Tidža’s Place: Novembar

Novembar je.
Počela je sezona čajeva,
ušuškavanja,
melanholije,
poezije Mike Antića,
i fotografija na kojima su
“slučajno” ispale grudi
iz oversajz pulovera.
Tu i tamo se omakne
kilogram više.
Maraton na Netfliksu,
i čitanje nagomilanih knjiga.

Pre neko veče sam bila na dejtu.
Bila sam smirena.
Na granici sa dosadom.
On se vrpoljio.
Bio je vidno nervozan.
Probao je ismevati moj auto,
sat i način na koji vodim razgovor.
Nije mu uspelo.
To ga je naljutilo.
Onako, pasivno – agresivno.
Na tome se i završilo.

Neko mi je umro.
Spremam orahe za panaiju.
Sama sam prošla kroz taj period,
jer me je vest sačekala
kilometrima daleko od kuće.
Javila sam prijatelju.
Sada već bivšem.
Nije mi se našao,
a samo mi je razgovor potreban bio.

Ljudi me saleću da ispijamo kafe,
jer im, kako kažu,
moje društvo prija,
osećaju se bolje
nakon razgovora sa mnom.
Izbegavam ih.
To su monolozi.
Ja sam slušalac.
Jednosmerni odnosi.
Čisto gubljenje vremena.
I energije.

Nemoj donositi prebrzo zaključke.
Retko ko govori o neuspesima.
Iz straha.
Ili srama.

Neka ti ovo posluži kao podsetnik.
Čuvaj se.

Foto: Pexels