Intervju sa Anom Mašulović: Muzika je prostor slobode

„Nikada nisam prestala da želim muziku, samo nisam želela da pravim kompromise. Čekala sam pesmu koju ću osetiti na pravi način.“

Ta pesma je za Anu Mašulović bila Zavoli me. Nastupom na sceni Pesme za Evroviziju uspela je da nas vrati svojim glasom tamo gde je sve počelo. Kada su Elitni odredi još uvek postojali, a Nekad niko neprestano pevušili od reči do reči… (naravno, zbog Ane).

Različite muzičke etape u karijeri Ane Mašulović oblikovale su njen izraz, od hip-hop početaka sa Elitnim odredima, preko rada u Ministarkama, pa sve do solo karijere koja ju je dovela i u takmičenje za predstavnika Srbije na Evroviziji u Beču. Međutim, ona danas svoj identitet ne gradi iznova. On je, kako kaže u intervjuu za Kulturni kišobran, oduvek bio tu, samo je sazrevao.

„Muzikom se bavim od malih nogu, a jedan od prvih ozbiljnijih koraka bio je sa grupom Elitni odredi, kada je nastala i moja prva pesma ‘Nekad niko’. Sve faze kroz koje sam prošla su me oblikovale, ali suština je ostala ista – emocija i iskrenost.“

Od Nekad niko do Zavoli me

Put priprema za nastup na Pesmi za Evroviziju bio je pomalo trnovit (borila se sa virusom), ali je ipak stigla do zvezda, kako kaže latinska poslovica.

„Iskreno, nije bilo jednostavno. Borila sam se sa virusom i problemima sa glasnicama gotovo do polufinala, uz terapije i neizvesnost. Bilo je i organizacionih izazova na koje nisam mogla da utičem. U jednom trenutku delovalo je da ništa ne ide po planu. Ali verujem da se stvari na kraju slože kako treba. Sve je stiglo na svoje mesto i čini mi se da se na sceni to nije videlo, što je bilo najvažnije.“

Dodaje da je tokom priprema dobila savet da uživa u celom procesu. „Što zaista i radim“, dodaje.

Uspela je da se plasira u finale takmičenje, koje se održava 28. februara.

Pesma Zavoli me, sa kojom se predstavlja, kako kaže, ima snažnu emotivu poruku koju je želela da prenese.

„Da nije slabost voleti snažno. Nije slabost priznati emociju, čak i kada druga strana to ne prepozna. Emocija je snaga. Kada je oslobodite, vi postajete slobodni. A slobodan čovek je nepobediv.“

A kako je nastala pesma?

„Dušan Alagić i ja se poznajemo dugo i postoji međusobno razumevanje. On poznaje moj senzibilitet, zna šta mogu da iznesem i kakvu energiju nosim. Pesma je nastala iz razgovora o tome kako bi bilo dobro napraviti nešto emotivno duboko, ali istovremeno i snažno – takoreći balans.“

I njene ranije pesme su obilovale emocijama. Na pitanje koliko se od početka svog plivanja u muzičkim vodama promenila, Ana kaže:

„Svaka faza u životu donosi sazrevanje. Muzički ukus se menja, kao i čovek. Danas sam sigurnija, mirnija i svesnija sebe, ali imam još veću strast nego na početku bavljenja muzikom.“

Nastup na ovom takmičenju tek je deo njenog puta u muzici. Kako taj put za nju izgleda?

„Vidim sebe kao umetnika koji istražuje. Ne želim da budem vezana za jedan žanr ili jedan zvuk. Muzika je prostor slobode, a ja želim da je koristim bez ograničenja.“

Foto: Katarina Stevanović