Premijera „Tri sestre“ oduševila novosadsku publiku

Nova adaptacija Čehovljeve drame “Tri sestre”, pod rediteljskom palicom mađarskog umetnika Botonda Nađa premijerno je izvedena u subotu 11. oktobra, na sceni Novosadskog pozorišta / Ujvideki Színház.

Publika je komad dočekala s iščekivanjem, a nakon završetka usledio je dug i srdačan aplauz.

Ova verzija “Tri sestre” nije obična “prerada”. Reditelj Botond Nađ je, kako je sam rekao, želeo da ostane veran Čehovu, ali da tekst oblikuje u ono što je nazvao “dunavskom verzijom”. 

On je u svojim pripremama boravkom pored Dunava u Novom Sadu dobio inspiraciju: voda, njen tok, promenljivost, energija. Sve to unelo je novu simboliku u tekst.

Dramski tok je donekle preuređen kako bi se likovi i odnosi bolje “uklopili” u prostor, u glumački ansambl lokalne scene. 

Likovi su protkani savremenim izrazom i emocionalnim nijansama koje prepoznajemo i danas. “Moskva” – večiti simbol životnih težnji i neostvarenih snova – u ovoj adaptaciji poprimila je novo značenje.

Ona više nije samo geografsko odredište, već metafora za izgubljeni ideal, za čežnju koja u našem prostoru i vremenu može podsećati na Jugoslaviju – na neko zajedništvo, vreme nade i neostvarene mogućnosti.

Ova simbolična “Moskva” pojavljuje se u fragmentima, kroz sećanja, nostalgiju i tihe unutrašnje monologe likova. Predstava traje oko 120 minuta i nosi tu istu, produženu čežnju – onu koja ne prestaje ni kad se svetla pozornice ugase.

Predstava u trenucima obiluje simbolima, video-projekcijama i sugestivnim svetlosnim prelazima koji daju dodatnu dimenziju vremenskom sloju predstave – sećanju i sadašnjosti.

Posle uspešne premijere, koja je potvrdila da Novosadsko pozorište hrabro gradi svoj umetnički identitet, jasno je da “Tri sestre” nisu samo još jedna Čehovaljeva adaptacija, već snažan i savremen scenski doživljaj povezan sa lokalnim mentalitetom i istorijom.

Kombinacijom vizuelne poezije, emotivne iskrenosti i promišljenih glumačkih interpretacija, ansambl je publici ponudio iskustvo koje ostaje dugo nakon izlaska iz sale.

Tišina kojom su gledaoci napuštali pozorište nije značila kraj. Naprotiv, bila je to tiha potvrda da predstava postavlja pitanja koja odzvanjaju i posle spuštanja zavese: šta dalje, i gde su naše Moskve danas?

Foto: Andrei Valeanu

Pročitajte i ovo: