Tidža’s Place: Iz dnevnika

Dragi dnevniče,

pet je ujutru.

Ili u jutro.

Nisam sigurna kako je pravilno.

Neka bude sabajle.

Sneg je do gležnjeva.

Ustala sam za posao pre petnaest minuta.

Budim se rano kao da vodim jutarnji program.

Još uvek sam u pidžami,

čiji je donji deo upasan u čarape.

Preko pidžame imam neki bademantil,

deblji od ćebeta.

Preko svega toga jaknu.

Metla mi je u ruci.

Metlam sneg sa zavejanog auta.

Napolju nije hladno.

Ni najmanje.

Mada, šta sve imam na sebi,

ne smatram se merodavnom.

Razmišljam da li sve ovo ima smisla.

A onda se setim da su mi i prohtevi besmisleni,

pa nastavim da metlam i lopatam.

I pored svega toga… 

dobro je kod kuće biti.