Zašto se kaže – kiselo grožđe?
Kada želimo da preuveličamo neki svoj mali uspeh, neretko se može čuti izraz „sladak limun“. A kada nam je nešto nedostižno, skloni smo omalovažavanju kao mehanizmu odbrane – ili kako lisica iz basne kaže, to je kiselo grožđe.
Ovaj izraz pojavljuje se u basni „Lisica i grožđe“ Ivana Andrejevića Krilova iz 1808. godine. Basna je nastala na osnovu ruske poslovice „Zeleno je grožđe kada ga ne daju.“ Na srpski jezik preveo ju je Todor Manević.
Gladna kuma lija u vrt se zavukla;
Grozdovi se grožđa u njemu rumene,
A kumi se cakle i zubi i oči njene.
Grozdovi su sočni, kao jakint gore,
Al’ je muka samo što stoje visoko.
Odakle i makar kako ona njima prišla:
Samo vidi oko.
A za zub baš ništa.
Lijine muke zbog toga što ne može da dohvati grožđe pisac basne razrešava ovako:
Pomučiv se tako ceo časak jedan
pođe i govori jetko: „Pa šta ću!
Na izgled je vredan,
Ali zelen i ni zrna zrelog nema
– Odmah zubi ti utrnu.“
Stoga, ako je verovati liji, ono što je nedostupno nije dobro, i ne treba se boriti za to.
Izvor: Milan Šipka – Zašto se kaže?
Ilustracija: Pexels
Share this content:
