časi, kako ste daleko!
Vi, draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba… moje srce tavno…
I bez vas više ja sreće ne steko’…

Kandilo i sad pred ikonom tinja,
I sad je pozno predbožićnje doba;
Al’ gluha jama sad je moja soba,
A ja list sveo pod bjelinom inja.

Uzalud čekam… U nijemoj sjeni
Nikoga nema… Sam, kô kamen ćutim.
Samo što orah granjem zamrznutim
U okna bije i javlja se meni…

No dok mi mutni boli srce kose,
Kô studen travku uvrh krša gola –
Iz mojih knjiga, sa prašnjava stola,
Ja čujem šušanj kô viline kose.

Gle! Sad se redom rasklapaju same
Sve knjige stare, snovi čežnje duge –
Miču se, trepte jedna pokraj druge,
I njihov šumor kô da pada na me.

Sanjam li? Il’ bi ovo java bila?
Iz rastvorenih listova i strana
Prhnuše lake ptice, kô sa grana,
I po sobi mi svud razviše krila.

Sve se svijetle!… Sve u blijesku stoje!…
Jedna okolo kandila se vije,
A neka bolno, Kô da suze lije,
Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Neke bijele kao ljiljan prvi,
Samo im zlatno meko perje grudi;
Neke sve plave, tek im grlo rudi,
Kao da kanu kap zorine krvi.

Neke mi pale tu na srce svelo,
Pa kril’ma trepte i šušte kô svila;
A jedna lako, vrhom svoga krila,
S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,
Kô da bi htjela zbrisati sjen tuge…

I slušaj! Redom zapjevaše one!…
I glasi dršću, tresu se, i zvone,
Mili i sjajni kô luk mlade duge:
“Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
Mi pjesme tvoje, i drugova sviju
Što svoje duše na zvjezdama griju –
Sveta smo živa porodica tebi!

Mi kao rosa na samotne biljke
Padamo tiho na sva srca bona,
I u noć hladnu mnogih miliona
Snosimo tople božije svjetiljke.

Mi združujemo duše ljudi svije’!
Mrtve sa živim vežu naše niti:
I s nama vazda uza te će biti
I oni koje davno trava krije!

Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom dođe smrti doba,
Naša će suza na kam tvoga groba
Kanuti toplo kô kap sunca zlatna”…

I akord zvoni… Sve u sjaju jačem
Kandilo trepti i sobu mi zâri…
Iz kuta muklo bije sahat stari.
Ja sklapam oči i od sreće plačem…

Foto: Wikimedia Commons

The post Pretprazničko veče – Aleksa Šantić appeared first on Kulturni kišobran.

U ovoj francuskoj komediji, pratimo dva junaka – pisca Mišel Uelbeka i najveću filmsku zvezdu Francuske Žerara Depardjea. Oni odlaze u banju kako bi se lečili morskom vodom. (Otuda i naziv filma „Talaso“ – talasoterapija je lečenje morskom vodom).

Ubrzo shvatamo da oni nisu penzioneri koji poštuju pravila. Draža im je uloga “delinkvenata”.

Umesto da se leče, oni konzumiraju alkohol i cigarete. Zbog toga ubrzo upadaju u niz neprilika.

Da li su samo hladni tuševi, dijete i zabrane najveći problem njihovih poznih godina ostaje da pogledate u filmu.

Režiju i scenario filma „Talaso“ potpisuje Gijom Niklo. Glavne uloge tumače Žerar Depardje, Mišel Uelbek, Luk Švarc, Maksim Lefransoa,…

Piše: Ksenija Stojiljković

The post „Talaso“ – kada se terapija morskom vodom pretvori u ekskurziju appeared first on Kulturni kišobran.

Objavio je šezdeset i četiri pesme. Prva zbirka „Pesme“ izašla je 1903. godine u Beogradu, a druga, „Nove pesme“ 1912.

Treću zbirku koja nosi naziv kao prva – „Pesme“, objavljuje 1924. godine.

Poslednju pesmu „Jasika“ napisao je dok je ležao u bolnici. Preminuo je u Zagrebu 1938. godine.

„U pogledu tehnike, to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“, kazao je Skerlić o Rakićevoj poeziji.

Udruženje književnika Srbije danas njemu u čast dodeljuje nagradu „Milan Rakić“.

Osim „Dalide“, „Dolapa“, „Simonide“, pesme „Na Gazimestanu“, Rakić je napisao i „Oproštajnu pesmu“, zatim „Očajnu pesmu“, „Ponosnu pesmu“. Svakako, možda jedna od najpoznatijih njegovih pesama je „Iskrena pesma“.

Ova pesma spada u ljubavnu liriku Milana Rakića. U njoj se mešaju ljubavna osećanja, naglašena senzualnost, ali i refleksija o ženi, strastima i njihovoj prolaznosti.

Iskrena pesma

 O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi misli nek se bujno roje,
i reč nek tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim, zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred veličanstvom prirode; a potom,

Kad prođe sve i malaksalo telo
ponovo padne u obicnu čamu,
i život nov i nadahnuće celo
nečujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te,
mada u tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćes, bedna ženo, kao vazda
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićes Bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
kako se spušta nema polutama,
ti nećes znati šta u meni biva,
da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale ko plima.

Za taj trenutak života i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
neka te srce moje blagosilja,
al’ ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek nešto reći: ćuti,
ostavi dušu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lišće na drvetu žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva.

Piše: Ksenija Stojiljković

Foto: Wikimedia Commons

The post Iskrena pesma – Milan Rakić appeared first on Kulturni kišobran.

Taj trenutak na svojoj koži osetio je i Joav, glavni lik u filmu „Sinonimi“.

Mladi Izraelac Joav luta ulicama Pariza. Uz sebe ima samo rečnik i pred sobom samo jedan cilj – naučiti što više francuskih reči. Postati građanin obećane Francuske zemlje koja oberučke prihvata sve, ali pod jednim uslovom – da zaborave na sebe, svoj jezik, religiju, krv, naciju… Joavu ovo, čini se, ne pada teško. On je već sa sobom rasčistio. Pobegao je od rata, smrti i bede. Ne želi da se seća ničega. Čak ni svojih roditelja. Više neće progovoriti hebrejski, zakleo se sebi.

Kroz film vidimo i pripadnike drugih nacija koji su tu iz istog razloga, koji lako usvajaju pravila strane zemlje, strane kulture, tradicije. Zemlje u kojoj su svi jednaki, ali su neki malo više jednaki. Liberalizma punog sloboda koji uskraćuje njihovu slobodu; slobodu da budu ono što jesu.

Na putu da postane Francuz nije sam. Joavu pomažu jedan mladi francuski pisac i njegova prijateljica. Postavlja se pitanje da li je ovo prijateljstvo iskreno ili mladić samo želi Joave priče iz rata koje bi fascinirale evropsku publiku željnu krvi i znoja.

Jer, koliko god ovaj kontinent bio kolevka ljudskih prava, još uvek voli rat i njegove žrtve. Samo je, baš kao u vreme gladijatora, bitno da tu krv među sobom proliju neki robovi, stranci, zar ne?

Glavne uloge tumače: Tom Mercier, Quentin Dolmaire, Louise Chevillotte, John Sehil, Gaël Raes, Chris Zastera i Jonathan Boudina.

Film je delo izraelskog reditelja Nadava Lapida. Dobio je „Zlatnog medveda“ za najbolji film na 69. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Na ovogodišnjem Festivalu autorskog filma prikazuje se u okviru glavnog programa.

Piše: Ksenija Stojiljković

The post Sinonimi, film koji je dobio „Zlatnog medveda“ appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj film se ujedno takmiči za Gran Prix „Aleksandar Saša Popović“.

Kako sama rediteljka kaže, počastvovana je što je deo festivala na kojem je odrasla.

Nešković je, inače, sa filmom „vatreno krštenje“ doživela na 43. Međunarodnom filmskom festivalu u Sao Paolu u Brazilu.

U filmu se inaće prepliću tri ljubavne priče. Dečak i devojčica, mladi zaljubljeni par i sredovečni muškarac i žena koji pokušavaju da se snađu posle razvoda. Ubrzo je jasno da je u pitanju isti par u tri ključne faze života.

“Mene su oduvek zanimali ljubavni odnosi, odnosno kako se desi da ti neko sa kim si jako blizak preko noći postane stranac. Inače, ja sam i “rođena iz rastanka”. Moji roditelji su se razveli kada sam imala dve godine. Ni ne sećam ih se zajedno, tako da sam verovatno nesvesno dosta tih elemenata unela u film”, rekla je Nešković na konferenciji za medije.

„Ovo je identitetski nespecifičan film. Radnja ovog filma bi mogla da se dogodi recimo u u Tokiju, a da osnove priče time ne bi bile izmeštene. Mi zapravo proživljavamo iste stvari koje su neki ljudi pre nas već preživeli, ali im vreme daje neku vrstu distorzije. I to je ono što daje određenu dinamiku ovom filmu“, istakao je koscenarista filma „Asimetrija“ Vladimir Aresenijević.

Mlada glumica Mira Janjetović navela je da je „Asimetrija“ netipičan film koji dolazi sa naših prostora, a namenjen je inostranoj distribuciji.

“Ponosna sam što ovakav film dolazi iz Srbije, jer generalno svet je navikao da iz naše zemlje dolaze filmovi sa teškom tematikom, socijalne teme, ličnosti sa margine, ratne teme…”, kazala je Janjetović.

U filmu pored Janjetović igraju i Daria Lorenci, Uliks Fehmiu, Mladen Sovilj i Tamara Krcunović.

Više o 25. FAF-u pročitajte u našem vodiču: Vodič za 25. Festival autorskog filma

Piše: Ksenija Stojiljković

Foto: Festival autorskog filma

The post Asimetrija – jedan par kroz tri ključne faze života appeared first on Kulturni kišobran.

Ovogodišnji vizuelni identitet Festivala posvećen je reditelju Dušanu Makavejevu, koji je preminuo početkom 2019. godine. Festival će otvoriti glumac Svetozar Cvetković, koji igra glavne uloge u poslednja dva filma pomenutog reditelja. Makavejevi kratki filmovi biće takođe prikazani na Festivalu.

Program 25. Festivala autorskog filma

Dvanaest filmova takmičiće se za Gran Prix nagradu “Aleksandar Saša Petrović”. 

To su: “Pritka” K. Balagova, “Od sutra počinjem da”I. Markovića,W. Linfenga, „Vatra će doći“O. Laksea, „Beli, beli dan“H. Palmasona, “Martin Eden”P. Marčela, “Priča o tri sestre”E. Alpera, “Asimetrija”M. Nešković, “Devica avgusta” J. Trueba,“Present.Perfect”S. Zua, “Naše majke”C. Dijaza, “Mačka u zidu”V. Kazakove, M. Mileve, “Moj jutarnji smeh” M.Đorđevića.

Žiri čine: reditelj Ognjen Glavonjić, rediteljka Hana Jušić i filmski kritičar Ariel Švajcer.

Festival autorskog filma od ove godine uvodi nagradu “Gordan Mihić” za najbolji scenario kao stalnu nagradu Festivala.

Gost žiri dodeliće nagradu profesora Vlade Petrića za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića Vorkija.

Pored dugometražnih flmova, program obuhvata dokumentarne, eksperimentalne i kratke igrane filmove.

U programu Bande à part naći će se velika imena svetske kinematografije, poput Lava Dijaza i Alberta Seraa. Program čine filmovi „Sloboda“, „Zastoj“, „Vitalina Varela“, „Razoriti do temelja“, „Biti živ i znati to“, „Ne misli da ću vrištati“, „Zone i prolazi“ i „Sredozemlje“.

U okviru programa Hrabri Balkan naći će se filmovi „Mezostajun“, „Odvedi me negde gde je lepo“, „Oroslan“, „Električni labud“, „Pripadanje“, „Tamno sunce“, „Sve vatre vatra“, „Sad se spušta veče“ i „Poslednja slika o ocu“.

Detaljniji program možete pronaći u Žurnalu Festivala!

Šest domaćih premijera na 25. Festivalu autorskog filma

Publika će na ovogodišnjem FAF-u moći premijerno da pogleda šest domaćih ostvarenja. Film „Asimetrija“ Maše Nešković premijerno će biti prikazan 23. novembra u 19 časova. „Moj jutarnji smeh“ Marka Đorđevića 26. novembra u 21.30 časova. Ovi filmovi deo su glavnog takmičarskog programa i biće prikazani u Kombank dvorani.

Debitanski film Milene Grujić „AS(25)“ biće prikazan 28. novembra u Domu omladine u 19.30 časova. Istog dana, ali od 19 sati u Dvorani Kulturnog Centra svoju premijeru imaće film autorke Marine Radmilac „Who the fuck are you?“. Ovi filmovi će biti prikazani u okviru specijalnih projekcija koje još čine i filmovi „Otvorena vrata“, „Pun mjesec“ i „Katarza ili Afinine priče o izgubljenom svetu“.

Dva domaća filma našla su se i u programu Hrabri Balkan, najmlađoj programskoj celini Festivala. Nagrađivani film Stefana Đorđevića „Poslednja slika o ocu“, biće prikazan 25. novembra u 19 sati u Dvorani Kulturnog Centra. „A sad se spušta veče“, dokumentarni je film Maje Novaković koji će publika imati prilike da pogleda 28. novembra u 17.30 časova u Domu omladine.

Najbolje od FAF-a u gradovima Srbija

Inače, osim u bioskopima, ljubitelji autorskog filma će na RTS planeti moći da odgledaju ciklus od preko 20 filmova koji su prikazani na prethodna tri Festivala.

Povodom jubilarnog 25. Festivala autorskog filma sabrano je šesnaest filmova koji su prikazivani prethodnih godina i koji će se naći u sklopu pratećeg programa Antologija 25. godina FAF-a.

Najbolje od FAF-a imaće prilku da vide i oni koji ne stanuju u prestonici. Tako će u Nišu 27. i 28. novembra, Boru i Smederevu 26. i 27. novemra, i u Gračanici 2. i 3. decembra biti prikazani filmovi „Parazit“ i „Sorry We Missed You“.

Francusko-srpski filmski susreti

Od 28. do 30. novembra trajaće Francusko-srpski filmski susreti, najavila je ataše za kulturu Francuskog instituta Katrin Fodri (Catherine Faudry).

Ove godine filmski susreti posebnu zahvalnost duguju Festivalu autorskog filma kao i Filmskom centru Srbije, istakla je Catherine Faudry.

„Ideja ovih susreta jeste da se stvore uslovi i okvir koji bi omogućio da se rode novi projekti u saradnji između srpskih i francuskih filmskih aktera“, rekla je Fodri.

Ona je istakla tri važna dela ovogodišnjih filmskih susreta. Prvi od njih jeste zvanično predstavljanje sporazuma o koprodukciji između ovih dvaju zemalja koji je potpisan uoči posete francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Drugi deo biće posvećen scenaristima u kome će francuski scenaristi imati priliku da se sretnu sa srpskim kolegama. Ciljna gupa trećeg dela su studenti i mladi autori.

Festival će zatvoriti film “Talaso”.

Foto: FAF

The post Vodič za 25. Festival autorskog filma appeared first on Kulturni kišobran.