Postao je slikar, ostao – Pikaso

„Dajte mi muzej i napuniću ga“, rekao je jednom prilikom Pablo Pikaso. 

Sabartesova je zasluga što svakoga dana na hiljade ljudi provede dva sata šetajući razdobljima Pikasovog razvoja kao umetnika. Muzej Pabla Pikasa nalazi se u jednoj od uličica Barselone, na desetak minuta od čuvene ulice La Rambla.

Iz plave u roze fazu, Pablo je danas sinonim za one čudne slike na kojima jedva razaznajemo delove tela žena koje je slikao. Začetnik kubizma sopstvenu sudbinu otkrio je sebi još s prvom rečju – piz, od španske reči lapiz (olovka).

Kada sam bio dete, mama mi je rekla: „Ako postaneš vojnik, bićeš general. Ako postaneš monah, završićeš kao papa.“ Umesto toga, postao sam slikar i završio kao Pikaso.

Sin profesora crtanja svoju prvu izložbu imao je već sa 13 godina. Pikaso se školovao u Barseloni, Madridu, ali i Parizu. Njegov rad može se podeliti u nekoliko faza. Pored plave i ružičaste, slikao je pod uticajem afričke primitivne umetnosti, a najviše vremena, od 1909.  do 1919. posvetio je prvo analitičkom, a kasnije sintetičkom kubizmu. Plavom bojom, kako je navodno sam rekao, počeo je da slika nakon samoubistva jednog od svojih prijatelja. Ružičasti period poklopio se sa poznanstvom sa Fernandom Olivije. „Gospođice iz Avinjona“, slika inspirisana predmetima donetim iz Afrike bila je samo uvod u ono što sledi – kubizam.

  Svrha umetnosti je očistiti prašinu svakodnevnog života s naših duša.

U kubizmu su objekti podeljeni na delove i ispremeštani u apstraktnu formu. Pored Pikasa, kubizam je u evropsku umetnost uveo i umetnik Žorž Brak. Ovaj pravac inpirisao je nastanak futurizma, dadaizma i konstruktivizma.

Pored uticaja na kolažnu umetnost, Pikaso je takođe bio jedan od trojice umetnika koji su definisali elemente plastične umetnosti. Od materijala su pored plastike koristili glinu, gips, premenite metale, drvo. Skulpture koje su pravili i druga dela bila su nešto potpuno novo u svetu umetnosti.

Njegov opus obuhvataju i dela koja se mogu svrstati u klasicizam i nadrealizam. Dela koja je stvarao tokom poslednjih godina svog života bile su mešavina raznih stilova. Slikao je varijacije dela drugih umetnika, poput Velaskesa, Monea, Goje.

Umro je u 91. godini, a sahranjen je u jednom selu na jugu Francuske, kod zamka koji je kupio 1958. godine. Iza sebe je ostavio oko 20 000 slika, crteža, skupltura. Jedan je od najuticajnijih umetnika 20. veka. Njegova dela, pored španskih u Malagi, Barseloni i Buitrago del Lozoji, nalaze se i u jednom nemačkom i u tri muzeja u Francuskoj koja nose njegovo ime.

Neke od najpoznatijih dela ovog umetnika su „Gernika“ i „Gospođice iz Avinjona“. Čuvena „Gernika“, naslikana nakon bombardovanja ovog grada 1937. godine, izložena je u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.

Piše: Miljana Miletić

Foto: Wikimedia Commons