U vazduhu se baš oseća da one novogodišnje euforije koja bi nas u nekom momentu opila nema. Ono čuveno pitanje: ’Gde ćeš za Novu?’ koje je počinjalo da se postavlja još u septembru, oktobru gotovo da je izumrlo. Barem se tako čini. Neko bi rekao da nije tako, sudeći po gužvama u Beogradu. Ali atmosfera je daleko od praznične – više je manična, frustrirajuća i nekako otužna.

Naša Tidža je spomenula da se čini kao da ne dočekujemo Novu, već slavimo ispraćaj ove od sutra stare godine. Koja, sudeći po odgovorima naših sagovornica (puka slučajnost što su sve žene) u ovom tekstu, i nije bila baš ona koje ćemo se sećati po mnogo toga lepog.

Znamo šta se u Srbiji događalo u 2025. godini, ne moramo da prepričavamo. Pustićemo naše sagovornice da prenesu svoje utiske kako o odlazećoj, tako i šta bi voleli da donese 2026. S obzirom na to da se ovaj portal pretežno bavi kulturom, pozvali smo žene iz kulturne sfere da ispod Kulturnog kišobrana (kao ispod Novogodišnje jelke) ostave svoje dojmove o tome šta je za njih obeležilo kulturnu scenu.

Kako je godina izgledala u muzici, kako u pozorištu, u galerijama? Šta je obeležilo modu i pop kulturu? A šta je kultura u Srbiji generalno “proživela”?

Da ne dužimo mi više, jer će ovo svakako biti jedan duži tekst, čitajte šta kažu naše sagovornice.

Branislava Antović Aleksić, osnivačica i glavna urednica BDW magazina, autorka podkasta OdaBrana priča i aktivistkinja

Borba protiv uništavanja kulture

Što se tiče najjačeg utiska za kulturu u 2025, to je definitivno bilo sistematsko uništavanje, odnosno pokušaj sistematskog uništavanja brojnih kulturnih događaja u zemlji od strane režima i njihove baš onako uporne težnje da neke od najvećih kulturnih događaja u zemlji ugase u potpunosti ili promene i prilagode svojim potrebama. Dakle, to je za mene bio najjači utisak. Istovremeno i otpor tih institucija i kulturnih radnika je podjednako jak utisak. To kako su se borili, i kako se i dalje bore da se kultura ne zloupotrebi od strane onih koji kulturu nikad nisu zapravo ni razumeli.

ne:Bitef i “Proces Peliko”

Za mene utisak godine, najjači kulturni događaj je apsolutno otvaranje ne:Bitefa uz predstavu “Proces Peliko”. Dakle, definitivno jedan od najvažnijih trenutaka u ovoj godini, a bogami i duže. Činjenica da je uopšte predstava o tom slučaju stigla na beogradsku scenu, da je stigla uprkos zabranama, uprkos sistematskom i režimskom nastojanju da se kulturne institucije i kulturni događaji obesmisle. Uprkos svemu tome, zaista u gerilskim uslovima doneti onakvu predstavu i da je onako izvedu glumci koji su prethodnu godinu obeležili svojom borbom, a onda i aktivisti, kulturni radnici i radnice, i da među njima bude i Milena Radulović, kao naratorka, koja je i sama simbol borbe kao i Žizel, za mene apsolutno dominantan utisak ove godine.

Da doživimo normalizaciju situacije

Očekujem normalizaciju situacije u kulturi. Iskreno se nadam. Nadam se da će se kroz sve težnje i pripreme za izbore nekako smanjiti pritisak na sve, pa i na kulturne manifestacije i ljude koji rade u kulturi. I da ćemo ipak doživeti normalizaciju situacije. U suprotnom, mislim da srljamo ka jednom od najgorih momenata u skorašnjoj istoriji kulture, iz koga ćemo se naravno izvući. Ali, činjenica je da nikad nije bilo teže. Ipak, zato se nadam i uzdam u to da će doći do makar neke normalizacije situacije. I da ćemo se svi vratiti kulturnim događajima. Naravno, ne zaboravivši borbu, ali upravo u kulturi nalazivši način da tu borbu dovedemo do kraja.

Dea Džanković, interdisciplinarna umetnica

Uticaj Rosalíe na mainstream muziku

Kada je muzika u pitanju, verujem da je na globalnoj muzičkoj sceni najveći trag u 2025. godini ostavio novi album Rosalíe Lux. Pre svega, moram da kažem da je to veliki iskorak kada je mainstream muzika u pitanju. Album donosi mnogo kreativnosti, avangardnog pristupa i hrabrih produkcijskih odluka, ali ono što je možda i najvažnije jeste činjenica da je publika ovu muziku prihvatila, „hajpovala“ i učinila je relevantnom. To pokazuje da pop scena ipak nije svedena isključivo na fabriku generičkih pesama, već da postoji prostor za inovaciju, rizik i umetničku ambiciju i u samom centru popularne kulture.

Povratak vinila i kaseta

Jedna od pojava koja je u 2025. godini ostavila snažan trag jeste sve otvorenija pobuna protiv streaming platformi i načina na koji one oblikuju muzičku industriju. Sve češće se govori o nefer uslovima, algoritamskoj uniformnosti i gubitku autorskog identiteta. Istovremeno, posebno mi je drago što vidim da analogne forme i fizički nosači zvuka ponovo dobijaju na značaju. Vinili, kasete i fizička izdanja ne predstavljaju samo nostalgiju, već potrebu ljudi za opipljivim, ličnim iskustvom muzike. Verujem da će se taj trend u narednim godinama samo širiti i dobiti još veću kulturnu težinu.

Novi singl Nedelja, i novi EP

Ono što očekujem od 2026. godine – i dozvoliću sebi malo sebičnosti – jeste pre svega izlazak mog novog singla Nedelja, koji izlazi već 4. januara. A ono čemu se zaista i dubinski nadam na kulturnoj i umetničkoj sceni jeste moj prvi EP, koji takođe izlazi početkom proleća. To je nešto do čega sam dolazila godinama, kroz proces traženja, sazrevanja i rada, i izuzetno se radujem svom predstavljanju na kulturnoj sceni upravo kroz muziku – ne u domenu likovnih umetnosti ili književnosti, već tamo gde se u ovom periodu stvaralaštva možda najautentičnije izražavam.

Preporuka: Intervju sa Deom Džanović

Olivera Mitić, spisateljica, lice iza profila Tekst i grad, i žena u kulturi u Srbiji

Kulturu obeležio AI, i to nije lepa vest

Kad prelistavam ovu godinu, prva stvar koja mi pada na pamet, a nažalost negativna, jeste sveprisutnost AI u svim oblastima i činjenica da je AI je postao alat, a ne tema sama po sebi. 

To je trend koji mi se ni malo ne dopada, počev od toga da je sve više postala praksa koristiti ga u svakodnevnim stvarima i normalizacija korišćenja ChatGPT-a u kreativnom radu makar i kada je u pitanju samo brainstorming ili neko dodatno uobličavanje već postojećih ideja. Ako AI-u negde nije mesto, to je zasigurno u kulturi i kreativnim industrijama, ali ta Pandorina kutija je verovatno već odavno otvorena i bojim se da nema načina da odemo nazad. 

Što se pozitivnijih primera tiče, zanimljiv mi je povratak intimnog, malog i ličnog kada je reč o temama koje obrađujemo u kulturi, kao i povratak nostalgije, rekonstruisanje nekih nekadašnjih estetika. Ovo vraćanje kroz vreme volim da vidim i kao osoba isto koliko i kao osoba koja nešto stvara, valjda baš zbog toga što nam u nesigurnim vremenima prija povratak u prošlost.

Protesti i recesija

Čini mi se da se ovde opet moram vratiti na AI koji je svugde pustio korene, ali druge dve stvari koje su neizostavne su i: protesti i recesija. Obe ove pojave utiču na društvo i snažno ga oblikuju, od naših dnevnih navika, preko toga koje knjige, serije i filmove biramo, pa do toga za šta želimo politički i individualno da se zalažemo. 

Manje ironije, a više umetnosti u 2026.

Ako je 2025. godina bila godina borbe, nadam se da će 2026. biti godina pobede. Ono što bih na kulturnoj sceni najviše volela da vidim, doduše, jako je jednostavno: povratak autora sa stavom (umesto brendova sa etiketom), bojkotovanje veštačke inteligencije, manje ironije i više umetnosti koja se ne boji da bude ozbiljna.

Jovana Stanković, pozorišna kritičarka, pesnikinja i lice iza Priča jedne vještice

Turbulentna i izazovna godina za pozorište

S obzirom na to da sam najviše upućena u sferu kulture kojom se i sama bavim – pozorišnu umetnost, iz te perspektive ću i odgovarati na pitanja. Što se tiče pozorišne kulture ovo je bila izazovna i turbulentna godina. Imam osećaj da smo konstantno bili rastrzani između umetnosti i društvene odgovornosti, a meni se čini da to jedno bez drugog ne ide i ne može. Pozorišna scena korišćena je, s punim pravom, kao medij za podizanje svesti o studentskoj i građanskoj borbi za istinu, pravdu i slobodu. A onda su usledili represivni potezi vlasti, svi smo se našli na nekoj crnoj listi i svi smo markirani kao nepodobni.

Ništa lepo u 2025.

Ovde zaista želim i moram da ostanem samo u okvirima pozorišne umetnosti. Ništa lepo nije obeležilo ovu godinu, naprotiv. Sve što se dogodilo nedopustivo je, a smatram da o tome mora da se govori. Najpre je u Šabačkom pozorištu početkom februara Jelena Ivetić dobila otkaz zbog podrške studentima. Od tog momenta se Šabačko pozorište urušava od strane jedne osobe koja je trenutno tamo na poziciji direktora, glumci i glumice su onemogućeni da rade, ne igraju svoje predstave, nemaju premijere i žrtve su represije. Drugi događaj je vezan za Vojvodinu – nakon održanog jubilarnog 70. Sterijinog pozorja stigla je vest da pokrajina neće finansirati ni Sterijino pozorje ni Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine koji traje preko 70 godina, te on ove godine nije ni održan, a ni Festival ekološkog pozorišta za decu u Bačkoj Palanci.

Sve je to usledilo nakon javno iskazanih stavova da pozorišni delatnici većinskim delom stoje uz studente. Početkom leta je na čelo upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu postavljen Dragoslav Bokan, a onda je 3. oktobra načinjen potpuni presedan kada je Narodno pozorište u Beogradu zatvoreno, navodno iz bezbednosnih razloga, ali je vrlo jasno da je i to urađeno represivno prema zaposlenim umetnicima koji su jasno izneli svoje stavove. Zatvaranju pozorišta prethodila je sramna zabrana za iznošenje društveno-angažovanih poruka na poklonu nakon predstave, odnosno vrlo je jasno ukinuta sloboda govora i izražavanja. Tokom ove godine su neki festivali održani na mišiće, neki uopšte nisu održani, ali sve ih je pratio makar po jedan skandal i nešto nedopustivo, a represivno u odnosu na radnike i radnice u kulturi, u ovom slučaju pozorišne delatnike i delatnice. Volela bih da se ovakva godina nikada ne ponovi.

Bez optimizma u 2026, ali se umetnost mora sačuvati

Nažalost, uprkos mojoj poslednjoj rečenici iz prethodnog odgovora, u ovom i ovakvom sistemu gde se za kulturu izdvaja 0,67 % od ukupnog budžeta, gde postoje crne liste umetnika i umetnica i gde se koriste različiti represivni modeli ne mogu da se nadam nečemu boljem u narednoj godini. Umetnost je tu da osvesti, da opomene i da kritikuje, ali i da oplemeni.  Međutim, do njene oplemenjujuće funkcije teško stižemo baveći se svim prethodno navedenim, a vrlo mi se često učini da vrištimo bez glasa i da nas zapravo niko i ne čuje, odnosno represija pokazuje da se ipak čuje to što govorimo, ali niko ne planira da preduzme nešto po tom pitanju. Osim još nekih novih modela represije kojih će neminovno biti. Nisam optimistična da će generalno stanje biti bolje, ali ja moram da se potrudim i da dam sve od sebe da delam u svrhu umetnosti. Da u ovim izazovnim i turbulentnim vremenima sačuvamo umetnost najbolje što umemo. Mislim da to činimo najbolje što znamo i ne brinem mnogo, pozorište je preživelo sve od antike, preživeće i ovaj represivni sistem u Srbiji, u to ne sumnjam.

Preporuka: Tri pesme iz zbirke Jovane Stanković

Arijana Handan, novinarka i voditeljka na RTS-u/Radiju Beograd 2

Kultura se okrenula introspekciji

Kultura je u 2025. godini delovala kao prostor otpora brzini, algoritmima i banalizaciji. Ova oblast se okrenula introspekciji – pitanjima jezika, pamćenja, identiteta i odgovornosti.

Izložbe mladih i Drugi program Radio Beograda

Za mene, godinu su obeležile izložbe mladih autora, posebno onih koji su izlagali u Domu omladine Beograda i pokazali da biti drugačiji znači biti svoj. Takođe, ono što je bilo važno su postavke u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti koja je posvetila pažnju velikim retrospektivama i tematskim izložbama, preispitujući umetničku i intelektualnu tradiciju. Zapažen je porast interesovanja za arhivsku građu i sećanje. Kada je reč o medijima, Drugi program Radio Beograda – program kulture i umetnosti svakako je ostao mesto poverenja i autentičnog sadržaja.

Želim nam hrabrost za drugačije

Od naredne godine očekujem optimistično mnogo! Nadam se većoj institucionalnoj podršci autorima i projektima koji insistiraju na kvalitetu, istraživanju, dugoročnom radu, ne podležu trenutnim trendovima i kulturu tretiraju kao prostor znanja, a ne površne vidljivosti. Želim nam hrabrost za drugačije.

Angelina Popović, lice iza profila Svilene bube o (između ostalog) modi i pop kulturi i sociološkinja

Studenti FDU i West End Girl

Na lokalu svakako protesti, brutalnost policije, i fantastični reel-ovi studenata FDU-a koji spajaju umetnost i političku pismenost. Pored toga, izuzetno mi je zanimljiva i pobeda Zohrana Mamdamija u trci za gradonačelnika Njujorka. A što se “laganijih” tema tiče, pamtiću je po albumu godine West End Girl – Lili Alen, privescima za tašne među kojima je i labubu, devojkama koje “oporavljaju noktiće od gel laka”.

Veštačka inteligencija u modi

Svakako je na modu i pop kulturu veliki utisak ostavio proboj AI-a. Neki modni brendovi poput Valentina su snažno kritikovani zbog upotrebe AI vizuala. Pored toga, recesija nam je vratila u modu kolekcije karmina, a nakon par godina priče o body positive pokretima, opet se nekako narativ pomerio na Ozempik mršava tela i svi su zaboravili zašto nas je nervirao Victoria Secret show.

Rijana je i dalje u ‘penziji’

Iskrena da budem jedina konstanta na kulturnoj sceni je to da Rijana neće izdati novi album, i na tome joj hvala, jer nam pokazuje da je rana penzija zapravo ultimativni luksuz.

Dijana Milošević, rediteljka DAH Teatra, nezavisnog pozorišta koje stvara angažovanu umetnost 

Ako se uništi kultura – uništava se biće jednog naroda

Svakako ono što je obeležilo kulturu kod nas u najgorem smislu je potpuno ukidanje podrške kompletnoj kulturi od strane Ministarstva kulture i Grada Beogarad – gradskog sekretarijate za kulturu. To je jedan opasan presedan i ne sećamo se ni jedne vlasti kod nas koja će biti upamćena po pokušaju uništavanja celokupne kulture Srbije – kako institucionalne  scene tako i nezavisne scene. To je sramota i ozbiljno kršenje zakona. Mi znamo da ako se uništi kultura uništava se biće jednog naroda, u ovom slučaju našeg. Pa da postavimo pitanje: zašto se to radi i kome to ide u prilog?

Festivali održani uprkos nemogućim uslovima

Pre svega fantastičan studentski i građanski protest koga su obeležili gandijevska atmosfera i korišćenje različitih elemenata kulture da se izrazi neslaganje sa režimom i represijom koje sadašnji režim sprovodi. To je svetski fenomen i jako sam ponosna što smo dali doprinos kao DAH Teatar tim neverovatnim akcijama. Ako pričamo o kulturnim događajima svakako da je godina obeležena ne:Bitef-om, Kondenz festivalom i festivalom “Umetnost i ljudska prava” DAH Teatra koji su se desili u nemogućim uslovima.

Da imamo snage za borbu za kulturu

Očekujem veliku borbu za održavanje kulturne scene uprkos tendenciji da se ona uništi. Nadam se da ćemo svi zajedno koji intervenišemo u društvu kroz kulturu, imati snage da i dalje realizujemo važne programe i akcije i da stvaramo. Posebno se radujem i nadam novoj premijeri DAH Teatra koja će se desiti u našoj jubilarnoj 35. godini trajanja a čija je tema kao i sve naše predstave duboko angažovana.

***

Dok ispisujemo ove redove, matinei su već uveliko u toku. Naš matine je ove godine procesuiranje svega onoga što se dogodilo u već sutra prošloj godini. Na to su nas svakako ispirisali odgovori svih šest žena koje su govorile za Kulturni kišobran.

Nadamo se da se čitamo u 2026, i da ćemo doprineti makar malo da teme iz oblasti kulture dođu da vaših očiju, i da ćemo nastaviti da te oči svi držimo širom otvorene.

Možda je kliše, ali verujemo da nam svima treba najviše zdravlja i ljubavi, zato su to dve glavne želje koje imamo za sve vas. Srećna Nova godina, doviđenja staroj!