Noć od poverenja

Podeli sa mnom svoje muke;

Zagrli me, pruži umorne ruke.

Šta god kažeš, to ostaće muk,

Kraj mene siguran taj je zvuk.

Zaplači, hrabri se plača ne boje;

Niko saznati neće za rane tvoje.

Poveri se, bez srama, bez dodira.

Pričaj, otarasi se prokletog okvira.

Kad srce drhti, nemoj da reči ćute;

Pričaj mi, sate brojaću kao minute.

Niko ove bedne noći ne sluša nas,

Večeras sam ti uteha, a ti moj spas.

Pojavi se, sada, u ovaj prokleti čas;

Želim ove noći da slušam tvoj glas.

Trebaš mi, ovog trenutka, ove noći,

Ovde i sada da gledam te tvoje oči.

Opevaj mi tuge, izvrišti svoje sreće;

Tvoj bol, sem mene niko znati neće.

Daj mi se dušom, ne krivinama tela,

Želim dušu tvoju, tada moja je cela.

Ne plaši se ljubavi, ona prava je večna;

Nasmej se bez razloga, budi mi srećna.

Obećaj, da ćemo umesto da se kajemo,

Zaželeti da volimo, probati da trajemo.

Piše: Deda Markoni

Foto: Pixabay