Ako volite krimi romane, ne smete da propustite prvenac Vladimira Vujinovića “Jutarnja zvezda” (RECENZIJA)

Kada sam počela da čitam knjigu „Jutarnja zvezda“ Vladimira Vujinovića, kojem je ovo roman prvenac, pomislila sam – ovo obećava. Toliko sam priča Agate Kristi pročitala o detektivu Herkulu Poarou. A sada čitam o heroju, ali sa našeg područja, iz Beograda.

On je viši inspektor Filip Vujić, policajac koji je znanje stekao i na FBI Nacionalnoj akademiji u Kvantiku. Sada ispred sebe ima ozbiljan i težak slučaj – da otkrije ko se krije iza svirepog ubistva žene koju, po svemu sudeći, niko nije imao motiv da ubije… Do kraja njegovog putešestvija, u kojem ga zbog nekih zaključaka i otkića mogu proglasiti i čudakom, proće će mnogo likova – što dobrih, što loših.

Nije lako govoriti o jednom ovakvom romanu. Uvek postoji bojazan da ćete možda otkriti previše publici. A sama priča je vrlo kompleksna. Govori ne samo o fenomenu serijskog ubice, već i o (ne)prijateljstvu, zavisti i traumama, veri.

Naš „junak“ je uspešan čovek, i iako je sam, on nije nesrećan. Iako se tokom karijere susretao sa raznim slučajevima, ovaj je poseban. U pitanju je serijsko ubistvo. Nekoliko žena ubijeno je na isti način u razmaku od po nekoliko meseci. Problem je u tome što je samo način ubistva ono što ove slučajeve povezuje. Vujinović nas vodi kroz slučaj serijskog ubistva, ali paralelno nas vodi i kroz prošlost Filipa i njegovih bliskih ljudi.

Znate onaj osećaj dok čitate knjigu i uživite se toliko da vam se čini da ste i sami deo romana? Ovo je jedna od takvih knjiga. Vi ste tu tik pored Filipa, bodrite ga, kritikujete ga, savetujete… I pitate se kako biste se osećali da ste u Filipovoj koži kada pročitate i poslednju stranicu romana.

Ono što me je posebno zaintrigiralo kod romana je pripema kada je reč o pisanju. Iako se čita u dahu, ovakva knjiga zahteva vreme. To se i vidi. Tome svedoči način na koji piše o astronomiji i religiji, IT-ju, kao i o glavnoj temi – serijskom ubistvu. Ko je bolji poznavalac Biblije, verovatno će primetiti simbliku u naslovu romana.

„Jutarnja zvezda“ predstavlja Lucifera u religijskom svetu, a u astonomiji – to je jedno od imena za planetu Veneru. Povezanost je, pre nego što uzmete knjigu u šake, nejasna. Međutim, Vujinović na svako vaše pitanje u knjizi ima odgovor. I drži vas u neizvesnosti, i makar malo vam postaje jasno zbog čega neko uopšte odluči da živi na onoj drugoj, lošoj strani.

Na kraju, bila sam u pravu – ovo je roman koji se čita u dahu. Pisac je mislio na svaki detalj. I nije razočarao. Ni zapletom, ni raspletom.

Pročitajte još i: Krimi roman “Jutarnja zvezda” Vladimira Vujinovića, prvi srpski policijski procedural

Foto: Kulturni kišobran/Miljana Miletić